Parodija
Kad iz'edeš nekakav bućkuriš pa ono što iskenjaš bude daleko jestivije od prethodno pojedenog.
Niđe veze sa parodijom, al da sam defku nazvao Paradoks retroaktivnosti digestivnog sistema, oćerali bi me u kurac jer jedem govna. Uostalom, odavno naslovi defki nemaju nikakve veze sa samim defkama, tako da me boli kurac.
Elem, nakon što sam okusio vukajlijaški bućkuriš, iskenjao sam sledeći sadržaj.
Prijatno.
Bio je fin dan, nedelja, sunce se usijalo ko Remčeva ćelava glavudža. "Biće i on tamo!" pomisli čovečuljak dok je užurbano hodao ka mjestu okupljanja. Opet neka raspala kafana sa dva prozora i tri i po guzate konobarice koje će Deky, David i Fejz da spopadaju cijelu noć iako liče na hibrid Seke Sablić i bradavičastog praseta. Ali boli njih kurac, paćenici, metnuli bi ga i u kozu samo da mogu. A ne! Onaj Sedplas jebe koze hehehe jebote, jeste znali to hehehe nema šta drugo međ' ono kamenje. Elem, opet kafana raspala, jebeni džindžer organizovao kao i svako okupljanje. Ko bi drugi nego Ludi Čak što poznaje svih 300 000 registrovanih članova, 'EL IMA ON ŽIVOTA VAN VUKE, JEBO GA ĆAĆA?!
Dolazi i Sanšajn sa armijom Bosanaca da se dernjaju po lokalu i jedu bureke sa mesom ne bi li dokazali neki identitet bosanski. Koga bre boli kurac? Onaj mali huligan Devetar će garant sa bakljom da uleti, pa jebemumater, zajebi navijanje dok domaći iz prirode i društva čeka neurađen! Dolazi i Luks, stari preldžija. Kakav bre to trve preldžija radi s kompjuterima i kurcima po Portugalu? Jebeni Krajišnici i njihov lobi, I'TE ĆA KRAJIŠNICI! Mada, možda dovedu Malu Vidru, otreso bih je ko Roki sestru. Kurac bi je otreso, slomila bi me ko bukve što lomi svakodnevno. MALA vidra- jes', mož' mislit.
Neka druga pička? Dolazi Džoni svimevole Kurajber, možda dovede onu njegovu. Kako bi? Ela! Uh, Ela... ima joj bacam ĐE SU TI KRILA ANĐELE spiku cijelu noć, a on samo nek ka'e nešto, razbiću mu glavudžu o'ma bre! Još neka? A da, biće Kristina, garant, al ima da kuka kako je niko neće jer je mala i debela, cijelu jebenu noć, jebo to. Ma, jebeš pičke, ko je ikad jebo na tim okupljanjima, biće LUDILO! Ima dođu i modovi maćorie! Musaši ili Ciklon batice! Da bleje tamo, budu kao kul, a samo čekaju ko će im se učmari dublje i posle odaberu defku! Znam sve, prič'o mi Jebač, kaže tako on sa 500 govana dogur'o do 16 odabranih! Eh, vol'o bih ja da imam tol'ko, da budem kul.
Nema Debelog Pacova, čuo da neće da bude nekih stokilašica na menstruaciji pa odustao. Voli čo'ek krv i meso, šta ćeš, bolesnik... Nema ni Eleka, ostao kući da drka na Motikine defke, garant. Dal će da dođe Glavni? Da podigne Leprikona na barske stolice, da vidimo i to čudo! Jao Leprikon! Ima zauzme pola kafane, mi ostali da đuskamo oko njegovih guzova.
Ima da bude ona bolji-smo-od-svih ekipica. Mulica, Varner, KaPe, Bušido i ostali što bleje u ćošku i sve gledaju s visine. Dobro, Mulica ne baš... Ima smore nekim sranjima što nikog ne zanimaju. Možda dođe Aleksandarkage, jebač manekenki, ponudiću mu 70 eura za seksualne usluge jebanja u čmar, ne bi mu bilo prvi put da se proda. Kad smo kod Kragujevca, još će dođu Džela i Raleq sa nekim drogama, mamu vam bre ćomansku, pa zato i ličite na petnaestogodišnje krek-kurve, DROGA NE!
