Hrvati
Jedini slovenski narod koji uporno pokusava da dokaze svoje neslovensko poreklo. Bili su Ostrogoti, pa poreklom iz Irana...Poslednja istrazivanja pokazuju da njihov DNK ne pripada ni jednoj poznatoj svetskoj grupi , tako da je vrlo verovatno da su Hrvati u stvari bili prvi predstavnoci ljudske rase na planeti, te da svi mi poticemo od Hrvata.
Analizom anticke mitologije to ce se sigurno i dokazati.
Ovo se odnosi na veliki deo populacije ali ne i na sve Hrvate.
hrvati
Nekada bratski nam narod, ali kao što to ide i sa brakovima koji počnu strasno, tako se i ova naša veza završila velikom svadjom devedesetih, devedesete. Istorija će se doveka pitati zašto Srbi nisu naplatili činjenicu da su u dva svetska rata bili na pobedničkoj strani, već su se uSHSovali i uSFRJavali. Od Hrvata daleko su zanimljivije Hrvatice - imaju tako neka mala usta ko stvorena za p...evanje... Kao što je to rekao moj profesor praxe - ta p...evanja se pamte...
hrvat
Poreklom južni sloven koji negde u istoriji (čitaj POVJESTI...) rešio da napravi rečnik idiotskih reči i izraza koji će se razlikovati od srpskog jezika. Prioritet imaju glupe i nakaradne reči : unatoč,svemrežje,tisuća, guba,tulum,hlače,kužiš itd...
A kaj je sad ovo do pimpeka ne mog' ić na svemrežje...
Bosanac
U Ex-Yu kinematografiji: Ekvivalent crncu u Američkoj kinematografiji. Sidekick i/ili comedy relief.
Bosanac
Žrtva predrasude da je glup, najčešće vrlo duhovit i inteligentan čovek koji prihvata predrasudu, i još se zajebava na svoj račun.
takvi su svi, ali SVI Bosanci koje znam
Bosanac
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
Jaranica
Još jedna potvrda bosanske preciznosti. Razlika u odnosu na srpsku terminologiju je esencijalna:
- Drugarica - jebljivo
- Jaranica - nije
(Bosanci kao uopšte slabo probirljivi povlače jasnu crtu između "upotrebljivo" i "ma, ni posle 10 piva", i tada im ove druge, ako tak'a tura naiđe, postaju jaranice)
Primer 1 (negde u Srbiji):
- