Štrebapučar
Nekada ortak, a sada, posle završene srednje škole, samo lik koji se oženio fakultetom i dobio ulogu teškog papučara u toj vezi. Na većinu vaših poziva na neku bleju od njega ćete dobiti odgovor kako mora da uči, kako sprema ispit, kako piše seminarski i slično, uz obavezni dodatak "jebi ga stvarno nemam vremena, drugi put". Izuzetak od ovog pravila ne postoji, pa ćete neki sličan odgovor dobiti čak i za subotu uveče.
- E brate, aj skupimo neku ekipicu iz razreda, mogli bi da se iscimamo do neke kafane sad u subotu. Jel si za?
- Može, i meni se ide do jaja. Aj ja javljam Maretu, Zlaji, Luki, Jovani i Bidži, a ti vidi sa Matketom, Gagijem, Marijom i Milicom.
- Gagi? Pa da mi kaže kako ima ispit za 2 meseca i kako je juče učio samo 10 sati pa mora to da nadoknadi u subotu. Neka brate, ti ga zovi ako hoćeš, ja sam se zakleo da više neću. Štrebapučar bre onaj klasični.
Recept za uspeh u Srbiji
1. završiti teološki fakultet
2. zaposliti se u struci
3. pričati zatucanom narodu ono što želi da čuje, povremeno zapevati na nekoj sahrani, venčanju i krštenju
4. uzimati pare za ovo pod 3.
5. ostatak vremena (kad se ne radi ovo pod 3. i 4.) laditi jaja
Nakon uspešno obavljenih ovih 5 koraka do vaše 40. godine života imaćete veći standard i živećete bolje od 90% stanovništva u Srbiji.
Ukoliko vam je apetit za slavom znatno veći od ovoga možete uraditi i sledeće:
(napomena: ova vrsta slave ne obuhvata materijalno bogatstvo, i zahteva što manji koeficijent inteligencije)
1. prvih 5 koraka odozgo, s tim da se smanji količina onoga pod 4.
2. odricati se svih telesnih zadovoljstava, živeti što skromnije (ovde dolazi do izražaja gore spomenuti nedostatak inteligencije)
3. sa 50 i nešto godina postati neki episkop, mitropolit, sinod, kurac-palac...
4. sa 70 i nešto godina postati patrijarh srpske pravoslavne crkve
5. i dalje ziveti skromno, mešati se u politiku države
6. u 90 i nekoj godini zivota biti na samrti par godina (što duže to bolje)
7. nakon smrti biti proglašen za sveca
Zaključak: U oba slučaja (pogotovo u drugom) vaša slava je zagarantovana. Većina stanovništva u Srbiji će o vama pričati sve najbolje (neretko i fizički napasti one koji se sa njima ne slažu). Bićete poštovani više od Alberta Ajnštajna, Nikole Tesle, Predraga Drobnjaka, djubretara Miće cigana, nindža kornjača i svih ostalih ljudi koji su čovečanstvu doprineli mnogo više od vas.
Znak da bi konačno mogao da usisaš
Kad u tvojoj sobi ima više paučine nego u komšijinom potkrovlju, egipatskim piramidama i katakombama drevnih Maja zajedno, a pauci su se toliko nakotili i adaptirali na novo stanište da će uskoro početi da evoluiraju u više oblike organizama.
Teorija i praksa (slatka drugarica iz razreda)
Dva pojma čijih razlika najviše postaneš svestan pokušavajući da premostiš ono čuveno "ja sam mislila da smo mi drugovi" osećanje kod svoje drugarice.
Imaš 18 godina. Drugo polugodište četvrte godine, najbolji period koji ćeš imati tokom celog školovanja.
Ni sam ne znaš kako je sve to počelo, ali u jednom trenutku dođeš do stadijuma gde jedva čekaš da stigneš u školu samo da bi bio pored nje. Kroz "Što sam kreten da se ložim na drugaricu? Neću! Neću!" faze si već prošao i sad si čvrsto rešio da je bolje da probaš i zasereš, nego da ne probaš uopšte.
