Bapske provale
То су провале наших баба које се касније често препричавају у друштву. Непознавање страних језика, савремених трендова и другачији системи вредности често натерају нашу бабу да се погуби и нешто жешће одвали.
Пример 1: Причам ја с бабом:
Баба: Онај твој друг што носи дугачку косу, баш је фин дечко. Је л' он баш толико сиромашан?
Ја: Није уопште, што?
Баба: Па кад мора да носи оне војничке чизме, сигурно му је неко донео из касарне.
Ја: Дај, бре, баба, то су мартинке и коштају 15 хиљада.
-----------------------------------
Пример 2: Гледамо ја и буразер Супермена на тв-у, улази баба у собу:
- Уместо што гледате тог Бекмена, можете нешто да ми помогнете.
-----------------------------------
Пример 3: У соби ми трешти G'n'R' - Sweet Child o' Mine, иду стихови: Where do we go? Where do we go now?
Излазим из собе и баба ме пита:
Шта слушаш оне глупости - ''Једу ли го - једу ли говна''!!!
Maratonsko izležavanje
То је кад те пробуди аларм на мобилном ујутру, па га ти одложиш (5-10 минута, у зависности од модела). Немаш ништа паметно да радиш тога јутра, па ти се може. Онда поново зазвони, и ти сконташ да је то једно велико смарање, па га прештимујеш да звони тек за два сата и посветиш се слатким сновима. Тако се пробудиш после два сата и наспавао си се, али ти се ипак некако не устаје, готивније ти је да лежиш и да се протежеш у кревету. Још ако имаш даљинац ту негде да укључиш тв - дивота божја! Онда ти дође кева да те смара и каже ти да се дигнеш већ једном и ти невољно седнеш на ивицу кревета, али још не устајеш, јер прво хоћеш мало да се одмориш.
Проблем настаје када ово пређе у навику, па, чак и кад имаш стварне обавезе ујутру (школа, факс, посао), почнеш да штимујеш будилник да те буди раније, само да би се што дуже излежавао.
Godišnjica mature
10 година од завршетка средње школе је довољно времена да се покаже које су рибе биле шкарт, а које су биле и остале прва лига. Код неких момака су први знаци ћелавости већ одавно узели маха, а већ се да приметити ко је на прагу да постане прави човек, а ко је остао клошар. Такође се примеђује да су клошари остали они који су били главне фаце у школи и више им не пале исти фазони код вршњакиња, јер је добар део истих одавно прерастао фазу шипарице. Још увек се памте и препричавају форе са часова, сви покушавају да на тренутак оживе стару неозбиљност, али како кад неки већ имају и малу децу и више се не гребу од ћалета и кеве за бурек и цигаре?
После 20 година је број људи на годишњици већ драстично опао. Ако се после 10 година за некога и даље могло рећи да је младић или девојка, сада то више није случај, премда још увек има младоликих. Неки су се довезли скупим колима, а неки у аутобусу у коме дува промаја и притом не могу дуго да остану, јер их код куће чека цепање дрва и прање веша.
После 30 година се неки већ хвале како су им деца своји људи и како су позавршавали факултете. Тешко је видети лице без дубоких бора, а већина разредних старешина сада оправдава часове на небу.
На наредним прославама се, уколико се уопште организују, мала групица бака и дека сјати у кафани да поприча о вршњацима од којих неки већ дуго миришу љиљане одоздо, као и о унуцима, и скоро нико се више не сећа својих провала из ђачких клупа. Тек понеко освежи сећање вађењем пожутеле фотографије.
Jedno istraživanje u Nemačkoj
Sertifikat za svaku neproverenu/izmišljenu informaciju - jer ako baja sa univerziteta Lowenbrau u Schleswig-Holsteinu tako kaže, onda je to tako.
Nemci su carski narod, jer pored tolikog rada uloženog u industriju oni stignu i da po ceo istražuju koji prašak bolje izbeljuje tkaninu i koliko šoljica crne kafe dnevno treba da popijete ako hoćete da sačuvate blistavo bele nadlaktice - pa još i pošalju rezultate našim lifestyle časopisima i web-portalima. I još sve to rade u onim neudobnim belim mantilima nasmejani od uha do uha.
"Najnovije istraživanje u Nemačkoj je pokazalo da 88% muškaraca koji uveče popiju pola čaše limunade na jednoj nozi, ima duplo manje šanse da dobije disocijativnu amneziju penisa."
