zato što magarac ničim izazvano vređaШта си то управо благоизјавио о мени, некрсту један?
Само да спознаш, да сам свршио Богословију као први свештенослужитељ у поколењу, да сам учествовао у небројеним ходочашћима по Светим Местима и иза себе имам преко три стотине потврђених Литургија.
Васпитан сам у црквеном појању и најбољи сам старословенски језикословац у читавој Српској Православној Цркви. Ти за мене ниси ништа до само још једна нечасна душа.
Окајаћу ти грехе са таквом богобојажљивом скрушеношћу каквa није забележена ни у једној житији ниједног Свеца наше Православне Цркве, запамти ове моје философске поуке. Мислио си да можеш заслужити Царство Небеско бласфемишући о мени и вређати покојника преко Светомрежја?
Помоли се Господу, семе сотонино.
Док ово благоугодно философирамо, моје молитве путују светим каналима до мреже монаха иследника на Светој Гори и твоја И П адреса се забележава па се боље припреми за Армагедон који ће душу твоју нечисту опрати Пресветом Олујом и ваздигнути те до Небеских Висина. Благословено си окајан, грешниче. У молитвама својим пресветим могу светлосним брзинама Светога Духа да се трансупстанцирам било гдје на Земљи у било које доба, и могу ти грехе окајати на седам стотина начина, и то само користећи Катихизис. Али нисам само благопоучен у вештинама молитве, већ имам приступ и васцелом возном парку Српске Православне Цркве и све ћу то благоупотребити да грешно земаљско битисање твоје оперем у Светлости Господа нашег Исуса Христа. Да си само знао какав Страшни Суд ће твоје богохуљење наднети над твој земаљски живот, можда би погнуо главу и примио благодат Светога Духа у миру и тишини. Али Сотона те на грех наведе, и ниси могао да се одупреш нечастивим силама његовим, и платићеш освештење животног простора своме пароху. Обасућу те бескрајном љубављу Светога Духа и ти ћеш се ваздигнути у Њему и славићеш Њега постећи среду и петак на води и хлебу.
Овим речима те разрешујем греха, сине.
Isto je dobra fora napisati definiciju naslovljenu kao "Usran čmar" i onda kad ti je obrišu ti postuješ na temi raznorazno pitanje "hej moderatori ko mi je obrisao usran čmar" pa se javi kožma i kaže "ja sam" a ti je pitaš "jesi ok sa tim" a ona "naravno, ja tako i privatno zarađujem za leba" forum koma komentari koma Grampi neverue

Е овако.
Видјевши шта се све толерише појединцима на сајту, ја одлучих да се повучем. Од поноћи аутор Митке неће написати више нити једно словце. Зашто? Зато што више Вукајлија није оно што сам вјеровао да јесте.
Некад сам на сајт улазио са жељом да прочитам све што је објављено и нисам могао да издржим 24 сата да бих објавио нешто своје како бих оставио трага на сајту. Исправа је то све било одлично зезање, спознавање начина писања, упознавање добрих људи. Знало се десити и пар пута да по читав дан не узмем да једем само да бих почитао све оно што се објави, да случајно шта не пропустим. И није ми било жао. Било је квалитетних ствари, одличних аутора у лијепих размишљања. А сад...
Сад се Вукајлија свела на пуко вријеђање и затрпавање идиотским фазонима. Ајде, разумијем ја да сваком наиђе жута минута, па почне неконтролисано да се истреса на сваког ко му се нађе у близини, али да се такво понашање настави мјесец и више дана, то не могу да схавтим. И да, шта неко има од вријеђања? Виртуелни лик каже другом да је овакав, онакав. Каква ситна и мизерна душа мораш да будеш да би то задовољило твој смисао за хумор и нахранила сујету да будеш НЕНАДЈЕБИВ, па макар и у овом свијету јединица и нула. Не бих о томе више тупио, али тако је како је. Дупли налози. Чему то све? Не може се исказати све оно што хоћеш да кажеш или једноставно немаш муда да станеш иза изасраних бљувотина? Јадно. Патетично. Мизерно.
Из наведених разлога схватих да ово није мјесто за мене. Ја сам дошао овамо да пишем и да се зевзечим у неким здравим и нормалним оквирима, али то више није то. Знам да ће се сад након овог поста наћи паметне главе да ми кажу да ја не заслужујем да дајем своје мишљње јер сам свега пар мјесеци овдје. Можда су и у праву. Има много аутора са дужим стажом од мене. Али мало је уврједљиво кад такви аутори жмуре на ексалацију глупости која је присутна у посљедње вријеме. Због тога ја говорим, ма колико ме то коштало.
Од мене толико. Вјерујем да нећу недостајати, што ми и није битно, али вјерујем да ће се можда неко замислити да ли су ове моје жврљотине ипак тачне и да ће се нешто промијенити. Живи и здрави били!