Korak 1. Teorija:
Detaljno si razradio plan, a imao si i vremena jer je to glavna stvar koja ti okupira misli u slobodno vreme. Zamišljaš čitav scenario: "Zvaću je da zablejimo negde u gradu, baš sad preko prolećnjeg raspusta. Vodiću je negde na piće, šetaćemo Kalemegdanom, gledaćemo zvezde... Biću prirodan, duhovit, šarmantan... Smejaćemo se, gurkaćemo se kao deca, zajebavaćemo jedno drugo... A onda u jednom trenutku, biće spontano, možda i ona to želi, poljubiću je, reći ću joj da to što osećam prema njoj nisam osećao ni prema jednoj devojci s kojom sam bio do sad. Biće iznenađena, zbunjena u početku. Reći ću joj da sam svestan toga da smo drugari, ali da ne mogu da biram ko će da mi se svidi, i da ne bih sebi oprostio kada bih dozvolio da neko drugi ima nešto tako posebno kao što je ona. Poljubićemo se ponovo... Ostaćemo zajedno... Bićemo srećni..."
Korak 2. Praksa:
Desi se slučajno da baš preko tog raspusta nego iz razreda organizuje roštilj kod sebe u dvorištu. Nekoliko ljudi iz razreda, par njih sa strane, i naravno Ona. U početku na nju ne obraćaš pažnju. Roštiljaš, ždereš, cirkaš, zajebavaš se sa ortacima... Počinje da se smrkava, neki su već krenuli kući. Nakon 5-6 piva i pola sata skupljanja muda, blago pripit uspevaš da je navataš nasamo da popričate. Svestan si da ništa nije onako kako si zamišljao. Usrao si se, zaboravio se sve što si hteo da joj kažes, počinješ da mucaš:
- E ovaj... Vidi... Hteo sam nešto da ti kažem... Možda si već i izvalila... Ovaj... Mislim po mom ponašanju... (ne možeš da veruješ da ćeš izgovoriti ovo što planiraš, skupljaš muda do kraja) Vidi, svidjaš mi se, već neko vreme, i to mnogo... (ne znaš šta dalje, sve si sjebao)
- Ali ja sam mislila da smo mi drugovi.
- Pa znam, i jesmo, ali...
- Daj molim te, nemoj to da mi radiš. Dobar si mi drug i mnogo te gotivim, ali jednostavno te ne gledam na taj način. A i rekla sam ti skoro kad smo pričali da mi trenutno uopšte ne treba dečko. I uostalom bio si sa jednom od mojih najboljih drugarica. Kako misliš...
- OK kapiram, ostaćemo drugovi... Valjda nekako... Morao sam da pokušam...
Korak 3. Izbegavanje:
Nećete pričati sledeće 3 nedelje, a sve će se zaboraviti tek za nekih pola godine, kad oboje budete bili studenti, daleko jedno od drugog.
Hoćeš odma' ili sad?
Podmukli način ćaleta zajebanta da svom petogodišnjem klincu jasno stavi do znanja da neće dobiti to što traži.
- Tataaaaa, aj mi kupi sladoled!
- Može, sine. Hoćeš odma' ili sad?
- Hoću odma'.
- Aha, znači nećeš sad? Dobro...
- Ali tataaaaa...
- Tataaaaa, aj mi kupi novog Action man džiadžojca u ljubičastom nindža kostimu sa ultra m68 blasterom i katanom od nerđajućeg čelika koju je iskovao Hatori Hanzo lično.
- Može, sine. Hoćeš odma' ili sad?
- (zamišljeno) Pa ovaj... Hoću sad...
- Aha, znači nećeš odma'? Dobro...
- Ali tataaaaa...
- Tataaaaa, ajde da igraš malo sa mnom fudbal!
