Gde počinje nezadovoljstvo?
Čoveku je toplo, ali drhti…
Nahranio se, a ipak ga muči glad.
Vole ga, ali njegove čežnje odlaze na nova područja. I da još više podbode nezadovoljstvo, tu je vreme, prokleto vreme. Kraj života nije sada tako strašno daleko – čovek ga može videti, kao što vidi more kad se popne na breg – i njegov duh kaže:
-Da li sam dosta radio? Da li sam dosta jeo? Da li sam dosta voleo?’
Sve ovo je, naravno, osnova čovekovog najvećeg prokletstva i možda njegove najveće slave. -Šta je značio moj život do sada i šta može značiti u vremenu koje mi je ostalo?’
I tako dolazimo do opake otrovne strele.
-’Kakav je bio moj udeo u velikoj trci? Koliko ja vredim?’
I to nije taština ili ambicija. Izgleda da se ljudi rode s dugom koji ne mogu platiti, ma koliko nastojali. On se nagomilava pred njima. Čovek nešto duguje čoveku. Ako ne obraća pažnju na taj dug, on ga truje, a ako pokušava da ga otplaćuje, dug samo raste i ono što čovek daje, njegovo je merilo.

Нема даље, постао си човек, спрцао си довољно година у дупе, зарађујеш за себе, плаћаш своје рачуне.

Једнога дана, она долази, ненадано, појављује се у твом животу, и тера те да схватиш многе ствари.

...она је та.

Ал' у курцу...
Већ ти се у глави стварају слике твог идеалног брака, ти самостални подузетник (читај молер без посла који и кад добије посо све спичи на пиво и пљуге и текме), она неки банкар, радник у општини, углавном довољно да издржи твоју породицу. Да,да, имаш и породицу. Ћерку од 16 година која је иста мајка, има већ и дечка, Марко се зове и јебаћеш му мајку само кад га ухватиш. И клинца од 14 година ког си водио на текму и љуби га тата пије пиво ко прави.

**Ал' јебига...**
Ово није још једно говно од филмова које је Холивуд исрао. Права истина је да немаш пара, стан ти је под киријом, пијеш, пушиш, бијеш се, прави си тарзан. Она почиње осећати бол у препонама да не кажем у курцу за твоје испаде, више ни децу не помиње, бежи од тебе ко баба од грудњака, из неке љубави према теби неће да ти узме половину онога што имаш иако зна да си пуко ко Партизан у лиги шампиона.

Звог ње се будиш огорчен, у депресији, сав сјебан и уништен.
Због ње си у стању све да одјебеш и вратиш јој се.
Али знаш да она не заслужује још патње и бола.
***јер она није та...***