Kad ti sreća ćoškari, npr. posere te golub.

Duga i dosadna definicija zadovoljava dva uslova. Prvi je da je duga. To znači da u njoj ima puno teksta, ali ne samo to: ona je i fizički duga, i to po vertikali. Da bi definicija spadala u ovu kategoriju njena vertikalna dužina mora biti veća od horizontalne. Tj. mora biti viša nego što je šira. A to znači da udaljenost od njene najgornje tačke do najdonje tačke mora biti veća od udaljenosti od njene najljevlje tačke do njene najdesnije tačke. Dakle ta definicija ima oblik uspravno postavljenog pravougaonika. Uzgred budi rečeno pravougaonik je četvorougao kome su svi uglovi pravi, tj. imaju tačno 90 stepeni, odnosno 1/2 * pi radiana, ili tačno sto gradi. E sad, definicija nije duga samo u prostornom smislu, nego i vremenski, njeno čitanje iziskuje utrošak relativno dugog vremenskog intervala. A kao što znamo vrijeme je novac. Dakle, takve definicije su štetne po vaš budžet. A takođe, znamo i to da su ljudi lijeni. A pošto su lijeni, mrzi ih da se posvete bilo kojoj aktivnosti koja iziskuje mnogo vremena. To je vjerovatno zbog toga što imaju kratko trajanje pažnje. Dakle njihova pažnja obično skače sa jedne stvari na drugu, koja im se već u tom trenutku učini zanimljivijom, ili ako hoćemo da se izrazimo kroz internacionalizam, interesantnijom. Ako niste znali, za samo pet minuta čitanja neke duge i dosadne definicije (a i bilo koje druge definicije ( a uostalom i za pet minuta bilo kakve aktivnosti )) svjetski rekorder može da pretrči preko dva kilometra! A to je čak preko 6561 stope! Inače, ako niste znali broj 6561 = 3 na osmu. Dakle osmi korijen iz 6561 je 3! E sad, ta definicija, da bi se mogla zvati dugom i dosadnom definicijom, mora, jelte, biti i dosadna. Nije svaka duga definicija dosadna. Naprotiv, ima i zanimljivih dugih definicija. Po nekim autorima, takve definicije, dakle, zanimljive i duge, su pravi rariteti. Neki se ne slažu, i misle da su duge definicije čak uglavnom zanimljivije od kratkih. Eto vidite, sto ljudi sto ćudi, sto mišljenja. Elem, dakle, moraju da budu dosadne. Što bi braća Englezi rekli BOOOOOORRRRING! Ili, u našem slikovitom slengu: "Brate, te definicije SMMMAAAAAARRRRRRAAAAAAAAAJUUUUUUU!"
E u čemu se dakle sastoji njihova dosadnost, iliti smornost? To je dosta ozbiljno pitanje i ne bi si smjeli dopustiti da ga olako rješimo. Ima tu dosta elemenata dosadnosti, a neki od njih se i donekle međusobno preklapaju. Kao prvo (a prvo uvijek dolazi prije drugog), u takvim definicijama se često određeni elementi, misli ili teze nabrajaju, npr. koriste se izrazi poput: "Kao prvo, kao drugo, kao treće, itd." To kod čitaoca osim dosade izaziva i nadrkanost, jer ih to nabrajanje podsjeća na čitanje bukvice, i oni mogu empatično da saosjećaju autorovu nadrkanost dok je tu definiciju pisao. Ali oni su rijetki, većina ljudi te definicije ni ne pročita. Kao drugo, u tim definicijama, jedne te iste misli se često ponavljaju, drugim riječima, na razne načine, itd. Dakle, uprkos velikoj količini teksta, takve definicije sadrže malo informacija. Drugim riječima, autor mnogo priča (tj. u ovom slučaju piše, a malo kaže - u tome donekle podsjeća na političare, diplomate i demagoge). Kao treće duga i dosadna definicija dosadna je samo čitaocima, ali ne i autoru. On je drži za krajnje zanimljivu, a pošto ima veliki ego on smatra da su njegovi kriterijumi zanimljivosti univerzalni, te da će i ostali tu definiciju da smatraju zanimljivom, uprkos činjenici da se često puta u prošlosti desilo da su mu čitaoci za neke od njegovih ranijih definicija rekli da su dosadne. Kao četvrto, u tim definicijama se ponekad skreće sa glavne teme, pa autor ode u ozbiljan offtopic. Za neupućene, offtopic je termin koji se koristi na internet forumima za postove koji su skrenuli sa teme. Eto vidite vi koliko anglicizama ima u našem jeziku. Ako ovako nastavi uskoro ćemo svi pričati engleski ili bar neki srpsko-engleski koji će biti gori i od srpskog i od engleskog. To će biti neka mućkalica, ali ne Leskovačka. Kad već spomenu LEskovačku mućkalicu, nešto sam ogladnio, a nemate pojma kakve sam ćevape juče jeo. Boli glava, znači, vrh! I to veliku porciju sa još jednom dodatnom lepinjom. Ali ipak sam se malo preždero, što jes, jes. Ne valja toliko jesti, udeblja se čovjek, a može i šećer da dobije, ili srce da mu strada. Kad smo već kod tih boleština, jedan moj drugar iduće sedmice operiše krajnike. To i ne bi bio toliki problem da me o tome ne smara već zadnje dvije sedmice. Ali i bodu ga penicilinom brate previše. Što jes, jes. Mene da su toliko boli ne bi imao na čemu sjediti, a i postao bi otporan na antibiotike, pa bi me onda svaka gnojna angina satrala. Onda bi se i ja morao operisati. Eto vidite, možda baš zato on mora da se operiše jer je od silnih antibiotika koje je primao, oslabio mu je imunološki sistem, i sad fata svaki virus i dobija upale krajnika. No dobro, da se vratim ja dugim i dosadnim definicijama. Kao peto, pošto su te definicije mnogo duge, do kraja pisanja definicije autori često zaborave šta su napisali na početku definicije, pa onda to ponovo pišu, često čak i istim riječima. Kao šesto, (a šesto uvijek dolazi prije sedmog), u takvim definicijama se često određeni elementi, misli ili teze nabrajaju, npr. koriste se izrazi poput: "Kao prvo, kao drugo, kao treće, itd." To kod čitaoca osim dosade izaziva i nadrkanost, jer ih to nabrajanje podsjeća na čitanje bukvice, i oni mogu empatično da saosjećaju autorovu nadrkanost dok je tu definiciju pisao. Ali oni su rijetki, većina ljudi te definicije ni ne pročita. Kao sedmo, i autor definicije često na kraju bude zbunjen i izgubljen i prestane pisati u pola misli, pa i uprkos njihovoj ogromnoj dužini te definicije često ostaju nedorečene. Nederočenost je zeznuta stvar i frustrira čitaoce koji tada kažu:" Jebem li ti mamu, šta si toliko pisao, kad ne znaš šta..." Ma ne znam ni ja.

