Na papiru, ovde, da, tako sam se deklarisao, kao neko ko jebe jako, tu, na Vukajliji... u definiciji.

Skupljao grabuljom lišće ispod oraha ili niskih jabuka, mušmula i dunja, pozadi na vježbalištu, u jesen kišnu i hladnu, dok je sa radija izveštavala sredovečna žena na 17 jezika vojvođanskih manjina o povećanom vodostaju u bugarskom delu Dunava.

Uvek tačno pet minuta posle podneva, njen glas je predstavljao znak za pauzu, da se ode negde, popije kafa, izbedači, raspadne se, pa se opet pokupi magnetom nazad i vrati u prvobitno stanje i natrag na treću trećinu prve smene u javnim i državnim preduzećima.

Svuda poturana, podmetana pod sve i svašta, svašta izdržala i i dalje služi.

Parola koja izlivena u bronzi visi na zidu Zapatine spavaće sobe, naspram uzglavlja, kako bi ona bila prvo što ugleda kad ujutru protrlja krmeljive oči.

On jebe. On ne jebe ništa što mu je prepreka jebanju.

On voli rok, nosi teksas jaknu. Starke. Jebe mu se tačno za seljake.

Njegova palora je "liv end let liv". Svoju slobodu voli najviše.

Dok oznojen sabija znojavu limenku i gađa njom pandura u prolazu, on zna zašto to radi.

On piša po sistemu. Srednjak svima.

Dobro odrađen posao.

Kad Rasni je, i nije Rasni.

Poluproverena dezinformacija koja se brzo i lako proširi, a čiji rok predviđen za dešavanje opisanog u informaciji svi čekaju da istekne kako bi mogli nesmetano da podjebavaju onoga ko ju je plasirao.

Preduslov za blistavu budućnost.

Епитет за описивање особе успешне у нечему, тј. мајстора свог заната.