Uh, evo stigoh konačno- "ĐE STE LJUDI JEBEM VAM SUNAC!?"
-(svi u glas) DE SI KRALJU SAMO TEBE ČEKAMO! (u sebi: samo nam je ova pajserčina falila)
Navika
Živ se čovjek na sve navikne, tako kažu, bilo loše bilo dobre stvari, u saradnji sa vremenom sve se polako upije i jednostavno sraste sa tobom, kao neki tumorčić sa kojim živiš dalje. Prepustiš se vremenu da te oblikuje tako da budeš knap za šablon, i pičiš. Otupiš, osjećaš prazninu u stomaku, blijed pogled i hladna duša, ziviš kao u komi, na aparatima, jer je neko drugi mislio da treba da živiš tako, da je tako bolje.
I navikao si se. Navikao si se da nije savršeno, vjerovatno ne mora da bude, navikao si se da se ne smiješ, jer nema razloga za smijeh, navikao si da sekunde, minuti, dani prolaze i da te apsolutno boli kurac za to.
Klik.
Pogledajmo gospodina Markovića za trenutak. Svakog jutra mora da ustane u 6 da bi stigao do svoje direktorske kancelarije, gdje ce 8 sati da trpi raznorazne šlihtare i ljigavce koji njuškaju oko njegovog dupeta. Ni gosn Markoviću nije jasno zašto on, dijete iz bogate porodice mora da radi taj posao, ali roditeljima se nije sviđao njegov san, nema, bre, 'leba u pisanju i poeziji, pa se navikao.
Kad se vrati kući, čekaće ga žena sa ručkom, danas je srijeda, znači čorba od povrća, takav je raspored, ženina navika da za svaki dan unaprijed ima isplanirano šta kuva. Mrzio je povrće i sav taj zeleniš, ali, ćutke će posrkati čorbu i nastaviti sa dnevnom rutinom. Posle će da popriča sa ćerkom, da je nagovara da odustane od novinarstva, jebo to, daj se na pravo, tatinim stopama, šablon je već gotov samo da mu se prilagodiš, zna tata kako treba!
Odgledaće malo TV, psovaće državu i turske serije i otići u krevet. Okrenut ženi leđima, sanjaće staru ljubav, neprežaljenu. Pronašao ju je opet i zajedno bježe neđe daleko. Na Kubu, možda. Uživaju, daleko od svih, samo oni, ništa drugo mu ni ne treba, samo kada bi mogao da se istrgne iz okova navike, ali odavno već nema snage, a i glas u njegovoj glavi koji mu je govorio šta je ispravno, odavno je odustao, navikao je da ga gazda ignoriše. Navikao je na tu malu dozu sreće dnevno, pa makar i u snu.
Sutra će ustati u 6.
=====================================================
-Sonja, sine, dolazio opet onaj mali Marković, sve se češće raspituje za tebe. Fin dečko, bogat je.
-Ne zanima me, kevo, šaban je, misli da može da kupi sve.
-Nemoj tako, ćero, znaš kako lijepu kuću imaju, šta bi ti falilo?
-Ne volim ga, kevo.
-De, de, pa zna majka, valjda, šta je najbolje za tebe. A i zavoljećeš ga vremenom. Kao što si onog zaboravila vremenom, Navići ćeš se, već.
I navikla se....
Telepatetičnost
Nešto više od proste karakterne osobine. Recimo aura...pardon, psihički smrad koji se skuplja oko vječitih luzera čiji mozgovi konstantno emituju moždane talase nelordstva. Prosto zrače prostor oko sebe, trujući životni prostor svih nas, izazivajući prvo znatiželjne poglede, a zatim ismijavanje, pa sažaljenje, da bi se na kraju pobratimili sa slatkim metkom eutanazije, jer je to jedini način da se izvuku!
Pri ulasku u klub, osjetilo se u vazduhu. Radar je detektovao ogroman nivo telepatetičnosti na sjevernoj strani, u separeu. Pođosmo da snimimo o čemu je riječ. Karirna košulja uvučena u somotke, frizura zalizana na istok sa kilo Vitalovog ulja, babini cvikeri, na nogama sandale od skaja preko bijelih čarapica a u ruci Bavaria.
Spalili smo ga napalmom.
