Sveprisutna komentatorska(televizijska, internetska i javna uopšte) želja za nedostižnom pravdom i misaono sprovođenje nje u civilnoj režiji.
Javlja se usled nedostatka jačine treće, sudske grane vlasti, uz mnoštvo uvreda i izliva brutalnosti(skoro koliko i u biblijskim metodima Miroljuba Petrovića), a kao posledicu može da ima sopstveno preispitivanje količine potisnutog besa i umobolnosti.
,,Čovek zgazio dete na pešačkom prelazu"
Komentator 1:,,Ma, ja bih njemu tako prelazio preko nogu traktorom, kamionom, tenkom i šleperom jedno za drugim!"
Komentator 2:,,Bravo Komentator1! I ja bih ga maltretirao, pa bih mu preko rana sipao so, a onda bih mu preko rana prelazio konjskim dlakama. Čitao sam da su Turci isto radili!"
Komentator 3:,,Ja bih ovakve ludake poklao. Lepo kažu ljudi da treba da ih kamenujemo i sečemo mačem. Vidite kakvi sve bolesnici hodaju među nama. Ko zna šta li on sa takvim umom može da uradi ostalima. Sad zgazio dete, a posle može da motornom testerom pobije sve nas!"
Nagli izliv humanosti prosečnog licemernog komentatora ili političkog oponenta kojim se vrši diskreditacija drugih osoba kao moralno inferiornih.
Sprovode je uglavnom frustrirane osobe koje pokušavaju da ciničnim komentarom okolinu nateraju na kritičko razmišljanje o sopstvenoj lošoj naravi i zlobi, pritom ne slušajući drugu stranu.
(Nešto nalik na Peščanikovu autorsku politiku).
P.S. Preporučljivo je uz to koristiti i prilog,,Imate li vi, ljudi, srca?"
-Mužiću, vidi što sam kupila lepe jabuke za trideset dinara! Biće odlično za pitu
-Tako 'arčiš moju platu, a mogla si da daš pare za lečenje bolesne dece.
-Sale, vidi patike. Konačno i ja imam neke lepe patike, a i nisu bile puno skupe.
-Sigurno si potrošio gomilu novca na njih, a znaš li koliko je dece moglo da bude izlečeno tim novcem?
-Što me ne zovete na telefon, je li, bre?
-Izvini, poslali smo dve poruke humanitarnog karaktera za jednog dečaka iz Zemuna.
-Razbacujete se novcem, a mogli ste da te pare date i nekom detetu. Imate li srca, vi ljudi?
-Pa, i ovako smo donirali novac bolesnom dečaku. Ne znam na šta misliš?
-Mislim na sebe...
Osoba čije su znanje maternjeg i srpskog jezika apsolutno jednake Srbinovom znanju maternjeg i stranih reči.
Za glumce-nezahvalan zadatak(jer znaju da će svima izgledati glupo), za komedije-integralni deo svakog skeča(pošto pruža opcije zabavne zamene reči-,,brkati" i ,,drkati", ,,jabuka" i ,,jebiga"), a sve zbog činjenice da stranac nekako uspe da savlada sve reči sem onih osnovnih, najčešće korišćenih i prvobitno naučenih(,,Dobar dan",,Hvala",,Kako ste?"), već jedino njih izgovara na sopstvenom jeziku pritom se kreveljeći prilikom naših reči koje sadrže slova,,ć",,lj",,nj" i ostale njima nepoznate foneme, uz neprestano mešanje rodova i padeža.
Radojka:,,Ričarde, gde je otišla Anica?"
Ričard:,,Good morning, dobar jutre! Well, pa, Anica je se provlačio kroz strnjiku under Milanovi ambara, a then je na koritancetu pustila na tranzistoru kolo kokonjište i zaigrala sa onim vetropirom Momiru iz Pičkovac...Sorry, Leskovac!"
(smeh, zavesa)