Sasvim normalna stvar u davna vremena.

Mnogi ljudi vole da romantizuju prošlost kako bi pobegli od dosadne svakodnevnice, međutim istina o prošlim vremenima je brutalna i daleka od svake romantike...

Problem sa egom se uvek manifestuje kao naglašeni kompleks više vrednosti. Tada osoba uvek misli da je u pravu, pa čak i kada joj dokažete da nije, ona ne priznaje da je bila u krivu. Ne samo to, takve osobe koriste sve moguće jezičke manipulacije i akrobacije da izbegnu nezgodna pitanja ili da na neki način istaknu sebe. U pozadini ovoga poremećaja može da bude zaista jak i razvijen ego koji duboko veruje u svoju superiornost, ali takvi slučajevi su u manjini. Velika većina ljudi koji imaju problem sa egom je zapravo nesigurna u sebe ili čak pati od kompleksa niže vrednosti. Da bi odbranili svoju krhku ličnost, stoga stalno zauzimaju krajnje arogantan i do krajnosti tvrdoglav stav i vole da se inate više nego lego leba da jedu. U svakom slučaju nije lepo iskustvo provoditi mnogo vremena sa takvim ljudima. I iskreno ne zna se koji su gori da li oni što stvarno misle da su Bogom dani, ili oni koji svoju nesigurnost kompenzuju zauzimanjem garda. Ako je takva osoba još uz to žena, bežite glavom bez obzira!

