Kod nas je opšta pojava da je sve diskriminacija! Diskriminisani su svi slojevi društva. Od najmladjih do najstarijih. I svi, zamisli, mašu sudom u Strazburu.
E, kad neko iz tih diskriminisanih slojeva pokuša da ti ga ušteka, tu nastaje problem. Ako daš diskriminisanom jer se sažališ, tužiće te za diskriminaciju oni kojima nisi dala.
Zato, sestro, daj svima. Spasiće te suda u Strazburu.
-Mogli bismo malo kod mene...
-Aj bre Azeme odjebi, to što u Pazaru nemaš šta ne znači da ovde možeš svaku da salećeš.
- To je diskriminacija! Tužiću te sudu, odma' idem kod Staše Zajević! (half-true story)
.........................................................
- Mala, aj se 'bemo.
- Aj bre beži mali, ti nemaš pojma šta je to.
- Imam, imam, probao sam na sestru.
- Marš kalašturo jedna!
- Ovo je diskrEminacija na ciganskoj osnovi, pu stoko srpska!
.........................................................
Poruke:
- Jao, pa de si ti, curo nemate sto godina.
- Ja evo. I nema te su dve reči.
- E, ja ne znam kako ovo da sročim preko poruke, al brate svidjaš mi se. Nosio sam ti sliku kod gatare da vidi da l' smo par. Kaže da jesmo, aj' da pravimo male Vla'e.
- Odjebi. Pozz
- E, kako vi Srbi cenite vlašku manjinu, sramota. A mi Vlasi uvek s vama bili. Eeee...(true story)
.........................................................
- Milojka, aj se povolimo lečka
- Ma beži bre Milorade, gle'j kak'i si, ki kad te Sveti Ilija ister'o iz panja, Bože me prosti! Ne bi' ti ora' iz šaka uzela! A druga stvar, brate, siromašan si. Samo ono parče zemlje u Ostrvo što imate. Ajde beži ne zamajavaj me.
- Ma Milojka, kuj te to pitao! Ne diskriminiši me, daješ redom po selu. A to što sam siromašan zajebi, neću ja da te ženim. Samo da se povolimo lečka.
- Aaa, pa tako već mož' da se razgovaramo! Što odma' ne kažeš?
Pojesti sve iz tanjira, pa posto ti to nije dosta, a više nema, uzmes komaT 'leba pa pomackaš ono što je zaostalo. Ili kad oližeš posudu od porodičnog sladoleda.
U žargonu: pokupiti sve sto se pokupiti da, do poslednjeg sitnog dinarčeta.
Toma: Dobro, bre, Vule, majku mu, da l' si mog'o ceo baš budžet da spiskaš? Pa nisi ostavio bre ni one sitne dinare, nego si sve počaglaisao! Sram te bilo, što ne ostavi nešto ministrima. Il' bar meni, ja sam ti bre politički tatko!
Vule: Mene slobodno vređajte, ali neću dozvoliti da vređate Srbiju. :namešta naočare:
Kaže se za nekoga ko je toliko plav da svetluca na suncu, pa misliš da je vampir iz Twilighta. Obično za devojku i to koja se zove Maja (btw, što se sve plavuše zovu "Maja"?). Valjda što se radi o pički.
Inače, pravi oblik ide: "Plava pa prevrnuta, KI OVČA pička", al' ja reko' da se predumećem da znam gramatiku, javnosti radi.
Autor, takođe, tvrdi da je naš narod načisto prs'o kad je ovu izreku smišljao, jer je ovčja pička modra, a ne lan-boje, k'o što plavuše obično budu... Al' dobro, narod najbolje zna...
Lik 1: O, brate, vid' ribe... Ja ako ovo ne kresnem, živ nisam
Lik 2: Ma beži bre... Vi'š kakva je... Plava pa prevrnuta k'o ovčja pička...
MESEC JEBENIH DANA KASNIJE:
Lik 2: Ooo, burazeru... De si, šta ima? Evo, da te upoznam ovo je Maja
Lik 1: Maja, je li.... A pre mesec dana nije ti bila Maja? Nego plava pa prevrnuta, prevrnem ti ga i majci i Maji
Sigurno ste upoznali lika koji kad vam kaže nešto, to ne da nije bilo tako, negooo, nije bilo ni stoti deo od toga. Ono, kad vam kaže da je pala kometa na selo, a ono padao grad. Lik koji ne da sere, nego preteruje. Ali, šta ćete, mora se trpeti, boles' je to, a boles' ne bira.
A što je još gore, lik ne priznaje ni glavu s ramena da mu otkineš da nije u pravu. On nikad ne laže. He is a fuckin' saint!
E, onda Brusjani primenjuju taktiku magične rečenice iz naslova. Jer ko bolje od Višnjića ume da činjenicu da je neko mahinalno zveknuo Kulin-kapetana uglavu pretvori u veliko junačko delo. Dakle, za gusle se očekuje da lažu, pa je onda lepše uhu za slušati.
