Folder svašta
Folder za ljude koji bi sve živo (i mrtvo) stavili na desktop. Da mogu.
Da mi je tu sve. Pred očima. Jer kako mogu da znam da postoji.
Misliš da nije?
Не мацо, ти си, е. Погледај ме у очи, зар бих те лагао? Мојне то да ми радиш.
- Враћам се ја Ластиним бусом из Женеве за Србију, био неким послићем пар месеци, и уђем ја унутра, он скоро празан. Међутим, снимим ја ту неку добру маторку. Седнем преко пута ње и раскомотим се. Кренемо ми и негде код Салцбурга, извади она флашицу воде. Узме пар гутљаја, па погледа у мене, и почне ласцивно да шета руком горе-доле по флашици. Онда крене да мази прстима онај поклопац, а мени матори реакција разумеш, али је нисам сакрио, напротив, наслоним се леђима на прозор, раширим ноге и укажем јој респект за умеће ерекцијом.
После тога, извади она неки сендвич.
И опет искористи прилику да ми симулира оно за што смо обоје знали да би била штета да не уследи. Почне да га једе тако што га прогута до грла, па одгризе ко животиња, матори, почео сам да осећам како ми пошизели сперматозоиди голицају јаја бичевима изнутра у жељи да излете ван услед еротичног визуелног надражаја.
Улазимо у Мађарску, дубоко смо зашли у ноћ, прави се пауза у неком ресторанчићу, утом из буса излази група млађих девојака које су заболе позади, а које нисам приметио до тада. Ништа, цирнем ја ту еспресо, продужени с млеком, један Јегер, пљугица и натраг у бас. При уласку, најбоља риба из оне групе, нека риђа цвикеруша, изгледа као секретарица из рнића, застане и гледа у мене јеботе, одмерава ме од главе до пете. Не могу да кажем да ми није пријало. Међутим, извалим ја да су то курве, и да немају лове. Ту јој ја бацим намиг и жемка кекс, мацо. Престао сам да волонтирам.
Вратим се на позицију преко пута оне кокаре, међутим, ухвати ме дремеж и ја закунто, пробудим се на граници због пасошке контроле на кратко, па наставим. Итд при силаску у Бг бацим ја цедуљицу с бројем телефона кокари у крило. Позове ме она други дан, каже ђидо, сама сам. Рекох само да оседлам Бетелгеза и долећем цицо.
Изобрађујем ја њу из свих углова, одради она и мене могу ти рећи и то профи, истуширам се, обучем и кренем. Рекох, мацо, ово ти је био бесплатан демо снимак, сваки следећи пут-50 франака. Мислиш да ме није звала?
Torta moje majke
Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састављали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.
У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакодневног рада огрубелим рукама којима меси.
Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.