Kriza identiteta
Po Eriksonu (nije u pitanju Soni, mobilni telefon), kriza identiteta je psihičko stanje u jednom prekretnom periodu u kojem, usled narušavanja osjećanja kontinuiteta, nastaju teškoće u osjećanju identita.
Prevedeno, to je onaj osjećaj kada se cijeli tvoj svijet zaljulja, kada sve ono što si mislio o sebi više ne stoji na čvrstim nogama, kada naslućujes da je sve ono u šta vjeruješ, zabluda.
Snovi ti se ruše poput nelegalno podignutih mesara u Bruklinu, a taj tmurni lik u ogledalu sad izgleda kao šampion univerzuma u luzerstvu teške kategorije.
*na plastičnoj polici desno od wc šolje a lijevo od kade
-...i ja ga tu nabodem tako da su mu sve dlačice poispadale, nije više bio ni za čišćenje poda, otišao je uplakan. Posle čujem da su ga bacili u kantu....
-Heh, smiješnije od tuče dvije četkice za zube, je jedino slušanje baronisanja neke od njih. Kao da mi ne znamo da je gazdarici slučajno ispala stara Kolgejt plava četkica u šolju, pa sad silom prilika mora da koristi tebe. Nemoj nas da farbaš, mali...
-U redu je, prepametni Nivea dezodoransu, pusti dečka, mlad je, nek se loži malo.
-Ma ovo je za njegovo dobro, lače za nokte, znaš već šta se desilo sa malim Perfeksom prije par nedelja. Dečko je tripovao da je mnogo bitan, mislio da će da krasi tanjire na velikim proslavama. Toalet papir sa snom mirisne salvete. Koliko se samo smorio kad ga je gazda lagano prinosio svojoj dlakavoj govnjivoj čmarini posle prolivčine. Dečko je ostao depresivan do dan danas. Više nikad nije bio isti....
Fotograf
Fotografije su tu da zabilježe bitne trenutke i legendarne scene. Tu su kao podsjetnik na carske bleje i ludačke podvige, ali uvjek neko sve to mora i da slika. Dakle, sav teret pada na njega i fotograf se žrtvuje. Svi piju, odvajaju ribe i glupiraju se, a on vreba svojim Canon aparatom i hvata buduće uspomene kojih će se učesnici rado uz pivo prisjećati. On je žrtva svog dobročinstva, izostavljen iz akcije, ostavljen po strani da trčkara za glavnim akterima i klikće.
"De nas škljocni sad u dogistajlu" - klik, slika je tu, ali njega nema.
On je heroj iz sijenke, basista, linijski sudija i rezervni točak. On je Keni!
On slika!
Joj, vidi sliku, jes' nam bilo dobro tad. Ko je slikao ovo?
Muk...
Gringo
Meksikanac gastarbajter koji se zajebao i iz svog govnjivog Meksika otišao u govnjivu Ameriku da pere klozete, čisti ulice i pljuje u sendviče debelim Amerima. Gringosi su nepoželjni u SAD-u jer oduzimaju poslove poštenoj sirotinji- DEJ TUK AR DžABS!- koja ne može da se takmiči sa meksičkim cijenama usluga (Američki bloudžob košta koliko i Meksički anal geng beng sa bukake završnicom), pa zbog toga Teksaški redneksi organizuju patrole koje čuvaju granicu od nelegalnih upada gringosa.
*u patroli
Bill: Čit'o sam juče u novinama dok sam kenj'o, da je svaki četvrti Amerikanac u stvari Meksikanac. Kako se kote jebem im pleme.
Joe: Auu bre, pa nas evo četvorica ođe! Šta ćemo sad?
Bill: Pa ja nisam Meksikanac. Nisi ni ti Džo. Hesuse, ti?
Jesus: Qué?
Bill: I to što kažeš. Džo, drž' Toma, on je gringos!
Tom: Nisam Bile, šta si izludio, brat sam ti od tetke, boktejeboludi!
Bill: Ne znam ja. Služba je služba, družba je družba. Ni po babu ni po stričevima. Hesuse, podigni vješala....