Mile: E, brate, Zorane, bio ti ja u subotu u "Tirol". Sedim ja, cirkam neki alkohol, slušam one gluposti, nije bre onaj Boban ništa normalno pustio od pre tri godine kad bila "Rozeta", samo neki tehno neki đavoli... Boga pitaj... I da viš čuda, dolazi cupi, znaš kakva ono, san snova... Ti i ja ovak'i da je ne sanjamo kamoli da mislimo o njoj. I ženska pravo na mene! Ja kažem:...
Zoki: Aj bre, beži Milane, ne jedi mušmule! Bilo ovako i onako sad, a ovamo ti Boban oplaveo to oko što si muvao trudnu Necu. Aj, uzmi gusle, opevaj, ja dolazim za po sata da čujem pesmu. Dotle moram neki ručni rad da obavim...
Ruski za šibica...
Fora iz vremena kad je moj otac bio mlad i lep, što će reći sa sredine sedamdesetih godina prošloga veka. Izgovor, i to, mogu reći, neverovatno loš, za teranje nekoga u pičku materinu, u vreme kad zbog toga nije mogao da se dobije metak u čelo, već samo po par modrica.
Danas, ne samo da ne bi uspeo, nego bi, još pre, dobio pomenuti metak, tamo gde mu prirodno, nikako nije mesto.
Lik1: (gradska faca) Ti! Seljačino! Kome buljiš u curu? Nemoj da te izujem iz opanaka sad! Ščuo! Majci ti ga...
Lik2: (donomadašnje seljače, pošlo u srednju školu) Šupičkumaterinu :mumlajući:
Lik1: Kome ti tako? Je li, misliš da te nisam čuo? A? Batice, gotov si sad!
Lik3: (slučajno iz istog sela kao i lik2, marke "baco bale preko štale") Stani malo, nosorože! Dečko ti samo tražio špičku! Aj daj šibicu da ti ne zavrnem ruku!
Izjava iz koje zrači jedno veliko: "E, ne'š, kolega!". Sad, naravno, pitanje je koliko je to istinito. Mada, u najvećem broju slučajeva izgovarač ove sentence jeste pičkica da od njega veće pičkice ne može da bude! I ne, nije mu ništa rek'o. Nije im'o muda da mu bilo šta kaže. Jer, pičkica je. I vi i on to znate.
No, ipak, pošto je pušten na slobodu, posle ovog izraza mogu da uslede dva odgovora:
- da radi prijateljskih odnosa odustanete od rasprave s budalom
- da mu lepo, k'o čoveku, kažete da ide nekoga drugoga da laže, jer vi niste tolika budala, kao što se čini.
- Jao kako sam se posvađao sa onom stokom od Mitra Automehaničara. Da vi'š šta je bilo. Otiš'o meni auspuh na onoj Tempri i ja to odneo kod njega da mi zameni. Kaže čovek to da košta dvesta evra! Ej ti, dvesta evra, auspuh. Pa to nije normalno! Ja mu onda kažem da se nosi i on i njegov auspuh, dete mu jebem njegovo
- Mitru? Ti?
- Jeste, ja, Mitru.
- E, nesrećniče, zato je tebi izlomljena leva ruka, nisi ti u drvima pao...
Rečenica koju svaki iole Srbin izgovori makar jednom u životu. Ona rečenica koju izgovoriš kad shvatiš da je život kurva. Jedna nejebljiva kurva! Kurva koju jebu još samo šoferi na Ibarskoj magistrali. Pa i oni izbegavaju, probiraju, kao da se radi o jabukama koje je prozvrcao grad, a jeftine su, pa birkaš one bolje i bolje, tek da ne spiskaš u trenutku sve ono što si zaradio za ovaj mesec.
OTAC: Sine, ajde dođi 'vamo, treba neka drva da se iscepaju!
SIN: Ne mogu tata, pišem roman.
OTAC: Kak'i bre roman? Rek'o sam drva da se cepaju!
SIN: Roman o Vizantiji. Negooo, tata, razmišljao sam nešto. Šta ti misliš, kako da ga nazovem?
OTAC: Koga bre, šta bre?! Ja tebi reko' za drva malo pre?!
SIN: Pa roman, tata! Imaj razumevanja, ovo je vrlo bitan posao, znaš, ovim bih mojim romanom ja mogao u potpunosti da promenim bla bla bla bla bla bla bla bla bla
OTAC: Eeee, Bože, Bože moj! Kad sam se ja, rab tvoj, na tebe kamenjem bacao!?
...............................................................................................
EVROPEJAC: Ma, mi Srbi smo govna. Nisu bre Šiptari krivi! Mi smo govna. Sve nerede mi napravimo. Bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla bla. Bla, bla, bla, bla zastava. Blablablabla, bla, bla blablablabla Albanija. Bla, blablablabla, tri boda. Bla!
OBIČAN ČOVEK: Kad sam se ja, Bože, na tebe kamenjem bacao, pa da moram ovo da slušam?!
