Atlantik votka
Votka nenadmašno lošeg kvaliteta ali pristupačne cene, zbog čega je čest gost na blejama srednjoškolaca i studenata. Možda je Van Gog pod uticajem Absinta sam sebi odsekao uvo, ali budite sigurni da ćete pod dejstvom Atlanktika doći u iskušenje da sami sebi odgrizete ruku. (Kada bi svi koji su se otrovali ovim pićem lupili plus na defku, našla bi se u odabranima, garant)
Sakupljač opušaka
Он не хаје за храну, па чак ни за новац, он је клошар посебне врсте. Брижљиво анализира асвалт, плочнике, степеништа, јавне површине. Свака напуштена, непотпуно догорела цигарета његов је плен. А таквих буде прегршт на буској станици, где по неписаном правилу возило наилази мало по паљењу пљуге. Или испред локала и продавница, где раднице усред цупкања са шољицом кафе у једној и цигаретом у другој руци, бивају прекинуте потенцијалном муштеријом, те одбацују задимљени опушак.
Он их ревносно сакупља, склапа и монтира целине - цигарете, које после сласно пали. Његови прсти попут витких црва израњају из рукавица и мотају тобако-франкештајна, химеру Винстона, Беста и слим-Карелије.
Зависност јача и шири се његовим телом са сваким подигнутим дуванским патрљком, сакупљање постаје његов лајфстајл. Он живи од журбе других, њихово време препуштено је њему и он га оберучке преузима, обликује и троши. На крају, сам дуван постаје небитан. Никотин је ту само да пружи алиби сакупљању делића одбачене стварности, која постаје његова једина и права сврха.
Видим га на перонима. Благо погурен, нетремице скенира бетонску зараван. Чини ми се да би га пристајући аутобус лако могао изненада ударити док се гега по ивичњаку, али он на слух маневрише, не чекајући да шофер легне на сирену. Сакупља опушке, један по један. Неке одбацује, неке задржава, по само њему знаном критеријуму. Напипавам у џепу скоро пуну паклицу 57. Ионако решавам да баталим пушење, а тих петнаестак цигарета унутра сигурно могу заменити неколико десетина са муком сакупљених опушака. Прилазим му и пружам паклу, мрмљајући неко смешно оправдање. Он подиже поглед. Мало се мршти, мутне рожњаче се напињу у покушају да схвати. Прихвата паклу без речи. Убацује је у унутрашњи џеп излизаног капута. Окрећем се и враћам на свој перон. Није баш ”добро дело”, али опет, бар сам се решио пљуга. Хладно је, увлачим главу у оковратник јакне. Бацам поново поглед уназад. Десетак корака даље, сакупљач се успорено сагиње и подиже нови улов.
Na male golice
Deciji zargon,pleonazam u svojoj najboljoj formi,jedan od omiljenih vidova zabave nas koji smo komp kupili tek pred kraj srednje.Igra vrlo slicna fudbalu,jer se igra nogama i fudbalskom loptom,a cilj je dati gol,medjutim po pravilima vise podseca na Hrkljuš ili Gvoš na travi,iz prostog razloga sto su se od kraja do kraja pravila menjala.Mali golici ili "malici" obicno su bile dve cigle u razmaku od 5 stopa,koje glume gol,gde ne mozes da proteras loptu sve i da nikog nema na improvizovanom golu.Medjutim,i pored toga uspevali smo da ubijemo i po 5-6 sati vremena dnevno,pa makar nas bilo samo cetvorica,izmisljajuci pri tom razna nova pravila,od kojih su najpoznatija "tri korne-penal","enac","penal na jednoj nozi sa 3 metra","penal sa celog terena na prazan gol","enac-penal"(to ako ne kazes ne mozes da dobijes penal,inace te bijemo),pa cuvena "bila preko precke,nije gol",iako precke nema ni u tragovima...