-U JEEE, MARIJA, IDI PO LIMUN!
Najbolji lek protiv starenja
Obavljanje nekog dosadnog posla ili druženje sa smaračima, jer je opšte poznato da vreme u tim situacijama prolazi znatno sporije ili čak uopšte ne teče.
Četvrta godina, dvočas sociologije. Profesorka koja predaje jednoličnim tonom tako da bi uspavala i narodnjaka na koksu, priča zanimljive priče iz života Žan Žak Rusoa, Maksa Vebera, Karla Marksa i ostatka te vesele družine. Odeljenje se isprevrtalo po klupama, ljudi cure sa stolica, ortak iz zadnje klupe pali upaljačem ruku da bi se razbudio, drugarica koja sedi do zida udara glavom u isti... U polusnu, jedva drzeći glavu da ne zvekne o sto, cimam drugara iz klupe koji pokušava da gurne zaoštreni kraj olovke što dublje u uvo...
- Brate, kolk'o je sati, života ti? Kad zvoni?
- Ne znam, jeb'o te, trebalo je da zvoni pre pet minuta, al' koliko vidim sekundara je počela da ide unazad.
- Pazi stvarno... Ako nastavi ovako vratićemo se u pelene. Brine me samo kako ćemo da stignemo kući.
Srpska reklama za pivo
Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.
Gadnjikavi,niski ćelavac u tridesetim : EEEeee Pivooou!Konobareee pivooo!
Ostatak gadne,neutrenirane masne družine:Aarrrghhh!
Konobar:Evo ga voppiiii!
Cela gadna,masna neobrijana družina:EEEeee saćemo pijemo vopppiiiii eee!Tekma,Srbija!
Random sisata ful avion pička (drugarici): Eh,eh muški,ihihi
Drugarica random sisate ful avion pičke: Ihihih
Cela gadna,štrokava družina sa još dosta random niskih,debelih muškaraca u pozadini: EEE bole nas kurac,žene eeeee,pivooouuu!
Retorička pitanja lepše polovine
Serija pitanja koja rafalno ispaljena iz usta vaše drage, podrazumevaju jedan jedini očekivani pravi odgovor, koji će, makar bio lažan kao monolozi barona Minhauzena, omogućiti produžetak sreće i normalno funkcionisanje vaše veze.
On, potpuno spreman u jakni, izgubivši svaku nadu za skorijim polaskom, ispred kompjutera uništava raznobojne kuglice antičkom Zuma tehnikom, rušeći rekord za rekordom.
Ona, nervozna, poluobučena ispred ogledala, sa hrpama garderobe i rasutom šminkom oko sebe, izvlači maksimum iz svog izgleda za večeru kod njegovih. Maskara - check, puder - check, sjaj za usne - check, senka - check, šljokice ne moraju, četka za kosu, ostaje izbor cipela, tašne, kaputića i polazak može da se nasluti kroz oblak mirisa nove Done Karan:
- Ne smeta ti što kasnimo? Evo sad ću ja! -
- Ma jok, opušteno! -
- Neće tvoji da se ljute? -
- Ma neće, bre! -
- A da ne izgledam previše droljasto u ovoj haljini? -
- Jok... -
- Malo mi je previše otvoren dekolte, a? -
- Ma jok... -
- Jesam se ugojila ja malo, mmm? Vidi mi dupe! -
- Ma nisi! -
- Nisam ti odvratna ovakva? -
- Ma kakvi! -
- Hmm, a jel ona bila lepša od mene? -
- Ma gde, šta ti je... -
- Jel ti dosađujem ja? -
- Ma ne, odakle ti to! -
- Hoćeš li jedno pušenje sad? -
- Ma jok, bre... -
- Slušaš li ti mene uopšte?! -
- Ma kakvi... ček, šta si me pitala pre toga? -
Ma... Sve cool...
Izraz koji označava najviši stepen pomirenosti sa Univerzumom. Izraz koji upotrebljen u pravo vreme i na pravom mestu pokazuje da je onaj koji ga je upotrebio veći i bolji od samog sebe. To je izraz koji ima svoj smisao samo kada ga izgovori pravi šmeker, osoba koja je svoja u svakom trenutku, osoba koju ništa ne može da izbaci iz koloseka... Takođe, to je izraz koji ima i povratno delovanje i koji od šmokljana pravi šmekera, jer kada šmokljan shvati suštinu ovog izraza i počne da ga koristi, u sekundi postaje nova osoba.
