Dozvoliti emocijama da preplave ceo organizam. Osoba može biti ili otključana ili ona koja otključava.
- Ste čuli, komšija Gale rešio da se ženi!? A pričali smo da to kameno srce niko nikad neće otvoriti. - Ooo, pa sjajno. U njegovim godinama i sa tolikim parama, bilo je i krajnje vreme. A videlo se da ga je ova mala baš izludela. Što se kaže, spao mu lanac već prvog dana kad ju je video. - Ma šta će mu ona, mala se kurva samo tako. Zgodno telo i jebozovan pogled su ključ koji će raspametiti svakog muškarca. - Svakog dovoljno bogatog i sa nestabilnom ljubavnom situacijom. - Tako je. Ali sam je kriv, a i ima Gale kalauz koji će obiti njenu bravu pa makar to bilo i na silu samo ako pokuša da ga nasamari.
- Ee, šta ti beše čekaš? - Ma šta god naiđe. Imam samo dve stanice. - A da. Jebe ti se. Ja moram na moj seljobus. . . . . . . . . . . . . . . - I buraz, si snimio koga napadamo večeras? Vidi one klinke, piju viski, mislim da ćemo kod njih imate najveće šanse. - Ma jok. - Što bre?! Top su. Šta si ti smislio? - Šta god naiđe. - Eh, tako bih i ja govorio da imam ribu koja me čeka u krevetu. Poželi mi sreću! - Bistro.
Izraz kojim se na slikovit način opisuje vrlo teška finansijska situacija u kojoj se određena osoba nalazi. U govnima do guše. Zaglibio preduboko.
- Brale, da nemaš jedno pet glava na zajam? - Uh, slabo. Al' baš sam krenuo kod druga Mocarta, malo da se igramo. Taman možemo zajedno, možda nešto i zaradimo?! - Joj, pusti me toga. Možeš misliti koliko sam zakopan kad sam od tazbine tražio pare, i budala odem na rulet i tako... Ne kažu za džabe, nije majka klela sina što se kockao nego što se vadio. Ja sam ti drugar već u jami. Ja dalje od ovog ne mogu. Još samo neko da me zakopa, ako ne, kako sam krenuo i to ću sam da uradim. - Baš teška priča. Ti možeš rukom naftu da vadiš. - Da, da, crno mi se piše. . . . . . . . . . . . . . . . . . - Tata, mama, odlučio sam. Oću da idem u Beograd da studiram. - Ali sine, znaš u kakvoj smo situaciji, nemamo ni za 'leba. Ko će zemlju da obrađuje? Ja sam to ne mogu, znaš i sam. Bio bi to veliki udarac na kućni budžet a već sam u dubokim dugovima. - Ne lupaj Milovane, snaći ćemo se. Joj ljubi ga majka tako pametnog. Pa imaćemo konačno nekog obrazovanog u familiji. - Ma daj bre, šta će mu škola?! Bez veze se nikad zaposliti. Em gubi vreme, nama troši pare a na kraju će se opet vratiti ovamo. A ček, a koji fakultet? - Rudarsko-geološki. - Eto, vidiš li Rado, ja i bez te njegove diplome pa vidi me sad. Vadim rukom naftu iz bušotine.
- Jao Miro, pa jel ja to videh komšiju Raleta kako izlazi iz tvog dvorišta?! Jel uparkirao šleper sa prikolicom, hihi? - Ma ne bre. Šta ti pada na pamet?! Bio je samo u prolazu... - Da, da, ma sve znam. Tako je i kroz mene prolazio pre neki dan.
Odlazak u goste praznih ruku u vreme praznika je ozbiljan propust i veliki minus svake prave domaćice (iz njenog ugla). Bilo da je u pitanju torta ili neki sitni kolač komšiji se mora odneti.
- E, odoh ja do Mirka, malo PES da peglamo. - Vrći se ovamo. Uzmi spakuj malo vanilica pa tek onda mož' da ideš. I činiju da mi vratiš!!! . . . . . . . . . . . . . . - Baš proklinjem dan kad ste raskrstili sa Nikolićima. Žena mu je pravila nestvarne torte. - Rekla sam ti da ih više ne spominješ, bar ne dok si u mojoj kući. A i imaš kiflice sa džemom, pravila tebi majka. - Kakve bre kiflice, crna ženo, ti si sa godinama sve luđa i luđa. - E pa tako ćete i da ih jedete. Poljubi pa ostavi. Prc. - Pssst, sine. Deder uzmi onu plastičnu činiju, imaš u ostavi 200g kafe pa skokni do komšija. I naravno, mami ni reč!
Čast i privilegija svakog irvasa je da na kraju godine bude izabran i da se nađe vezan za sanke Deda Mraza. Dug je put do uspeha. Hiljade i hiljade pretrčanih kilometara. Ozbiljan trening, velika odricanja i pre svega pravilna ishrana samo su neki od preduslova koji opet ne garantuju siguran prolaz u Top 6. Na kraju svake godine, dekica iz Laponije sa svojim pomoćnicima organizuje takmičenje na kojem će odabrati šest najspremnijih, najbržih i najizdržljivijih irvsa sa kojima će krenuti na dug i naporan put sa ciljem da obraduje mališane širom sveta.
a sada sledi obraćanje Deda Mraza:
Kao i svake godine i ove je bila velika borba, bilo je teško odlučiti se. Nemojte da se predajete već glavu gore. Tu je i sledeća godina, i godina posle nje... A sada bih zamolio da mi se pridruže Beli, Pirgavi, Rudi, Kopitar, Brzi i Rogonja. Pozdravite se sa prijateljima pa se vidimo ujutru.
Božićne muzičke stolice. Prvo se umesi testo pa se zapeče u rerni i na kraju se uz Oče naš česnica vrti u krug. Kad se molitva završi pristupa se procesu otkidanja parčića iste u cilju da se ne ostane praznih ruku. Svakako samo je jedan "pobednik", onaj koji izvuče paru, ali i svi ostali, bilo da su pronašli dren, zrno kukuruza ili pšenice su srećni. Naravno uvek ima i onih koji su ostali bez ičega ali ih božićni duh ohrabruje rečima, "nije ovo poslednji Božić" i "budi srećan kad su i tvoji najbliži srećni". Božić je porodični praznik gde su crne misli i nesreća najstrože zabranjeni. Budite srećni i volite se.
