Izgovor koji nam je, kada smo bili klinci, uvek služio kao jedini način da skinemo nekog drugara sa kurca koji je kao sumanut navalio na onu drugu Shock™ žvaku koju smo krenuli da stavljamo u džep, "za posle". Na taj način smo, latentno, odgovornost za štekanje svega što kupujemo, prebacivali na roditelje za koje se sticao utisak da se, Bog zna kako, ljute ako svaki put i kada kupujemo smrdljivu žvaku ne mislimo na svog brata/sestru.