Da znate odmah da nije. Osim ovog dela za magarca. Magarcu učinjena velika nepravda ovom izrekom.
Šta je magarac skrivio, to ne znam. Samo znam da od vrbe klin i od zeta sin ne biva. Ne može to tako - zet pa još da ga poštuješ k'o rod. Pa 'de bre to ima! Zet je tu da se tera kao tuđ (što bajdvej i jeste), inače, ako je već hteo da bude nekome rod, što se kog đavola ženio! Ko ga bre terao da se ženi!?
Naročito ako je doš'o na miraz. Slaba mu je svadbena biografija ko mu je kriv za to! Naročito što se oženio Milicom (ili nekom drugom), jednom u majke.
Prijatelju, ti nisi rod! Ti si zet! I tako se ponašaj! Ako ti se nešto ne sviđa, naša su ti vrata uvek otvorena. Da na njih izađeš, naravski.
- Je l' bre, Milisave, kaki je taj novi zet? Aaa, čuo sam sve sluša! Da ga paziš dobro, ako je vredan. Trebaće ti za u drva.
- Šta bre za u drva? Zet je, čeljade, nije magare pa da vuče drva. Pa i magare pa bi mi bilo žao da ga teram toliko, i životinjka je živo biće
- Da ti kaže Borisav tebi, Milisave, brate moj, nikaki ti čovek nisi!
- Što brate? Šta sam uradio?
- Jaao, brate slatki, pa ti još pitaš! Pa taj koji računa zeta za rod i magarca za životinju, nikaki čovek i nije! Aj sad pivo da platiš kod Miće u prodavnicu, da se ne brukaš dalje.
Simbol mira u Srba.
I simbol mira mog detinjstva.
Normalni narodi imaju belu golubicu, maslinovu grančicu, a mi, Srbi, šta bismo drugo nego: kupus i pečenje.
A naravno, kako bismo se pomirili, čak i da su kupus i pečenje na stolu, bez tradicionalnog malić-zahvata?
Mir, mir, mir
Niko nije kriv
Ava, ava, ava
Sudija je krava
Kupus i pečenje
Slatko pomirenje!
Žena koju je lakše preskočit' nego zaobić'. Visina ovih žena varira između visine baštenskog patuljka i Tiriona Lanistera, dok im na vagi stoji brojka 101,5. Dozemak plus jusovac. Odnosno, jusovka, da budemo precizni i polno tolerantni.
Naziv nastao prema pesmi "Reče čiča da me ženi"
:Svadba:
Baba 1: Je li, si videla mladu?
Baba 2: Jok ti si videla. Normalno da jesam!
Baba 1: I kak'a je?
Baba 2: Nikaka, moja snajka lepša.
Baba 1: Što? Šta joj fali?
Baba 2: Jedno deset santima visine. Inače ništa, ima i viškove.
Baba 1: Znači, reče čiča da me ženi?
Baba 2: Jes, aršin duga, tri široka...
Pravilo broj jedan u ovom Zapadnom Pomoravlju, okrutnom svetu moralnih gromada bi glasilo:
"Ne psuj 'leba i grožđe, gidžu ti 'lebovu jebem!"
Pa tako, da ga ne bi baš psovali, oni ga "celivaju". I to u slučajevima:
- krajnja nužda
- nužna odbrana
- neuračunljivost, češće ona skrivljena, no ona neskrivljena.
Što će reći - kad god su u mogućnosti!
:sin od godina sedamnaest n'ume d'iscepa panj najobičniji, smotane ove nove generacije, šta'š i čuje se zvuk rendom udaranja sekirom po panju:
- :tup, tup, tup: Vidi, ćale, uspeo sam da ga zakačim, sad mogu da ga podignem, vidi! Što je kuuuul! :podiže panj:
- Ne podiži taj panj, leb' ti poljubim tvoj, noge ćeš da prebiješ, stoko neotesana! Kud te nisam na kamen izd... Dobro, sine, ljubi te otac, aj' sad okreni na ušice.
Ultimativna ironija na duga blebetanja ljudi koji obožavaju da iznose svoje mišljenje. A koje u devedeset devet od sto slučajeva bude netačno i besmisleno ili u najboljem slučaju previše očigledno i, ponovo, besmisleno.
- Ma pusti. Vučić i Dačić i Toma i Tadić, sve to u istu tikvu prdi. Ne isplati se glasati. Za koga da glasam? K'o da ću ja da imam nešto od toga! Ma beži ih, sve su to ista govna!
- Ceniš?
....................................................................................
Jovan I. Deretić:
Pa, vidite kako, Aleksandar Makedonski je zapravo Aleksandar Karanović. Njegov otac Filip je imao titulu karana na prostoru Makedonije, a on je poreklom iz Pomoravlja, okolina Kruševca. I od toga karan nastalo je Karanović. Znate on je čistokrvni Srbin.
Milomir Marić: Ceniš?
