Последњи реликти комуњарских биртија.
Расути по мало забаченијим деловима града, јер су их из главних давно изгурали, Бифеи тужно животаре по приземљима стамбених зграда живећи од десетак сталних пропалих гостију, дежурних алкоса који ипак нису довољно прсли да драгсторишу и пар хипстера који долазе понекад само зато што је пиво јефтино.

Инвентар, конобарица и гости су остали заробљени у времену на дан кад је црко Маршал. Нико, *нико никада* није чуо смех у Бифеу.