Sveukupno mentalno funkcionisanje neke osobe, totalitet duševnog života.
Sastoji se od sveg njenog znanja, sjećanja, stavova o sebi i drugima, talenata, sklonosti, sposobnosti, želja, potreba, namera, raspoloženja, emocija, nadanja, strahovanja, bubica, ideja, vrednosti, ideala, identiteta, predstava itd.
Psihu stručno proučavaju psiholozi. U toj svojoj namjeri nisu predaleko dogurali jer naučni metod sve pokušava da izmeri, kvantifikuje i dokaže, a razni aspekti psihe su prilično neuhvatljivi.
Oni takođe razne psihičke pojave proučavaju uglavnom zasebno, a teško im polazi za rukom da provale ukupnost nečije psihe i ličnosti.
Ipak, razvili su prilično pouzdane metode pronicanja u psihu i intervencije u smislu saniranja nekih problema (psihoanaliza, psihoterapija)
Osim psihologa APSOLUTNO SVAKI ČOVJEK proučava psihu, što svoju, što drugih ljudi, jer je to apsolutno neophodno da bi se moglo funkcionisati u životu. To proučavanje nije sistematsko već spontano i intuitivno, ali bez obzira na to, mnogi laici uspevaju da dođu do izuzetno preciznih uvida u neke aspekte psihe.
Tu treba pomenuti prije svega žene, koje su poznate po svojoj intuiciji i često uspeju u intimnom razgovoru uz kafu da nekog daleko bolje "provale" od psihologa. Još veći uvid imaju pisci. Tako je po meni Fjodor Dostojevski daleko bolji psiholog od mnogih školovanih psihologa.
Ali ipak, za rešavanje psihičkih problema psiholog će pružiti znatno bolju podršku nego razne "drage savete" jer je on objektivan i nastoji svoj posao da obavi savjesno i objektivno (zato dobija pare)

Predmet u osnovnoj i srednjoj skoli. Dok se u belom svetu na ovom predmetu seciraju zabe i razdvajaju prsljenovi, kod nas se uce mnoge korisne stvari, npr:Gde se izbacuju nesvareni produkti kod pljosnatih crva, kako puzevi plivaju, kako se krecu auksini, kakvu strukturu biocenoze imaju livadske zajednice i sl.

Test licnosti je psiho-test na osnovu kojeg se moze doci do rezultata koji govore o karaktetrnim osobinama testiranih osoba. Da biste saznali svoje karakterne osobine, kao pomoc moze vam posluziti sledeci test licnosti:

1.Inteligentni: To su učenici/studenti kojima je logika jača strana. Vole da uče kroz razmišljanje ,upoređivanje, povezivanje, analiziranje... Ne vole teorijske predmete, jer se oni uče napamet („bubaju”),a i u njima se trude da uče na svoj način. Budući da njima dobro idu predmeti sa kojima se ostali muče (matematika i fizika) u odeljenju važe za pametne. Dobri su i u hemiji, ali manje je vole pošto je za nju neophodno i učiti napamet teoriju. Ostali im često traže pomoć i objašnjavanje.U odeljenju ih najčešće ima nekoliko. Profesori uglavnom vide njihov talenat i cene ga.

2.Vredni: To su učenici/studenti koji su spremni da se trude, imaju volju da čitaju gradivo dok ga ne zapamte. Oni su najčešći tip uspešnih učenika/studenata. Nemaju neku specijalnu sposobnost, samo su radni i ambiciozni, njima se ostali obraćaju kada je potrebno ukratko prepričati neku lekciju, javiti se da profesor ne pita nespremne i sl. Pošto su marljivi,najčešće uče konstantno, a ne samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Dobro im idu teorijski predmeti (istorija,biologija,geografija...) i jezici. Profesori ih cene,ali manje nego prve.