- Brate, molim te izvini što sam ti uništio novi fotoaparat od šesto eura, koji si bio tako dobar da mi pozajmiš, dok sam pokušavao da isprobam da li može da fotka pod vodom. Izvini, brate, molim te...
- Ljubavi, izvini što sam kurva koja ti je razbila srce u milijardu sitnih delova kada sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem, jer sam bila ljuta na tebe. Stvarno, srce, izvini...
- Kolega, zaista sam zadivljen vašim izlaganjem. Odavno nijedan student nije ovako odgovarao... Bez sumnje ste zaslužili najvišu ocenu. Ipak, s obzirom na to da vašeg oca nema ker za šta da ujede i da nije mogao da sponzoriše knjigu koju sam izdao, najvišu ocenu će dobiti vaš kolega, koga zabole pimpek za školu, ali čiji je tata pun keša i rado se ponudio da mi pomogne. Žao mi je, kolega, zaista...
A ti... Potpuno ravnodušan stojiš ispred svakog od tih ljudi u pokušaju... Dok ti se usne razvlače u blagi osmeh koji tek malčice otkriva belinu tvojih prednjih zuba, jednim potezom stavljaš svoje tamne naočare u stilu Kventina Tarantina u "Reservoir dogs", puštaš u glavi "Little green bag" od George Baker Selection i kažeš:
- Ma... Sve cool...
Dabogda nemao, pa dobio kad ti uopšte više nije potrebno!
Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!
Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!
Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.
Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!
......
Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.
Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.
Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.
Gasim telefon na minut pre poziva.
Rekvijem za sleng
Сконтали се лик и риба, типа, ликуши врућа гуска, ортаку арно певац. Ма, шта певац, мочуга, бре! Нису дуго ривали индо, грање није могло са се ђена нигде, лерди из кблоа пао у мурију, све што су могли да груну била је једна пљага, а како су били на Калишу, због дурова су морали да је исцимају по војнички. Изделише тад прву пљугу, а једно о другом ништа нису контали. Цава је била Плазма девојка, а ортак обичан нолајфер. Цимају они тако пљагу, јер нису имали шкет за џиџу, а лерди одавно не дају на лер, само кажу : "Ај, паљба, не расмајте нас". И тако уз партизанску пљугу крене опуштена спика између двоје младих.
-"Еј, рибо, могли смо на један квики до моје гајбе, али оно, фазон стара ми је ћери, па знам не како ћемо да се изакцијамо. Маш ли ти неку комбинацију?"
-"Диви, батана, како да ти жемка... није то толико ни тноби, мис'им, мало сам добила, имам госте, капираш? Не носим тангу, фурам данас златне гаће. Смор, знам, али шта да радимо. Ђаш ми се јако, у фулу. Можда смислиш неку другу кцију, за неки други дан, тај рад?"
-"Ма... шајслу сад. Ђаш се и ти мени, желим да ово буде више од оплодње или блајва, тићу само, хоћу да те водим, типа на неку журају, типа платимо уфур, извршимо упад, не будемо падобранци, а ако идемо на псиџу пашће и нека згутанција, оно као.... Жемо?
-"Ех...шта ме пируетишеш сад, фазон нећеш само моје тело, ти би и оно типа неку везу? Мис'им...ако је то тај зон, то је скроз океј, али да ми ипак потпишемо неку ћагу?"
-"Тај рад, може, полива! Потписујем, зато што видим да си кул цава и ниси пасуљара са штајге. Куља си од свих цица које сам збарио."
-"Та прича, мацане. И за тебе би се рекло да кад уђеш у клуб женама гаће саме спадају. Ниси тулав, кул си, фураш бушманке, имаш ђунту, фаца си, ако не трипујем. Ај' се заветујемо, опуштено."
Окренуше се око себе, видеше парче смрдљивог Папируса, на ком са једне стране писаше нешто глупо. Толико Глупо да је био потребан Таленат да се то напише. Срећом, друга страна беше празна и написаше на њој непознате речи свога завета.
Међутим, цимању никад краја. Манта су се изложили кад пар шиштаваца почеше спику са њима. Неки пајдомани, тек пуштени са мардеља.
-"Алооо, мачко! Шта трашиш на Калишу са тим дукатлијом? Диви Гавајо, какав је, распад. Ђидо чавко да ти покажем свој Велики Мали Прст! Ђидо, узи га, лома га узи, мојне да си цава!"
Плазма девојка се препаде, yпита лика : "Ко су ти ови пајсери?"
-"Ма, где знам, неки распади, стипу идиЈоте, најобичнији пинђивиши, нису ми ни до колена, палимо назад до града, иначе ћу да их побацам као Данкан Фергусон Пола Инса у шесн'естерац!"
-"Ти си диван, мој си херој, типа, готива си и лимво што смо се сконтали. Бајдвеј, како се зовеш, уопште?"
-"Џими".
-"Мерци".
-"Благодарим".
...и одоше у ноћ...
Сними их у мраку један чилагер, што је туда често гарао ђунту, знали су га од раније, типа Нострадамус из клаџе, али кул маторац. Буђави стаде и типа, крене са зајебанцијом : "Ало, клинци, па где сте фазон вас двоје, липате гајби, а? Да вас овај ваш Чича што није у васервагу баци ћери? Ајте, ајте, има места, један се диго,ааа хахахахаха,хахаха!"
Насмејаше се и они са Нострадамусом, чилагер одврну до даске на плејеру "Деф Лепард" и из ђунте се чуо велики хит :
"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
SLANG with me, I just wanna get soakin' wet
SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
All I ever wanna get is SLANG"
Баци Чича њих ћери, успут добаци малом да је он дечко лампа, ако испусти овакву цаву, није љадро, фино дете, има торима око за такве ствари. Расташе се...
Песма "Деф Лепарда" пробуди у њима жељу за сленгом, за жаргоном светим, пожелеше да оду на Речник сленга, да виде има ли тамо нешто за њих, али јебеш га...Тамо им јаве да је та појава одавно ендемска, али није заштићена, на том месту нађоше све сем пресветог жаргона, разочарани наставише да певуше рефрен "Деф Лепардове" песме, обоје се нађоше на стиху "I just wanna get soakin' wet", погледаше се, видевши да је сленг мртав, јер га они који су требали нису сачували, мисли им скренуше ка кревету... А шта је тамо било даље, да ли му је дала плинару или само блајв, никада нико неће сазнати, иако ће сваког на Речнику Сленга то интересовати више него зашто смо дозволили да убијемо сленг.
Ne vredi
Koliko god da se trudite, nikako vam ne polazi za rukom.
Tip sedi sa devojkom, neobavezno ćaskaju. Ona se stalno drži ozbiljnih tema, pa on pokušava da malo opusti situaciju. Ali, baš mu i ne ide...
- ...ma dobro, pusti posao, to si sad sredila...nego, šta kažeš da maznemo po jednu krempitu?
- Joj, ne mogu. Ovih dana postim na vodi.
- Na vodi? Hmm...svaka čast, ja uglavnom postim kod kuće. (ozbiljan, očekujući reakciju)
- (bez reakcije) I ti postiš?
- Ma ne, zezam se. Nego, jesi ti uvek ovako ozbiljna? (blagi kez)
- Šta znam, nisam...obično i ne pričam mnogo...
- ...nego odmah prelaziš na stvar? Dobro da znam, da te se čuvam onda:) (šmekerski kez)
- Kakvu stvar...a što da me se čuvaš?!! (nakostrešena)
- Uff, ma šalim se ja malo. Što padaš u vatru odmah...k'o Jovanka Orleanka:) (i dalje pokušava)
- Kakva bre Jovanka Orleanka, šta si počeo bre da lupaš?
- Šala bre..(blaga panika)...kako ne razumeš, ona je spaljena na lomač...
- Auu, kakve tebi stvari padaju napamet, ja sam mislila da si ti drugačiji!!
- Ne vredi...otišao sam, vidimo se!
Toplo - hladno
Način komunikacije kada nekome uputiš pohvalu i pustiš da se 'primi', da bi ga nakon toga o'ladio.
Šetnja sa devojkom fenomenalnog izgleda. Faza upoznavanja.
- Joj, vidi onu haljinicu u izlogu...kako je slatka!! Što nemam para, sad bih je kupila odmah!
- Nije loša, samo...to je za devojke koje DOBRO izgledaju:) :blagi šmekerski kez
- Jao, kako si kvaran!! :udarac po ramenu
- Tako da to nije za tebe...ti izgledaš ODLIČNO:)
- Aaaa...pa hvaaaala:) :trep trep
- Šalim se, naravno:)
- Hahaha, ti si baš lucka...ček ček, šališ se?? Joooj, pa ubiću te!!
