Šalteruška
Рушка Јакић шалтеруша.
Архив судске писарнице:
- Добар дан, рекли су ми..ААААААААААААА!!!! овај...послали су ме...треба ми...то је...ево имам овај папир..
Шалтеруша, некромансер 60 лвл: шшшш...фууу...соба 0001, тамо иза фикуса па доле до краја, видећеш. шшш...
Вертиго степениште, два километра. Разваљивање челичне капије, ходник. Из неонке муње и громови. Одрон зидова, шкрипа, скиче пацови. Саплићемо се о лобање и остали расходовани инвентар. Опет решетке. Из даљине доскакује губавац, звецка кључевима. "Ајгмхм" - каже губавац. "Хвала" - одговарамо. Жута хартија лети наоколо иако је ваздух променио агрегатно стање у нењутновски флуид још за време краља. Писаће машине Гутенберг инсајд, трули ормари, ћелекула. Соба 0001. За шалтером од чисте буковине седи андед и гледа се у огледало.
-Добар дан, лепотице - кажемо.
- Добар дааарргх! Кажи.
- Треба ми решење број 4Ки.1589/1389 од 28. јуна 1389. године. Молим Вас, ако може што раније, ужасно журим.
- А, па не може да журиш. Погледај ти шта ја овде имам.
Пуца поглед на непрегледна поља самониклих регистратора.
- Молим Вас, лепотице, страшно ми је важно, истећиће ми рок за легализацију.
- Сачекај ту. Аааргхх - устаје и улази у пласт папира.
Умирете, након одеђеног периода чекања.
За 50 година ваш унук долази по горе наведено решење, треба му за легализацију.
Андед излази из целулозне пирамиде:
- Ево га! Серем ти се на овакве услове за рад, ово бре није по Хатишерифу! Ако ми још један дође има одма да пишем у Стразбур! На! Ајде бежи да те не гледам!
Stenje k'o FAP uz Vučkovicu
Vučkovica je selo nadomak Kragujevca koje je karateristično po tome što u njemu postoji istoimeno brdo velikog nagiba, a i dužine. U slučaju da se neko loše vozilo tipa stariji FAP ili autobus penje uz Vučkovicu to je tužno za gledanje a kamoli za slušanje.
-Ćale pobogu što si spavao u dnevnoj sobi
-Zbog tebe pizda ti materina, doveo si onu tvoju, celu noć se nisi skidao sa nje, a ona stenje k'o FAP uz Vučkovicu, oka nisam mogao da sklopim
-Šta da ti kažem ćale, znam znanje, to su ti geni, od tebe sam ja to nasledio
-A što jes', jes', sinko samo delji...
Ja peko
Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.
-'Ajmo po jednu! Živeli!
-RK! RK!
Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...
-Što ćutiš?
-Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.)
-JA PEKO!
-Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo!
-JA PEKO!