Vinski vijenac
Životne mudrosti, tajne univerzuma i smisao gole egzistencije objašnjeni od strane šačice dokonih kafandžija. Njihovo znanje se mijeri u promilima a inspiriše ih božanstvo Delirijum Tremens lično. Vinom zalivena verzija Gorskog vijenca prenošena usmenim putem sa koljena na koljeno, da nove kafanske generacije nauče iz bola i patnje ovih starih.
-Pomoz Bog, čika Radoše! Kako ste? Šta ćete popit'?
-Bog ti pomog'o sinak, daj vinjaka 'vamo.
-Evo, evo, odma' stiže. Nego, ja i Đuro smo nešto pričali, i pade nam na pamet da pitamo vas, kao mudrijeg brata po flaši. Šta po vama znači biti srećan?
-Eh, sinko, srećan si kad te ozari Sunce, vjetar ti mrsi kosu, a nebo plavo i vedro iznad.... Eh...
-Au jebote! Đuro mislio kad se zaposliš, kupiš auto, kuću, oženiš se, dobiješ sina i pojebeš komšiji ćerku. A ja kont'o kad postaneš poznat brate, sretnu te na ulici i viču: ĐE SI PERO, POTPIŠI MI SE NA SISU!
-Jebeš mu mater, ja mislio kad Sunce uprži....
Nisam ti ja Mormon
Ukratko, Mormonima je neki batica prodao priču da ga je u snu posjetio Bog i rekao mu da je Hesus posle Jerusalema blejao po Americi, to je sve bilo zapisano na nekim zlatnim skriptama, a naš batica ih je našao, nikome ih nije pokazao i onda preveo u knjigu. Kad je izgubio prevod, trebalo je da prevede ponovo, a pošto je baronisao sve vrijeme, drugi prevod je bio, pa....drugačiji. Međutim, Mormonima ništa to nije bilo čudno i progutali su priču kao tinejdžerka votku petkom uveče, i nastade nova religija puna naivčina i komandanata koji bacaju pare na đankijeve zlojave.
- Bio ja u Ulcinj, na nudističku, tamo brate pičke kolko o'š, znaš kak'e su, strankinje neke, ovo ono, ko sa Viktorija Sikreta da su iskočile pravo tu. Al' zato ima i grobova, nekoj Ruskinji sise o koljena poskakuju, i dolazi do mene kaže - ''Привет красивый мальчик, ты поидёшь со мной??'', reko mrš od mene sotono, kad ni pet ni šes', prilazi Ivana Žigon, znaš kak'a je? Vr'! Kaže ovoj, ''Это мой муж, марш!'' I uvati me pod ruku i odosmo u sumrak.
- Ajde mrš. Nisam ti ja Mormon da me farbaš tako.
Bindi
Crvena tačka na čelu Indijki koja tradicionalno služi kao meta prilikom istresanja svrša nakon felacia.
-Pa ne u oko Hasane, jebem mu Šivu, u metu gađaj!
I Isusa su razapeli u tvojim godinama
Poziv na buđenje. Šut u dupe uspavanom parazitu koji je zabo kod roditelja i ni ne planira da odleprša odatle. Trideset i kusur godina u dupetu a u džepovima i tintari samo prašina. Ništa nije ostvario u životu, u novčaniku nema ni centa jer je poslednji posao napustio sa 19, kada je skapirao da je preveliki potencijal da bi se trošio kopajući kanale, pa je riješio da ode na faks i izgradi karijeru. Od faksa je odustao sa 25 kada po ko zna koji put nije uspio da uhvati uslov za treću godinu, a svoje odustajanje od statusa akademskog građanina je pravdao željom za osnivanjem porodice. Upoznao je ljubav svog života, koja je prestala to da bude kada je na njegov dvadeset osmi rođendan nestala. Otišla je za cigare, usput srela đubretara i otišla sa njim u zalazak sunca, jer je i đubretar imao svjetliju budućnost od njenog dragog.
Začarani krug, sad mu je i kopanje kanala nedostupno pa dane provodi na ćaletovoj grbači, a noći u kafani, dok roditeljima ne prekurči pa ga razapnu, baš kao i Isusa.
Dići ruku na sebe
Usled depresije i katastrofe od ljubavnog života, mlad momak često popusti pod pritiskom nejebice i diže ruku na sebe u nadi da će tako naći mir i pobjeći od haosa u koji ga je suv kurac doveo. Uzima stvar u svoje ruke i drka danima.
