Južnjački sleng za iscepati, iskidati, poderati.

Odlika većeg dela muške populacije crnogorske i bosanske nacionalnosti.

Rečenica kojom smo, kad smo bili klinci, u trenutku intenzivno povećavali vrednost sendviča sa podrigušom dok smo kupovali na krš kiosku ispred škole.

Jedina riba iz heavyweight kategorije koja ima muža iz iste kategorije bogataša.

Skraćeno od ni ič.
Znači koliko je ič malo, e pa ni toliko!
Izraz koji koriste isključivo ljudi koji imaju završen viši napredni nivo južnjačkog slenga.

Toliko puta smo čuli ove dve reči svaki put kada smo jeli sendvič na školskom odmoru, da smo u trenucima gladi kada već počinje da nam, kao strob, svitka pred očima, od svih tih jebenih glasova počeli da tripujemo da je Arman van Helden počeo da sempluje svoj novi mix.

To je trenutak kada se nakon kupovine sendviča u kiosku ispred škole, po ko zna koji put zapitaš da li je moguće da ne postoji nijedan, drugi, jebeni ulaz u školsko dvorište, jer tamo gde ti ulaziš izgleda kao da se sva deca iz tvog odeljenja u tom trenutku pretvaraju u gladne godine i sjate na tebe u vidu Somalijaca na kamion Crvenog Krsta.

Izgovor koji nam je, kada smo bili klinci, uvek služio kao jedini način da skinemo nekog drugara sa kurca koji je kao sumanut navalio na onu drugu Shock™ žvaku koju smo krenuli da stavljamo u džep, "za posle". Na taj način smo, latentno, odgovornost za štekanje svega što kupujemo, prebacivali na roditelje za koje se sticao utisak da se, Bog zna kako, ljute ako svaki put i kada kupujemo smrdljivu žvaku ne mislimo na svog brata/sestru.