3.Preko veze: Ovo su učenici/studenti čiji roditelji lično poznaju veći deo profesorskog kolektiva, ili nekog uticajnog odatle (npr.direktora). Da ne bude zabune,oni nisu nužno lenji,glupi i sl, ali realno je da će dobiti visoku ocenu bez obzira da li su je zaslužili. S obzirom da je jedan deo njih nesposoban za život jer su im roditelji sve dali na tacni, neki od njih nakon završene škole/fakulteta izvuku deblji kraj u daljem školovanju i životu.

4.Srećni: Oni nemaju jako izraženo ništa od prethodnog (što ne znači da nemaju ništa), ali se okolnosti često tako nameste da dobro prođu. Npr.kad ne nauče profesor ih ne pita (a trebalo je), nauče mali procenat potrebnog gradiva i baš to bude na testu ili odgovaranju, dobiju visoku ocenu jer je profesor dobro raspoložen, čuju odgovor od nekog drugog, ne urade domaći i to ne bude pregledano... Oni nisu tako česti,ali većina odeljenja ima najmanje 1-2 ovakva.

5.Snalažljivi: Samo ime sve kaže, oni se nekako uvek snađu.Bilo da prepišu od nekoga na testu tako da ne budu primećeni, naprave kvalitetne puškice i pametno ih sakriju, sažmu 10 strana domaćeg na 5 i to prepišu za mali odmor, čitaju iz knjige ili sveske dok odgovaraju tako da profesor to ne vidi, nađu nekoga ko želi i može da im pomogne u razumevanju gradiva ili pisanju domaćeg,suptilno se našale sa profesorom da ga odobrovolje i dopadnu mu se... Oni su zapravo inteligentni kao i prvi tip, ali se mnogo manje trude i svoj intelekt drugačije koriste.Najbolje prolaze u životu.

6.Kampanjci: Oni se trude samo pred neki test, ispit ili odgovaranje. Mogu imati više prethodnih karakteristika ili manje,ali generalno najgore im idu fizika i matematika jer su to predmeti kod kojih kampanjsko učenje najslabije funkcioniše (izuzev ako nisu talentovani). Relativno su česti. Ukoliko je škola/fakulet na koji idu zahtevan, kada se približi ocenjivanje neretko ovakav stil učenja dovodi do celodnevnog sedenja nad knjigom, neprospavanih noći, stresa, besa...

7.Zainteresovani: Iako su vrlo retki, ima takvih koje nauka jednostavno zanima, vole da uče i stiču nova znanja, krasi ih radoznalost.

8.Mito: To su oni čiji imućni roditelji materijalnim sretstvima žele da im obezbede diplomu i visoke ocene. Zbog ubrzanog načina života i postojanja interneta (mogućnosti da se inforamacije publikuju), ovaj tip je danas mnogo ređi nego nekada kada su ovakvi bili vukovci, studenti sa najvišim ocenama na fakultetu i sl.

9.Kombinacija: Uspešni mogu biti i oni koji nemaju ništa od ovog u jakom intenzitetu,nego više toga po malo.Ako neko ima sve ovo izraženo zajedno,to je svetsko čudo!

1. Strog profesor - To je profesor ili profesorica koji voli da se iživljava na učenicima. Kod nekih je to zbog ideje da je njihov predmet od odsudnog značaja i da se sve metode moraju primijeniti da se učenici natjeraju da nauče njihov predmet (najčešći slučaj kod matematičara), a kod drugih je to zbog urođene doze sadizma. Mada ni ovim prvima sadizam nije stran. Sadistički znaju biti nastrojene profesorice likovnog, koje su, ko zna zašto, utripovale da je likovna umjetnost najplemenitija stvar na svijetu, i da svi moraju znati da crtaju, ili bar moraju naštrebati silnu teoriju i znati prepoznati sve moguće slike.

2. Profesor entuzijasta - To je profesor koji obožava svoj predmet i uživljava se u predavanje. Iako i on zna biti strog, učenici ga obožavaju, ili barem veoma poštuju. Kod takvih profesora te je sramota da ne znaš. Uglavnom predaju predmete koji se na neki način bave društvom - istorija, srpski, sociologija, filozofija i sl.

