Здраво свима, зовем се Микаел и рођен сам 1923. године у Розвадову, три недеље пре времена. Моји родитељи су били наставници немачког језика у основној школи у Розвадову, а ја сам за једног шеснаестогодишњака, због јако крхког здравља, већи део свог живота провео у кући прикован за постељу. У школу нисам ишао, као сва остала деца, већ сам имао свог приватног тутора који би ме посећивао, а напоље бих излазио само уз помоћ кућепазитељке Елзе, жене која би бринула о мени по цео дан док су родитељи одсутни. Пријатеље нисам имао.
Неколико дана пре Божића 1937. године родитељи су одлучили да ме одведу и оставе код деде и бабе на село. Рекли су да ће ми пријати промена, иако су заправо само желели да на пар дана забораве на мене, букагију која им ја везана за ноге већ петнаест година, и да се на пар дана осећају као сви нормални људи. То су и урадили.
Родитељи моје мајке, моји деда и баба, Јона и Вилма, су ме јако волели. Јона је био сточар и цео свој животни век је провео на селу. Имао је огромно имање, жену и једно дете, моју мајку, и био је прави стоик у правом смислу те речи.
На селу ми није било боље, лежао сам у постељи као и увек сваки дан, и ретко када бих излазио напоље. Деда и баба су се бринули о мени. Једно кишно јутро мој деда Јона је дошао да ме посети док сам лежао у кревету. Сео је поред мене и рекао да је малопре ишао да обиђе све животиње које је јутрос рано нахранио и да је у амбару видео нахрањеног вепра који лежи а да се на њега попео повећи пацов и да му седи на леђима.

Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састављали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.

У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакодневног рада огрубелим рукама којима меси.

Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.

пролетос нанео ме је пут са пријатељима у један елитни локал у престоници. Забава је трајала неких два сата у локалу док су прекопута седели Мирко Шијан. Ту су се и задесиле рођене ћерке прослављеног фудбалера Драгана Џајића. Када је њихово понашање превршило сваку меру преузео сам ствар у своје руке и почео ударати Џајићеву ћерку сумануто из све снаге. Када није могла да се одбрани почела ме је наговарати на секс у хотелској соби са планом да ми одузме живот када заспим.

Сваки велики јунак има нешто одакле црпи своју снагу и енергију. Самсону је то била коса, Светом Сави пчеле, Хитлер. Ја не волим помагати људима али се осећам добро и добијем неку врсту елана кад ником никад ништа не кажем. То све носим у себи и не волим да оптерећујем друге. добро ми је. Често одем на једно брдо изнад свог малог места у коме живим, где се налази и један споменик незнаном јунаку, па почнем викати из све снаге. Вичем једно пола сата до сат без престанка, после почнем плакати и заспим у колима. Спавам до ујутру, устајање око седам сати и доручак. Разгибавање, мало вежби и после крећем на посао. На послу сам до три сата. Са колегама сам у пабу до шест. Попијемо по пиће, испричамо се. Време је за вечеру. Купим своју љубав са посла аутомобилом. Идемо у ресторан. Вечерамо. Она ми ту говори неке безвезне ствари. Не интересује ме. Конобар доноси рачун, и ја га ошамарим. Каже ми: "Што сте мe ударили господине ја не осећам бол".

Боље да љуља него да жуља. Ова стара народна изрека казује да је у принципу боље имати секс са дебелим него са мршавим женама. Међутим хајдемо заронити мало дубље и покушајмо пронаћи суштину ове досада плитко схватане *генијале-пиринис*.
Сама суштина ове *перис-аквиланте* јесте да је боље правити компромисе у животу и прилагођавати се. Како? Па ево, дебеле због свог изгледа имају доста мало самопоуздања па је тако и доста лакше имати секс са њима. Оне нису много захтевне тако да не морамо ни радити пуно на себе. Испред њих можемо изаћи са више мана него врлина. Можемо имати, под један, лоша кола, затим мало пара, не морамо бити ни духовити не естетски допадљиви, а опет можемо имати секс са њима. Можемо имати секс, а не морамо трошити време на усавршавање, можемо избећи те опортунитетне трошкове и једноставно за време које бисмо утрошили на припреме можемо отићи на спорт. Код мршавих жена је другачије ту мораш да се сломиш јеботе, ако немаш пара.

Курве и светице су посебне врсте жена које обично раде у трговини. Светице су доста повучене у себе, не питају и не одговарају кад их питаш нешто, са њима се разговара прстима. Показује се пантомимом шта нас интересује а оне тако и одговарају. Волонтирају доста, волонтирају добровољно око сто година. Курве су сушта супротност. Оне нам траже зајам, водимо љубав, возе нас колима и отац њихов нас понижава доста пута. Певају разне песме. Када светице и курве раде на послу неретко се и посвађају. Тада се направи круг око њих и навија се, пије до зоре, а на крају сви запослени имају доста секса.

После девет пива. После девет пива ја, отац, мајка и сестра се гурамо са клупе. Задатак је да свако од нас четворо попије по девет јединица омиљеног алкохолног пића и онда почињемо. Отац уноси као положајник клупу, ми га гађамо кукурзним зрнцима и вичемо. Када поједемо посну вечеру коју је мајка направила, почињемо са овом игром. Први отац седа на крај клупе. Ми сви пијани покушавамо да га гурамо и оборимо. Пијани смо после девет пива па вичемо и певамо док то радимо. Циљ је да што пре неко дотакне земљу. Однос снага је три према један јер три ударају а овај се брани. Победник је онај који не дотакне дно. Када се ова игра заврши, око поноћи палимо клупу у порти цркве и певамо народне песме.

