Оправдање кад упорност досегне испод нуле. Кад прораде психолошки механизми одбране , па се од целог сношаја са рибом ти задовољиш мастурбацијом. Делићем. И неком бајком која је успешна само у твојој глави. Нешто као привид савршенства што у стварности изгледа отприлике овако:
"Свако вече на тераси тој, миловаћу косу њену..."
А коса је заправо масна да би и Виталу добро дошла као извор. . Јер ништа није и не може бити савршено...
осим пљеке с луком.

Ефикасно решење кад се схвати да не функционише све по принципу покретних степеница, илити ескалатора, већ да за успех ипак треба мрднути гузицом из те удобне фотеље.

Тешко а?