- Ma opusti se, nije sve u izgledu. Ali evo, pored mene ne izgledaš loše:) :full šmekerica
Jezivi komšija
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Život na Andromedi
Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.
Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, načeta ludost u službi zdravog razuma.. Svakom je njegova najlepša, uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše težiš i žudiš. Druge ne vodimo tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti, deluje blistavo, a opet može se učiniti i strašnom.
Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama. Tamo sam svoj, tamo ne dopiru prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.
Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ali ja ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim u nepoznati pravac, ćutnju, i drugujem sa mislima koje se ne mogu reći, zvukovima koje sviraju instrumenti koji samo tamo još postoje. Nema gladi, hladnoće, sujete, civilizacije..
Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo sudbonosna stanica sa koje sam krenuo davno, jako davno.
Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih cifara i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, ljudska sudbina jedan novi smisao.
A onda prodre snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.
- Kevo vratio sam se.
Muk. Čekanje. Pomirujući osmeh.
- Sedi prvo da jedeš, nisi ništa uzeo u usta danima, a onda se sredi pa idi malo medju ljude. Zaboraviće te.
- Koliko sam bio odsutan?
- Eonima. Nešto kraće nego obično.
Vukajlija-Iran
Kako je Iran sve sem sekularne drzave,njihov recnik slenga bi,za razliku od naseg,bio pun religijsko fanaticnih definicija sa neverovatnim prosekom uspesnosti,Ako bi se I pojavio neko kao sto je autor talentovano_glup,vlasti bi ga odmah pronasle I obesile na gradskom trgu za primer.
Islamska definicija dana (u nasem slobodnom prevodu)
ALAH +27987 -1
ALAH je najveci,on ce pobiti sve bezboznike I nevernike a oni koji umru za njega (citaj zakucaju se automobilom bombom u ambasadu USA) ce cekati vecni raj na nebu.
Definisao HazajadinMulaOmerDzihad 10.01.2009 komentari 9765432
MuratDzihad
ALAAAAAAAAAH je najveci,svaka cast +++++++++++
Alahov Mudzahedin
Sve te nevernike treba poklati.ALAAAAAAH ++++++
Sekularno_prosvetljen
Ovo je tako glupa definicija,ti uopste ne razumes da je Alah i religija ono sto nas je uvalilo u sve ove probleme. –
Alahov Mudzahedun-NEVERNICE,tebe treba zaklat’ neko,kako se usudjujes da uvredis presvetlog ALAHA.
.............svi ostali komentari su na isti sablon......
_______________________________________________________________________
Onaj jedan negativan glas je sutradan izbrisan a taj sto ga je dao,obesen je na gradskom trgu..
Maskiranje sranja
Real life CTRL+Z. Obično se dešava u gostima, kada se iz sve sile trudite da budete opušteni i kulturni, a ispadnete najveći nespretnjaković u istoriji nespretnjakovića, uključujući Džordža Buša i Mistr Bina zajedno.
Ona, njegova hot drugarica na koju se on mnogo loži, i on, već gore opisana kulerski nastrojena tempirana bomba trapavosti, po prvi put na njenoj gajbi:
- Evo da te ponudim sokom, dok se ne spremi ova pica.
Prilazi malom stočiću uz krevet, gde on sedi, i sipa mu sok. Vraća se natrag u kuhinju, on ostaje sam sa sokom... Ok, ipak bez soka... Steže zube u «pčk t mtrn» stilu, crveneći pred barom koju je napravio ispred sebe. Iz kuhinje se čuje:
- Jel ti se sviđa sok?
- Da, da, obožavam ovu grozovnicu, ovaj, borovnicu... – i umače čistu belu čarapu u grozotu na tepihu, uz čvrstu rešenost da se više nikad ne pomeri sa tog mesta, makar bombe padale.
- E, nisam ti pokazala ovaj suvenir iz Venecije. Samo pazi, jako je nežna – dotrčava iz kuhinje i donosi neku figuricu od Murano stakla, stavlja je na sto pored, i vraća se da dovrši picu.
- Jao, što je divna – baca bezveznu figuru pored sebe, i saginje koliko mu dvanaesto rebro dozvoljava ne bi li video njenu zanosnu zadnjicu, dok se trti otvarajući rernu. Figuricu, naravno, zabole za trenutak erotike, i baš je rešila da se u tom trenutku razbije.
