Poslednji pokušaj pušača u bedi da nađe način kako da se snađe za cigaru. Posledice toga su mnoge bolesti, a i ako se pušač izvuče od bolesti, sigurna posledica je brukanje u gradu, ili mestu na kome ih skuplja. Mada, ni ti pušači nisu glupi i najčešće šalju svoju decu, ali time prave još veću glupost i na neki način kvare ugled svoje dece u društvu koji je i ovako slab.

Ljudi bez grimase. Prazno lice. Bez emocije. Tuga? Potisnuta. Sreća? Prividna. Nezadovoljstvo? Sakrivenom pod gomilom voštanih maski. Nostalgija, postoji samo kao pojam. Usamljenost, tu je kompjuter. Večito isti. Nepromenjivi i nestvari. Komšije, očevi, oci, tetke, oni se ne plaše. Mrak nije strašan. Tim rečima govore. Tamo se niko ne krije. Injekcija ne boli. Pao si? Ne plači! Ne osećaj, odbaci emocije, to je poruka utrnulih slovena. Kamenih strelaca. Perun. Plače. Hrist? Raspet. Po drugi put.
Lopovima napetost krivi kičmu. Meni samo zglobove. Sakrijmo ovu vest. Napravi se lud, i misli da sam ravnodušan. Da i ja ne znam.

Meni treba nešto živo. Stvaran glas. Sa basom. Bez letargije. I oštrog pogleda stranca.
A okruženje? Utonulo u gnoj. Napolju, četrdeset stepeni. Toliko je trenutno u meni. Hladna Rusija.