-Đe je mali Đuro? Nema ga pet dana?
-Ma pusti, ostavila ga ona njegova, digao ruku na sebe, zaključao se u sobu nasamo sa Jupornom. Neće ga biti neko vrijeme.
Na tvom grobu
Kletva korisna u raznim situacijama pretjerivanja i tvrdoglavosti pojedinih mongoloida čijim vijugama nisu poznate razumom postavljene granice, pa uporno ponavljaju iritirajuću radnju. ''Nemoj'' nije pomoglo, ''prekini'' je samo pogoršalo stvar, pa možda pominjanje sopstvenog mu groba bude imalo nekog efekta dok sa Patrik-izrazom na licu uporno gura kocku u krug.
-Daj ne lupaj više, lopatom ti po grobu lupali!
-Smarate sa kerovima cijeli dan, kerovi vam grob zapišavali!
-Prestani da juriš klinke, pedofili ti na grobu bludničili!
Zagrljaj slobode
Gledao je u tamu, sada već iz navike. Odjednom je spazio svjetlost. Ne običnu sunčevu svjetlost na koju je oguglao, bilo je to nešto snažnije, nešto božansko. Iako ga je vid već dugi niz godina polako izdavao, sada je vidio savršeno jasno. Visoka žena, u crnoj haljini i duge prelijepe ravne crne kose. Njena ramena i obrazi bili su bijeli i mekani kao pamuk a oči čarobno zelene. Odmah se zaljubio. Stare, izborane ruke zadrhtaše, a u grlu mu zastade krik oduševljenja. Konačno i njemu to da se desi posle toliko vremena. Toliko je prošlo da se čak ni ne sjeća kako su izgledale njegove najveće ljubavi. Sjeća se imena, po neke osobine i par uspomena, ali lik ne pamti. Zaslužio je i on malo sreće. Nikad nije kukao, nije se žalio, ali u dubini duše je znao da zaslužuje više i bolje. Sjećanja su ga grizla iznutra, toliko toga je propustio, svakim danom se osjećao sve gore. Sad je svemu tome kraj. Ona je tu. Njene ruke su utočište, sakriće ga od bola i nesreće. Njene usne su melem, zaliječiće duboke rane na tijelu i duši. Njen miris je opijum koji ga opušta i baca u zemlju snova.
Prišla je lagano, kao da lebdi, svjetlost joj je bila sijenka, a u očima joj je spavao mjesec. Osmjehnula se. Osmjehnuo se i on. Još prvog trenutka ju je prepoznao i zato je bio srećan. Ona je smrt i došla je da ga oslobodi.
Skinuti skalp
Indijanska tehnika ponižavanja poraženog neprijatelja i usput uzimanje trofeja kojim će se ratnik kurčiti ekipi koja bleji pod Totemom.
Sastoji se u tome da ratnik probije i rasječe kožu na čelu i onda povuče kožu sa lobanje sa sve kosom, uz obilno prskanje krvi, tako uzimajući čast palom borcu. Na kraju nosi trofej i prepričava borbu ekipi.
Obrati pažnju sad: Probijanje; krv; uzeta čast; trofej; prepričavanje. Poznato? Upravo to momče, razdjevičavanje. Skinuti skalp=skinuti đanu.
Vrapčevo perce: Haug magarci, pozdravite junačinu!
Napušeni dabar: De ne kenjaj vrabac, nego pomozi, vi'š da je zec opet p'jan, kući ga vodim.
Ćelavi zec: OTOPOLEEEE DOTOPOLEEE.....
Vrapčevo perce: Slušaj ovo, došla Siva ćurka u moj vigvam prije, i ka'e, Vrabac, oću samo ti skalp da mi skineš!
Napušeni dabar: Dal me ložiš tebra? Siva ćurka, ćera Ćopavog međeda? Jesi jeb'o?
Ćelavi zec: SVE SU STRAŽEEE SVE SU STRAŽEEE....
Vrapčevo perce: Kanu mi se probušio ako te lažem! Ja jedva dočekao, vadim nož, i o'ma cap!
Ćopavi međed (u daljini): VRABAAAC! Manitua ti jebem ludog što mi oćelavi ćeru, krvi ću ti se napit'!
Čovjek ispod maske maskote
Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.
Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.