3. Profesor profesionalac - slijepo se drži propisa. Ko god zakasni, ma i minut, piše mu neopravdan čas. Ispoštuje sve termine za obradu gradiva, ispitivanje, kontrolne i pismene. Predaje odlično, ali se emocionalno ne unosi. Zato oni koje njegov predmet interesuje će ga pratiti, a ostali će se smoriti. Na času ne zahtijeva preveliku disciplinu i sve toleriše što njega u predavanju ne ometa. Ipak ne dozvoljava igranje karata i slične stvari. Dijeli ocijene krajnje objektivno, a time i nemilosrdno. Ako te uvati da ne znaš, kec ti ne gine, pa da ti je on i rođeni ćaća. Takvi najčešće predaju predmete poput hemije, stranih jezika, latinskog, geografije i sl.

4. Profesor - boli me uvo za sve - Voli svoj predmet i u tome je sličan entuzijasti, ali ga voli na neki tragičan način. Svjestan je da većinu učenika to što on predaje apsolutno ne interesuje i da takođe većini to nikada neće ni trebati. Zato u nekom polutužnom raspoloženju predaje onoj šaci jada koja ga sluša, a ostali bukvalno mogu kolo igrati na času, iako u praksi, oni obično odu u lokalnu birtiju, jer on nikoga ni ne zapisuje. Na kontrolnom se može prepisati, a na usmenom se može dobiti petica i nakon svega sat-dva učenja. Mnogi, snalažljiviji dobiju 5 i na osnovu prelistavanja udžbenika na času i tuđeg šaptanja. Kod mene u gimnaziji, takav je bio profesor fizike.

5. Normalan profesor - on je na sredini između entuzijaste i profesionalca. Poštuje pravila, ali ne slijepo. Unosi se u predavanja, ali ne tako romantično kao entuzijasta. Najobjektivniji je od svih, ali gleda i druge stvari osim čistog znanja, tako da može nekome progledati kroz prste ako mu treba za prosjek ili ga poštediti ako taj dan ima kontrolni iz nekog drugog predmeta. Odlikuje ga zdrav razum i često učenicima prenosi svoje životno iskustvo, a ne samo znanje iz dotičnog predmeta. Takvi najčešće predaju neki "smiren" predmet poput biologije i sl. Malo je muškaraca takvih profesora, jer je svaki prof. bar u neku ruku otkačen, dok postoje malobrojne, ali ipak postoje, profesorice sa ovakvim smirenim i normalnim pristupom.

6. Matematičari - iako su već pomenuti kada sam govorio o strogim profesorima, matematičari su, svako će se složiti, zasebna kategorija. Kod njih može da se pojavi čitav niz pomenutih osobina, ali im je svima zajedničko da vole piti krv učenicima. Pošto misle da je matematika klikeraški, a ne štreberski predmet, skloni su vrijeđanju učenika po formuli "ne znaš matematiku = ti si glup". Čak i kod najpitomijih primjeraka ove sorte uvijek vlada napeta atmosfera na času, a o nedisciplini niko ni ne pomišlja. Mnogi dođu u srednju školu (naročito gimnaziju) sa slabom podlogom iz matematike iz osnovne, i u gimnaziji kada to dođe do izražaja profesori im nabiju komplekse kako pojma nemaju, i tako zamrze matematiku i bježe od tehničkih fakulteta ko đavo od krsta. Mnogi od njih imaju kliker i sklonost za matematiku, ali im profesorska strahovlada izazove košmare i njihov matematički potencijal nikada ne bude iskorišten.

7. Profesorica pufnica - uglavnom predaje neki ne previše zahtjevan predmet poput psihologije, logike, demokratije i sl. Ona nastoji biti stroga i održati disciplinu, ali joj to jednostavno ne polazi za rukom. Jednim dijelom zato što učenici njen predmet ne doživljavaju dovoljno ozbiljno, a većim dijelom zbog njene blage, krhke, nježne prirode. Koliko god se trudi biti stroga, toliko to ona suštinski nije. Njena "strogoća" je u tome da ti da 4, a ne 5. Svi je vole, a ako je mlađa, neki se na nju i lože. I ona često s učenicima priča o svim mogućim temama nevezanim za predmet.