Svi smo ih videli, čitali u trenucima dosade i čudili se čega se sve neće dosetiti dokoni novinari. Za svaki mogući problem koji ima jednostavno rešenje, pronaći će daleko komplikovanije i teže. Od toga koji dezodorans koristiti da ne smrdite pa do toga kako najbolje izvući fleke od vlage sa zidova.
Naravno, logičan odgovor nije onaj koji će napisati, nego neki levi, deseti, koji veze nema sa temom.

Old skul Vuka izraz za definiciju, popularan u periodu 2007-2015. Danas pomalo vintidž, ipak izaziva uspomene na neka lepša vremena kada vam je jedina briga bio domaći zadatak, jedini stres kraj godine i popravljanje ocena, a jedini problem šta drugi misle o vama.
Ova vremena su naravno davno prošla, i nekako se i među autorima ponovo ustalio formalni izraz "definicija", ali čim čujem "defka" nekako se vratim u kasne dvehiljadite i rane dvehiljade desete. Nostalgija bro.

Raspaljivati vatru. Vremenom, kako je sveopšte vulgarizovanje jezika počelo da uzima maha, postalo je sinonim za drkati pičku.

Uglavnom likovi od 18 pa do trideset neke godine. Visoki, mršuljavi, nogati, bradati, kurče se parama. Večito u nekim tankim farmerkama ili bermudama koje sve izgledaju isto (kao i oni), u majicama sa nekakvim tobož provokativnim natpisima. Idu u grupama od po dvojica ili trojica ili većim. Što je veća grupa, glasnije se klibere.

Realno, 90 posto današnje muzike. Sve što je neki kurčevi contemporary RNB, pomešano sa hip-hopom i densom. Sve liči jedno na drugo, čast izuzecima. Nikada nisam pravio neku razliku između pesama ovog, ako može tako da se kaže, žanra. Da budemo iskreni, likovi koji izvode ovu kobajagi muziku su samo američke verzije Džale Brata i Bube Korelija.

Nadžak baba. Ali ne urbana baba sa Terazija koja misli da zaslužuje sve najbolje jer je ćerka nekog budžovana koji je nešto značio pre osamdeset godina. Ne ta. Ovo je baba sa sela. I to ona koja živi na periferiji grada, pa je ostala na pola puta između prave seoske babe i gradske uobražene babe.
Dobila ime po čuvenoj Riski iz Srećnih ljudi. Ova vrsta se prepoznaje po marami koju nosi stalno, i zimi i leti, i danju i noću, i po svom lajavom jeziku.

U Rađevini, izraz koji se koristi da opiše povraćku koja vam se vrati kad podrignete posle mnogo pića ( pogotovo slatkog i gaziranog, kao što je Koka kola ili Pepsi, ali može biti i od piva ). Jedna od gadnijih pojava koje mogu da vas snađu.

Ne, ne radi se o lošem čoveku. Radi se o čoveku koji jednostavno ume da vam se usere u život, i da pri tom to radi sasvim slučajno. Ovaj tip čoveka ti predloži sranje knjigu, sranje seriju, odvede te na sranje mesto, gde puknete mnogo para, ali on se oko toga ne nervira, jer on voli da troši pare pošto ga to u njegovim očima čini bitnim. Ovaj lik te zove po deset puta dnevno i priča o glupostima koje nemaju nikakvog smisla. On krešti u studentskoj sobi, ne dozvoljava nikome da dođe do reči... U slučaju postojanja sranje čoveka u vašoj blizini, isključujte telefon posle deset uveče i ne dajte glasa od sebe. Ne lajkujte nigde ništa, ne dao Bog da komentarišete, jer će da vidi da ne spavate pa će da vas smara. Takođe se preporućuje fini odjeb, u vidu rečenica "ne mogu brate mrzi me", "imam nešto da radim, čujemo se posle" ili nešto brutalnija varijanta poput "ne smaraj", ali nju preporučujem samo ljudima koji nisu osetljivi na nabijanje krivice, pošto je to sranje čoveku omiljena olimpijska disciplina.

U svetu tinejdžera, logičan odgovor na pitanje "kome". Džiberska doskočica, koristi se među muškom populacijom. Reakcije na nju variraju, od bacanja pegle na nezrelost dotičnog pa do pesnice u glavu, u zavisnosti od toga koliko je nevoljni primalac ove seljačke šale u realnom životu zajeban.