*Misaoni dnevnik maskote- Zeleni Delfin, dan 714.*
-Još jedan dan. Počeo je veselo -jebeni kikiriki. Neki klinci sa zapadne tribine me gađaju pregorelim kikirikijem. Opet! Ne bi to toliko smetalo da mali govnari ne pogađaju delfinu u oči pa mi sve upada u kostim. Do sad su se već spustili do tabana, k'o da gazim po žiletima. Opet će Džejn da me pošalje u pičku materinu kad joj budem tražio masažu nogu. Kurva. A ovi klinci će da najebu, ovog malog znam, znam u koju školu ide, Tom se zove, kikiriki ću u dupe da mu nabijem, mamu mu balavu.
Uf prošlo 20 minuta, moram da skakućem opet. EN-DEN-DI-NI-SA-VA-RA-KA-TI-NI....
*na tribini*
-Bobe, Bobe, vid' delfina blesavog! Ha ha ha!
-Ej ti zeleni delfinu, skači fino jebem li ti strinu! Ha ha ha!
-To Bobe! Čuo te je, ha ha ha! Vidi ga, pokazuje srednjak!
-To što ti je u ruci, sestrici zavuci! Ha ha ha!
-Ha ha ha! Bobe kralju! Evo ga trči ka nama! Vid' ga oće da preskoči ogradu! Zakačilo mu se peraje za šiljak, Auf ase razbio! Ha ha ha! Gađaj ga koka-kolom, Bobe!
-Puf! Bulzaj!
-To! Prsnulo ga je u oko, vid' kako se bacaka okolo! Ko riba na suvom! HA HA HA! I odvede ga murija! Eh!
-FAK JU DOFIIIIIIIN!
-Bobe mađijo, mislim da sam se upišao od smijeha!
......
*Ponedeljak, dvorište osnovne škole Ambraham Linkoln, 1:50 PM*
-Aaaaaaaa! - začuo se krik u daljini. Iznenađena dječurlija se okrenu prema izvoru buke. Zaprepašćeni, vidjeli su plišanog zelenog delfina sa kesom kikirikija kako trči prema njima. Razjareni delfin je išao pravo na pjegavog Toma koji je uplašen stajao u mjestu. Bjesni delfin mu ote kockastu YU-GI-OH torbu i poče je šutirati parkingom, pa je plasira Bekamovskim efeom na direktorovog Forda. Knjige i sveske poispadaše, a sveska iz Biologije sa nacrtanim dojkama pade pred Sintiju iz sedmog-tri. Psiho delfin se tu ne zaustavi, već uze kesu kikirikija i strpa je Tomu na glavu ujedno mu lupajući šamare. Na kraju, delfin skide Tomove gaće, ponese ih kao trofej i ode u pravcu Đakovice ostavivši upišanog i uplakanog Toma da godinama kasnije ima noćne more o definima.
I Hitler je to radio
Poslednji pokušaj da se neko izliječi neke loše navike, ili da se odgovori od neke samoubilačke ideje. U suštini se oslanja na to, da niko ne želi da ga poistovjećuju sa tiraninom i poremećenim molerom smiješnih brkova, pa ako se on bavio sličnim glupostima, nije isključeno da ćeš i ti krenuti njegovim stopama ukoliko ne prestaneš.
Veliko čelo
Kažu da je žena sa velikim čelom veoma inteligentna.
Pored toga, može i kurčinom da se lupi po njemu.
PLJAF
He he
Ironični lažnjak. Smijeh koji služi da začini neki pokušaj šale.
U fazonu: Smijao bih se ja kršteno na takvu pijačnu foru da sam mentalno nedovršena šimpanza, ali pošto nisam, evo ti hehe da ga metneš u šupčinu pa možda više ne budeš u mogućnosti da odatle izvlačiš takve umotvorine za Rumunsko tržište.
-Ne mogu napolje čoveče, nešto me grlo boli.
-Oće to od dudlanja hladne kurčine, HAHAHA!
-He he, duhovito.... Uhvatio sam neku prehladu, jebi ga.
-Uhvatiš me za kurac, HAHAHA!
-He he, bravo care.
-Napušiš se kare! HAHAHA! A' sam ti ga šukn'o!
-Šuknem ti ga kevi, he he.
-....a i nije smiješno...