Dođoš

Bilo je ovo lepi

Dobar

Kosma, imao sam inspiraciju u slicnoj definiciji, ono "moj djed je vodje jos od ceterespete", ali moras da priznas da sam kreativan

A najbolja mi je kad se za praznike ostanu "starosedeoci" pa se na miru šetaju svojim rodnim gradom. Parafraziraju velikog Duška Radovića kao da je svaka reč primenljiva na svako vreme.
A istina je : ostanu samo oni koji su bez love ili bez ideja gde bi mogli da odu bez obzira jesu li velegradski ili provincijski pedigrirani.

Majče, prozva me prvom rečenicom kao da si mi sliku okačila (jedino ne znam da li zaslužujem one navodnike - dobro, nisam baš deseto beogradsko koleno, ali nisam ni prvo ili drugo).
A pazi iz ovog ugla: lenj sam da se cimam na daleke pute za dva-tri dana praznika. Umesto toga, lepše mi je da se na miru šetam svojim rodnim gradom, ili ponekad vozikam onako bez cilja, uživam u nepostojanju gužve i ludnice na ulicama i sećam se kako je bilo lepo kada me otac ili stričevi dovezu u Knez Mihailovu, tamo parkiraju i onda idemo na Kalemegdan ili gde nam je volja (jedino muško dete u familiji, i to sam od malih nogu umeo maksimalno da koristim :D)).
Za daleke pute služe godišnji odmori. A pošto GO ne traje tri letnja meseca, ostatak leta provodim u gradu i tek onda uživam pre nego što se "svetski putnici" ne vrate masovno sa egzotičnih destinacija, a onda najesen nagrnu đaci i studenti iz unutrašnjosti sa svojim kotrljajućim torbama, pa na ulicama opet postane tesno i živčano.
Nemam ništa protiv te dece, to tako mora i to je sudbina svih univerzitetskih gradova. Nema tu neke velike filozofije, samo konstatujem: tolika stalna gužva naporna je za sve koji su u njoj.

Frajki, nisam imala u vidu izuzetke kao što su neskitači ili nesretnici koji moraju da rade za vreme državnih praznika.

Pitanje*

Kakvo pitanje?