- Šta je to bi? – čuje se iz kuhinje.
- Jao, jao, znao sam da će to da se desi. Jesam li ti sto puta rekao da te i besplatne obične mačke na kraju skupo koštaju. Cile obori figuricu... Na – i pruža joj rasparčano staklo u ruke.
- A joj, bre Cile... Ali, dobro, ja na njega ne mogu da se ljutim. To je mačka, ne razume, hteo je da se igra. On mi je nešto najvrednije što imam i ne sme da mu fali dlaka sa glave... – i vraća se u kunjinju – Evo ovo je gotovo za minut!
On podiže onog debelog mačora i kezi mu se kroz zube: “Pčk t mtrn, mačeća, da sam ja to razbio, poslala bi me u Veneciju peške da joj kupim novo!”
U momentu drmusanja mačoru ispadnu dva brka. Već navikao da je situacija krenula neobičnim tokom, uzima ona dva brka, ugurava ih nekako među ostale, da se zadrže tu neko vreme, i šutira mačku u drugu sobu: “Aj sad, odnesi te brkove dalje od mene!”
Dva Pi student
Student, čijem su snu da ima sve šetice na faksu, stali na put profesori koji ga nisu mrzeli.
Brucoš dolazi kući, sav srećan, položio prvi ispit sa šesticom.
- Kevoooo, dobio sam šes'!
- Nema veze, srećo, nek' si ti meni samo živ i zdrav.
- Ma kevo, bre, raduj se, meni više i ne treba! Ja hoću da na kraju postignem nemoguće - da me na apsolventskoj slikaju kao jedini primerak na faksu koji je ostvario san svakog kontra-ambiocioznog studenta sa 6.0 u indeksu.
* napomena za neupućene: 2 Pi = 6.28
Jebač/ica po svetskim standardima
WHO u saradnji sa „Američkim društvom za istriživanje seksualnih navika i sklonosti“ i „Evropskom organizacijom za zaštitu seksualaca (iliti ljudi koji, i u ovim kriznim vremenima vladavine interneta, opšte folerijade i lažnog puritanizma, praktikuju seksualne aktivnosti)“, kao i „Srpskim društvom za zaštitu vulgarizama vezanih za polne radnje (jer je kako kažu stručnjaci, srpski „kurac“ sočniji od engleskog „dick-a)“, postavila standarde za kategorizaciju seksualno aktivnih ljudi. Umesto dosadašnje standardne recke, iliti apsolutnog broja otršenih riba i (zlo)upotrebljenih peniščića, sada se računa relativni faking skor (skraćeno RFS).
N – broj tih (ne)srećnika i/ili (ne)srećnica sa kojima ste obavili snošku (računa se penetracija duža od minut). U slučaju da ima grupnjaka u vašem CV-u, računa se broj ubodenih. Svaku ribu/frajera koji vas posle tog jednog seksa nisu više nikad zvali računajte kao 0.5 tj. kao pola osobe.
X – dužina vašeg jebačkog staža u godinama (napomena: ukoliko vaš prosečan seksualni odnos traje kraće od 5 min, broj godina pomnožite sa dva, jer što je kratko, kratko je).
B1 – bonus 1 – za svaku vezu u kojoj ste imali redovnu tršnju, pomnožite broj godina te veze sa 0.2
za muškarce - B2 – bonus za urođenu predispoziciju za trsitelja, tj. za buzdovan iznad 18 cm, koji iznosi 0.5.
za žene – B3 – bonus za krevetnu aktivnost. Ako se ritate kao ždrebica kad je spiči stršljen onda skoru dodajte + 0.5. Ako više praktikujete kravlju pozu iliti pozu usnule jebačice, onda dodajte (-0.5).
RFS dobijete na sledeći način: (N/X) + B1 + B2 (ili B3)
Kategorizacija za muškarce:
0-1: Član omladine DSS-a, koji je pored svoje ribe jedino još drkao na Koštunicu i njegovu ženu. Umesto da od Željka Samardžića naučiš šta je matori perverznjak, ti uživaš u emociji njegovog ritma. Stvarno si sisast. Raskopčaj tu košulju ponekad i metni ga i u neku drugu rupu slobodno, ne dozvoli da ti seksualni život bude prazan ko history posle reinstaliranja windowsa.
