Šalteruša, činovnik, pisar. Osoba koja je u firmama, preduzećima, kompanijama i državnim institucijama zadužena za odnos i rad sa strankama, klijentima.
Srpski činovnik iz provincije, s početka 21. veka... dobro i sigurno uvaljen u svoju poluraspalu fotelju, iz koje štrči stari, poderani sunđer ispod olinjalog kožnog prekriva. Ta je fotelja, ujedno, i njegov smisao. Od te se fotelje ne odvaja ni kada doručkuje, obično van vremena pauze, niti dok čita novine u trenucima kada nema stranke ,,s onu stranu" šaltera. Kada bi mogao, sve mi se čini, u njoj bi (ili, na njenim točkovima) prevalio i čitav put do toaleta; samo kada bi točkovi funkcionisali.
Njegov poluintelektualizam kojim služi režimu i vlasti, i državničkoj birokratiji, prizemniji je i banalniji od vulgarnosti ratara koji je došao da produži vozačku dozvolu za traktor, ili da pečatom overi kakvu hartiju od značaja. Takav poluintelektualizam jednako je zarazan i kancerogen po društvo koliko i neukost onih koji takve modele prihvataju i podržavaju. Isto tako, i sprovode. Njegova svest nije ni mogla da prodre u dublje pore, i to ne zato što su pore razbijene i uske, već zato što je njegova svest godinama i decenijama formirana u sobičku 3h3m, sa prednje strane oivičena staklenim šalterom preko kojega komunicira sa ,,svet(in)om", a iza njega, negde u arhivi, nalaze se gomile požutelih, masnih hartija, koje mirišu na burek i jogurt (ređe, i na neki čokoladni kolač, a redovno na crnu, domaću kafu).
Ovaj činovnik, kojega svakodnevno srećemo u različitim državnim institucijama i ustanovama, gaji u sebi i određenu dozu skepse i cinizma prema svakoj mogućoj promeni. Njegovo, po pravilu, strogo i hladno lice, sa graškama znoja po čelu i zajapurenim obrazima, saseći će svakog građanina (pojam uveden u vremenu kada, verovatno, ovakav tip činovnika u nas i nastaje, negde na dva veka od ovoga vremena), koji, opet po pravilu, nema svu ,,neophodnu" dokumentaciju - verovatno od svih članova uže familije, bar četiri kolena unazad. Država kaže četiri, a Crkva šest... a ne, to beše za incest. Dobro, i ovo je slično tome. Jer, činovnik i mora (nekada) utvrditi, ima li kakvih rodbinskih veza sa strankom, u tih četiri do šest kolena unazad, kako ne bi došlo do nekakvih familijarnih neprijatnosti. U svakom slučaju, od građanina se traži, i on je uslovljen time, izuzetno dobro poznavanje: 1) porodičnog stabla, 2) krivičnog i imovinskog prava, 3) svega ostalog.
Tako je naš činovnik, dobro i sigurno uvaljen u svoju poluraspalu fotelju, iz koje štrči stari, poderani sunđer ispod olinjalog kožnog prekriva, umesto uglednog, državnog službenika koji je na polzu narodu i otadžbini, pretvoren u poluintelektualno biće, poslenika različitih režimskih ideologija i vlada, kojeg se gnuša i prema kojem gaji svaku nesimpatiju/empatiju, nepoštovanje... gotovo svaki građanin države. ,,Šalterski službenik" ili državni činovnik, tako se našao na prvom udaru svetine koja sa razjapljenim čeljustima, sva od gneva i besa, kivno psuje i laje, izbacujući gorku sluzinu na staklene šaltere, iza kojih će kasnije, ni krivi ni dužni, državni činovnici ispijati crnu, domaću kafu, i jesti masni burek, sa jogurtom. U tetra paku. Ali ne više ,,trouglastom". Jer, bila su to neka druga vremena, kada je ,,trouglasti" jogurt bio ne (samo) prehrambeni proizvod, već demonstrativno sredstvo i – simbol jednog vremena.
Rečnik / autori
BA
Ben Akiba
na Vukajliji od april 2014.viđen 18. jun 2016.
3 definicije0 odabranih34 poena
Neko međumesto u nekom međuprostoru od nigde ka ničemu.
Livada. Njiva oranica. Svuda oko tebe pustoš, a ti ne možeš da se orijentišeš. A i da možeš, nemaš pomoću čega, jer oko tebe je ništa. Ukoliko nisi poneo magnetnu iglu, zvanu još i kompas.
- Brate, dokle ćeš da nas voziš, vidiš da nema žive duše, stigli smo u vukojebinu neku!?
-----------------------------------------------
- Od izvora dva putića, od putića - vukojebina. (Narodna pesma)
-----------------------------------------------
- Aha, i šta kažeš, gde idete na zimovanje?
- Poljanice, druže. Poljanice. 'Oćeš s nama?
- E? Sereš? Čuo sam da tamo svake godine zimuju vip njuške.
- Aj ne seri, tebra, naš'o Džoni povoljno, preko keve. Vidi sike.
- Kakva vukojebina, tebra.
Izložiti masu informacija u što kraćem vremenskom periodu i time slušaoca ostaviti u krajnjem oduševljenju ili potpunom užasu, ali u svakom slučaju - bez teksta i komentara. Ili jednostavnije: kurčiti se obiljem (često nebitnih) podataka.
Baba 1: Jaroslava, 'e li znadeš koga vide' 'nomad pred prodavnice?
Baba 2 (ushićeno zavrće maramu za uvo): Jok, Stanoslava, kazuj, pričaj, deder, sva sam se načuljila!
Baba 1: Pa Milosava onog...
Baba 2: Kuj Milosav, more?!
Baba 3: Ma Milosav, more, ženo, onaj Milosav što je stric pašenoga tvog brata od druge tetke koja je strina Jovankine ćerke iz Donje Zabiti, ona što je ima iz trećeg braka, što joj čovek 'nomad pogibe na bandere.
Baba 2: A taj Milosav...
Baba 1 i 3 (u isto vreme): Ma taj, more, jašta...