Израз који не би живео да су људи бољи, да нису склони отимачини на којој се заснива успешна егзистенција, и да нису толико волели диктатора. Уф, има пуно "да нису".

Наиме, дескрипција туђег извлачења из гована у које се сам заплео, како лагањем тако и неделима друге врсте. Јербо је смрадина. Па се затим ослања на речи правдања у потрази за спасењем. А чињеницу да је говно од човека, никад неће признати, све да баш тад дође до страшног суда. Следи муцање и стављање сопствене родбине у гроб, по принципу "види какав сам кукавац" не би ли потенцијални тлачитељ у његовим очима препознао зрно доброте бедника. Јер таква је беда, тера те да се сажалиш. Ментол што би ти га завукао за кутију шибица, а кад га бива проваљен, бива спреман и на орал.

С друге стране, израз за препричавање публици и величање своје храбре речи, чојства, сналажљивости и кције "нисам ја мајмун да ме она јебе". Дело које је одраз промене кад си одуличио да више не вучеш кочије и не глумиш коњину.

...тај неки спроводних нихилизма данас...

Телесно.
Уистину, НИШТА.

Док би неки рекли: СВЕ!
А неки су већина. Мноштво. Лузера, потлачених и немаштовитих.

Материјално тежи уништењу, и сам Тарковски каже.
Духовно ЖИВИ.

Зар је битна набуџена сиса, грудни мишић надуван ко балон, ако се испод њега крије зечије срце? Срце меко, крхко, кукавичје. Зар је битна и та мајица коју носиш, ако испод ње лежи стомак похлепе? Ако испод ње живи масна конзерва прекривена кожом која смрди на незасићеност?
Ма јесу ли и те патике битне, ако њима лепшаш тело своје, а не штитиш прсте од ходања по трњу? Ходаш ли уопште тим путем тешким, или си изабрао клизалиште? Леђа огромна од пропадања, динарска! За базен, позерај и девојке? Или лакше џак на њ да набациш?

Теби, жено! Битни ли су налакирани, сређени прсти ако на њима и рукама нема оцртаног мајчинског труда, рада једне домаћице? Зар ти је и дојка велика битна, да се лакше продаш? А не велико срце храбро испод ње да чуваш? Срце које породицу чува под кровом златним? Плаче, теши, чува и негује? Зар у тој шминци има нечег лепог ако уз њену помоћ мужа издајеш? Не, нема сестро. Зар има нечега у томе, у штикли која ти помаже чедност да бациш, цуро? Да, да бациш. Као што се баца смеће од јутра скупљено.

Нико овде није луд,па ни матори кад узвикну "О, зар ти глава само за шминку служи?"

Одувек је глуматање пауна био центар клиначке екипе, касније и маторог друштва. Мада се не може рећи друштва уопште, већ неког склопа од неколицине издркотина што кроз пар година израсту у џибере број један. И увек се тај центар пажње посматрао са једне стране, који се испољавао кроз свима нам познате речи: "Види овог што се курчи". Док дубоко у себи жели његову славу, његову публику, и сво благо. Да он буде тај што ће да дрибла све редом, подигне 100 кила, спусти најјачег у екипи, и натера Мицу да се насмеје.
И тачно се оговарао том оштром, тешком речју: КУРЧИ. Због њене звучности, која даје посебну симфонију и грубост, да се незнанцу ствара посебна слика кукастог носа и надркане шиптарске фаце, што је од малена имао те ружне подухвате. Све због публике.
Он је својим радовима код многих изазивао неко тајно, мини идолопоклонство, завист, и жељу да буду као он. И тако та потреба за публиком увек кружи, ради по принципу епицентра - копирањем туђих фора, опонашањем гестова својих учитеља..
Уместо да то буде нека оригиналност, то је било што јаче грување лопте, копија Бекама...
Јер такве смо главе, таквим нас друштво прави. И они кева и ћале, што те терају да у другој години скупљаш пубику говорећи реч "МАМА!". И срце што те вуче да градом провозаш своj нови мотор.

Да се ја питам...у креч. Све до једног.

Зато се извуци. И спаси. И напредуј...изнутра...духовно.

Оправдање кад упорност досегне испод нуле. Кад прораде психолошки механизми одбране , па се од целог сношаја са рибом ти задовољиш мастурбацијом. Делићем. И неком бајком која је успешна само у твојој глави. Нешто као привид савршенства што у стварности изгледа отприлике овако:
"Свако вече на тераси тој, миловаћу косу њену..."
А коса је заправо масна да би и Виталу добро дошла као извор. . Јер ништа није и не може бити савршено...
осим пљеке с луком.

Ефикасно решење кад се схвати да не функционише све по принципу покретних степеница, илити ескалатора, већ да за успех ипак треба мрднути гузицом из те удобне фотеље.

Тешко а?

Гомилу пута се каже "Добар је то човек". Док је то заправо недефинисано. Добар је да оде по цигаре. Да улети кад те нападну 2 цигана, и дода 20 кинти за индекс... Некако је недефинисан.
Велика је разлика између доброг и Човека. Добар је наивко заостали. Не може се за њега рећи "наивчина" , превише има глупу, благу фацу да би имао тако грубу особинску етикету. Доброћудан, лак за преварити и изјебати методом лево-десно. Коњина једног кочијаша. Још један вишак овог света.

Ипак, Човек је тежак орден. Човек се понаша људски. Морално. Зна куд и камо. Оштроуман. Он кад бије битку једе кило соли, ал' изгура своје. Он је мањина и недостатак.