- Može, sine. Hoćeš odma' ili sad?
- E slušaj, ćale, znači pun mi je kurac više tvog izdrkavanja. Nisam ti ja kriv što ti je šef neiživljena stoka, što ti se pokvario TV i što te Bajern zajebao za 6 i po soma. Tražim ti samo da bar 5 minuta šutiraš jebenu loptu sa svojim sinom. Šta si me koji kurac i pravio? Bolje da si ga pre 6 godina lepo izbacao u lavabo, nego što si svršavao u onu nesrećnu Zoricu. I samo da znaš, jednog dana će moj vokabular biti znatno širi od ovih 47 reči kojih trenutno znam, biću duplo pametniji od tebe, a onda ću te tako podjebavati po ceo dan, baš kao što si ti mene.
(naravno izgovoreno od strane petogodišnjaka to otprilike zvuči ovako: "Ali tataaaaa...")
Poker u teritorije
Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
"Da nisam možda komšijin?"
Ono što se zapitaš kad uočiš prevelike razlike između sebe i svog ćaleta.
Dolaziš kući, ulaziš u svoju sobu. Ćale na tvom tv-u gleda Farmu, jer keva u drugoj sobi prati neku njenu seriju. Uzimaš daljinski, vrtiš kanale i zaustavljaš se na History-u. Počinje neka emisija o svemiru, Battles BC, Dogfights, ma može čak i Ice road truckers, samo da ne gledaš one seljake na pinku.
- "Evo ćale, malo da se obrazuješ. A ne stalno da gledaš one pajsere kako se svađaju."
- "Daj bre jebao te više ovaj History! Kakva je bre ovo glupost? Šta je ovo? Pusti mi farmu!"
- "Ćale!"
- "Da?"
- "Pazi, leto 89-e, da nisi možda slučajno tad bio na nekom poslovnom putu, a da je komšija Sloba bio na godišnjem?"
- "Mislim da nisam. Čekaj bre! Što me pitaš to uopšte?"
- "Onako... Bez veze..."
Cyber nostalgija
Kad 10 godina kasnije ponovo instaliras Starcraft, pokreneš igricu, čuješ likove koji su isprogramirani da stalno ponavljaju 3-4 rečenice, i neka od njih te momentalno vrati u neka srećna bezbrižnija vremena.
"YOU MUST CONSTRUCT ADDITIONAL PYLONS!"
Krstaški ratovi
Istorijski događaj u kom su se odrasli ljudi tukli oko parčeta peska u kom će moći da se igraju, istovremeno se svađajući i oko toga ko ima boljeg zamišljenog prijatelja. Tuča je trajala sve dok jedni nisu odlučili da pokupe svoje igračke i vrate se kući.
Prizovuša
Cigara koju pališ na autobuskoj stanici i pušiš na silu očajnički pokušavajući da prizoveš autobus, kojeg nema već 20 minuta, a znaš da si do sad milion puta morao da baciš celu cigaru jer ti je autobus stizao sekund posle njenog paljenja.
U suštini pokušaj da zajebeš Marfija i njegov zakon.
- "Brate, daj zapali tu prizovušu. Ja sam pre 5 minuta, ne mogu ponovo, na tebe je red. Jebem ti više ovaj GSP!"
Naravno Marfi ne bi bio Marfi kad bi ceo taj pokušaj bio uspešan, tako da prizovuša uvek bude ispušena do kraja, a autobusa nigde.
Kako se šanse za korišćenje Marfijevog zakona u sopstvenu korist izražavaju u milionitim delovima procenta, među naučnicima je zastupljeno mišljenje da bi, kad bi se kojim slučajem dogodio, uspešan eksperiment sa prizovušom izazvao kolaps u prostor-vreme kontinuumu, što bi prouzrokovalo urušavanje svemira samog u sebe, ili u blažem slučaju stvaranje crne rupe, koja bi se ogranicila na uništavanje samo našeg solarnog sistema.