Čuveni CD. Nekada je bio veoma popularan jer smo imali slabe mašine a ove igrice je mogao pokrenuti svaki računar jer su se na njima zapravo nalazili emulatori za konzole. U folderu G1 su bile Segine igrice, u folderu G2 Nintendove, a folder G3 je bio pun jednostavnih PC igara (DOS) od kojih mnoge nisu radile. Deca su bila oduševljena ovim diskom zato što su obično na kompu imali najviše 2-3 igre jer im memorija nije dozvoljavala više, a sa ovim CD-om su dobili 256 igara koje nisu uopšte zauzimale prostor jer su se igrale sa diska. Svaka PC radnja i svaka ulična tezga sa diskovima je imala ovaj CD koji se najviše prodavao. Isti klinac je i po nekoliko puta kupovao isti disk jer bi mu se posle nekog vremena izgrebao i pokvario od konstantnog korišćenja (tada je retko ko imao rezač). U to vreme je postalo aktuelno igranje u dvoje uz neibežno ukrštanje ruku na tastaturi.

Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.

Jedini namet na vilajet koji Srbi plaćaju sami sebi, pri tom se ne buneći.

Veoma jak pesticid koji se koristi za zimsko prskanje voća. O tome koliko je jak govori podatak da mu je karenca, odnosno vreme od prskanja do narednog ulaska u voćnjak, oko 6 nedelja. Inače, njegova primena je u Evropi zabranjena, dok se kod nas još uvek koristi, doduše, uz kontrolisanu prodaju. Zaštita voćaka se obavlja pod punom opremom, koja podrazumeva zaštitna odela, gas-maske, rukavice itd. Na kreozan su posebno osetljive životinje, psi i mačke, pa je ovaj pesticid u novije vreme našao primenu u suzbijanju njihovog prekomernog broja na ulicama, što moze da padne na pamet samo pragmatičnom narodu kao što smo mi. Naravno, to sto od njega umiru i ljudi nije mnogo bitno. Kreozan se može prepoznati po jarko-žutoj boji, i to je u stvari ono što se žuti po putevima u velikim voćarskim regionima u Srbiji.

Справа која од сваког идиота са 500 евра може да направи уметника.

Vojvodina iz profila

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.