Друга песма на албуму је увек најгора. Златно правило великих продуцентских кућа. Ово правило је темељ и основа музичке индустрије с почетка двадесетог века. Принцип који је усвојен у широком спектру разних делатности, се заснива на томе да се полупроизвод најнижег квалитета увек поставља на другу позицију са почетка листе. Велику примену је заузео у свакодневници "обичног" човека, па се исти примењује приликом фаворизовања деце у вишечланим породицама, у којима се дете "фаворит" из перспективе родитеља ставља на прву позицију а друго дете свима служи и доноси ручак на послу. Такође приликом секса, жена се увек креше са човеком који је бољи од нас а са нама увек на другом месту. Свако ко изгуби има право да се љути, па тако и јебач кога је она изабрала има право да нам се руга. На другом месту је увек и квалитет живота јединке а на првом дужина живота то јест број година.

Нека пичка је моја девојка. Хиљаду деветсто шездесет седме године сам упознао неку пичку код брата од тетке на викендици. Мој брат од тетке зиви у Аустралији, долази једном годишње и сваки пут прави котлић. Мој брат прави најбољи котлић на свету. Мрзим свог брата од тетке, волео бих да умре. Нека пичка је моја девојка. Највише волим када носи белу хаљину и када пева. Ја не знам да певам, ни да возим кола. Знам да цртам кругове. Нека пичка не воли када цртам кругове. Она је моја девојка.

roditelji su mi poslali domacu hranu autobusom kao studentu od kuce. Otisao sam danas na autobusku stanicu da primim posiljku. Dok sam cekao na peronu nekoliko cigana nosaca je stajalo i nudilo svoje usluge nekoliko od njih su i sedeli. Posle par minuta je naisla jedna sredovecnja zena sa prijateljicom koja je nosila sliku i sa nekom malom devojcicom. Ubrzo potom je pocelo masovno cigansko drkanje sredovecne zene. Mozda i najvece koje sam video ikada. jedna grupa cigana joj je govorila da ide ovim putem na autobus a druga grupa sasvim obrnuto. zeni je bilo neprijatno jer je ponizava stoka ciganska ali je bila bespomocna i niko nije hteo da joj pomogne pa ni ja

Marija obrenovic kurva pije somerzbi krusku.

Nada milosavljevic je pravila pitu kad je milos bio prvi na takmicenju pala je slucajno u skolskom dvoristu i poderala koljena tocila je joj je krv jarko crvene boje niz basamake

У давна времена земљом су ходале две врсте. Људи и Клетници. Временом, прва врста је постала доминантна, Клетници су постали малобрнојни и углавом су се користили као терачи у средњовековним тркама зечева. Клетник је било крхко биће, висине неких метар о пол, великих стопала и објешених руку до пода. Кожа им је била прекривена коштано кожним плочицама а имали су и по пар очију и нос. Уши нису ни имали. Оно што је била главна карактеристика Клетника јесте веома јак и проламајући глас то јест крик. Када би се нашли у некој неповољној ситуацији били су способни да почну испуштати исти па су као такви кориштени и легалним тркама зечева на разним врстама, пријела, вашара и комишања. У та давна времена, коњи су били главно превозно средство па се паре нису могле улагати на "трку коња", него на трке зечева. Клетник је постављан на оближњу стијену, и биван је ошинут штапом од стране неког човека, непосредно пре саме трке, како би евентуално почео урликати и поплашити зечеве како би боље трчали. Након што се трка заврши, Клетник је у оближњој крчми кориштен као конобар где је служио свима, рум, виски, чај, рум и пружао разне врсте сексуалних услуга.

Jocko ima najdeblje noge na svetu, tesko da moze da igra kolo.

Ноблес пичкица.

Novogodisnje vece sam placem u firmi nema nikog.

Лара Крофт шорц је веома мали шорц кога носе девојке лети да би им се виделе осунчане дуге ноге. Ако су неким случајем девојке мале и дебељуце оне носе и по највећим врућинама панталоне дуге и оне три четврт шорцеве са неосунчаним ногама где се виде само мало цеванице доле.

Срећа не даје, она само позајмљује. Сентенца која датира од како је света и века. Уколико је иста тачна а јесте и ово је опште познато онда би свако захватање облина чувене статуе из Вероне било поприлично апсурдно.
Одређена количина среће у љубави би се морала изнивелисати истом количином несреће у неком другом сегменту, на пример материјалном. Шта ће неком то? Да му баца малу три пута заредом јел? Да ми пада око нуле док јурим тројку? Да ме гађа камион јел то? Да мрем?
На екскурзији неки друг пипао Јулију по сисама, по обе и дирао је и доле чак.

Степен јефтиноће, доступности и генерално квалитета неке ствари.

Ко су заправо жене које носе једноделни купаћи костим? Постоје две класе истих. Прве су очито дебељуце. Жене које се нису истесале на време током зимског периода, жене које су спремне да стално праве компромисе током свог живота, крећу линијом мањег отпора, па се као такве и појављују лети на градском купалишту, лете испод радара и што је најважније не ускраћују себи расхлађивање током врућег летњег дана.
Припаднице друге класе жена које носе једноделни купаћи костим могу да ти сломе курац. То су амбициозне жене, жене које знају шта хоће у свом животу, потичу из породице која је сасвим солидно материјално поткована и имају добар другарско-саветодавни однос са оцем који је иначе главни судија окружног суда. Њихово тело је извајано поприлично добро, односно избалансирано, као и све у њиховом животу, а опет не носе купаћи из два дела. Не носе га јер није нужан, исто као и што секс са тобом није нужан, а ако се и деси биће двоминутни јер им почиње семинар још мало.