1-2: Fin dečko iz komšiluka. Nedeljom kupuješ povrće na pijaci za babe iz ulice. Svi te vole jer si divan. Znaš i da opsuješ ponekad (kad te druga baba zakači na ulici i obori ti kesu sa kelerabom). Imao si nekoliko riba i nisi baš neiskusan. Mada bi hteo malo više. Iskuliraj te babe i pokušaj sa grupnom kupovinom ulošaka za devojke iz ulice, možda u neku i umočiš.
2-3: Ti si već ozbiljan igrač. Nisi glavni jebač u društvu, ali si za respekt. Kvantitet ti nije toliko bitan, ali si utefterisao već zavidan broj recki. U svetu teorije verovatnoće, ti si pik normalne raspodele. Maliciozni će reći mediokritet, ali tebe boli pimpek za to. Znaš imena svih riba kojima si priredio sexality, a bogami, i one su zapamtile tebe.
3-4: Druže, ti si pravi iskusni jebač. I kvantitet, a bogami i kvalitet. Tebi se retko dešava da imaš „praznu nedelju“. Najviše si ponosan što si pamprčio onu sredovečnu buržujku i onu barely legal Lolitu iz prve ekonomske. Priznaj da zamišljaš kako bi bilo da ih spojiš, a? Ko zna, kakav si šašav, možda ti i pođe za rukom.
4-5: Tebi bi i Miloš Obrenović pozavideo. Jebeš k’o blesav. Mada, nisi baš obazriv, par puta zamalo da postaneš ćale, par puta zamalo da te izdevetaju ljubomorni muževi, par puta zamalo da najebeš ko Njegoš od sifilisa. A i nisu ti sve jebačice bile za primer. Debela maserka? Rošava metalka? Ok, dobro, za onu pevaljku, kapa dole.
Preko 5: Nevinost si izgubio sa 12 tako što si jebao kozu. Kasnije si jebao sve kućne aparate i mlađu sestru. Imao si sve polne bolesti a verovatno ćeš i hiv da fasuješ. Al, boli te kurac, tvoj smisao života je u implementiranju močuge u žensku rupu. Nebitno koju. Jebao si više riba od Nikole iz Mi nismo anđeli. Dvaput.
Kategorizacija za žene:
0-1 – Mont Everest, 7 godina na Tibetu, Gvinet Paltrou u ulozi monahinje Jefimije, još jedna epizoda sraslog himena. „Ko ti krči šumu, sestro?“
1-2 - Tvoja cupi je Jerusalim. U nju može da uđe samo proslavljeni hodočasnik posle mukotrpnog savlađivanja nećkanja. Veče konačne pobede izgleda kao u pesmi „Mirko i Marina“, s tim što Mirko pre seksa mora obavezno da se istušira.
2-3 – Fin balans između radodajke i svetice, po principu „svetica sam ako mi se ne sviđaš, u suprotnom za 2 dana skidaj gaće“. Taj famozni broj obično kriješ kao zmija noge, jer ti je čas premali, čas preveliki. Dok ako govorimo o buzdovanu, obično ti je samo premali. Sweet sixteen ti je omiljena pesma.
3-4 – Već smo stigli na Tenerife. Vrelo toplo leto, sex is in the air“. Tvoja Anabela, Silvana ili Violeta radi veoma naporno i kvalitetno, u svim vremenskim uslovima. Jačinom od 200 konjskih snaga vozi trsitelje na željenu destinaciju. U tebi uživaju bolje nego u Mercedesu S klase.
4-5 - Ti se bolje pripazi, pošto Džena za takve ima ručni spermobacač i nije joj teško da prevali i par stotina kilometara da te udavi u tvojoj omiljenoj tečnosti. Nije se zajebavati sa ljudima iz šou biza, pogotovu kada ti ljudi doslovno rade u Dženinoj bulji.
Preko 5 – Ok, nikom, ali nikom ne pominji da si radila ovaj test.
Džimi
Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
Religija: Ideja
1. Imenovani kontekst predstave pojedinca o svetu koji ga okružuje;
2. Kolektivna sistemazizacija i uređenje tvrdnji koji stazom iskustvenog obuhvataju neiskušeno (duhovno, dogmatsko, uzvišeno);
3. Praktikovanje života u skladu sa kolektivno usklađenom predstavom o povezanosti duhovnog i telesnog.