Logično objašnjenje svakog nelogičnog postupka, pogotovo kada njegov počinitelj pređe određenu starosnu granicu.

Drkati. Sinonim sa šljiviti, šamarati majmuna, budžiti šamana. Istovremeno može da znači jako jako smarati. Pričati o nebitnim stvarima. Dosađivati.

Iliti Ikarbusova 27. Čak i kad je bila nova, bila je bučna i dimila je. A sad više nije nova.
Autobus čuven po svom drndanju i rici koja vas natera da pomislite da bus savladava neki izuzetno veliki uspon, iako se radi o potpuno ravnom terenu. Do 15-20 na sat je podnosljiva. Od 30 do 40 drnda brekće i vrišti. Od 40 pa nadalje imate osećaj da će da se raspadne.

Evropska Sahara. Mesto gde leti temperature iznad zagrejanog peska idu i do 60 stepeni (ako je verovati medijima). Mesto do kojeg postoji put, ali kad uđete, oprostite se od civilizacije. Jedino mesto u Vojvodini koje izleda kao da je na nekoj planini. Može se koristiti i kao sinonim za zabit, nepristupačno mesto.

Simbol toga kako možeš nisko da padneš pod starost. Bio si neki borac, bio si negde, sa nekim ljudima, radio si nešto dobro, a onda si odrtaveo, izgubio inspiraciju, presušio, i postao lizač dupeta koji baljezga o stvarima koje nikoga više ne interesuju.

Raditi nešto za šta si siguran da je moralno neispravno zato što ti donosi korist. Vidi pod Sarapa.

Najnegativniji primer slobode koju internet nosi sa sobom. Nadrilekar zbog koga je nekoliko ljudi umrlo. Čovek kojem je govor mrznje nesto najnormalnije. Biće koje kaže kako je oba deteta nateralo da napuste srednju školu i koje je još ponosno na to. Biće koje kaže kako "kamenjarke" treba kamenovati do smrti, kako pedere treba lečiti, seliti ili ubiti, kako je bolje da ćerki ugradiš silikone nego da je pustiš na fax...
Ukratko, lakmus papir nenormalnosti ovog društva i ove govnare koju zovemo državom. Kada pomislite da je Srbija normalno mesto za život, setite se da u njoj MP nesmetano nabija na imaginarni kolac i šalje pod imaginarni mač svakog ko mu se ne sviđa. I dobro je dok je to samo imaginarni kolac i imaginarni mač, jer, složićemo se, ovakvo nešto je izgledalo smešno i u Iranu sedamdesetih, pa dođoše kretenoidi poput Miroljuba i usraše zemlju.

Najkraći vic na svetu.

Ili, bolje rečeno, Studio Bot. Od nekada elitne televizije sjajnog programa (Pravac, Problem, u Centru, Beograde dobro jutro/veče, Agape) stigli smo do bot televizije koja nema ni jednu od pomenutih emisija. Posle Pinka, tv koja najviše radi na zgađivanju života u Srbiji, tu je odmah Studio Bot.
Plavojka koja je gen.direktor je, kako je to Draza Petrovic rekao, ista duhovna vertikala sa pomenutim DJV (zamislite, nisu u srodstvu!), i sa velikom strašću liže čmar SNSu.
Ukratko, od ozbiljne televizije do lizanja čmara.

Bolje reći-dezinformer, zbog epohalne količine laži i obmana koje ovaj "pisani medij" (hahahahahahaah lolčina) sipa brzinom munje.
Dezinformer je, naravno, uvek za AVa i po potrebi protiv "nevernika" u redovima naprednjaka kao što je Zorana Mihajlović ili Toma Nikolić. O tome ko je vlasnik ovog blatoida koji sa razlogom košta 25 dinara može da se spekuliše. Jedni kažu da je to DJV, drugi da je to Vučićev kum, treći da je to Vučić.
U svakom slučaju, ipak Informer ima svoju primenu. Kad nestane toalet papira.

Ne, ne mislim na gramatički rod, nego na džaba ranu koja ide uz pljeku.
Obično ih nakrkamo ko budale pa se čudimo kad nam bude muka i kad nas muči kiselina. Prilog je ono što će te ubiti. Ne pljeka. Prilog. Majonez. Kečap. Ljuto. Masno. Slano.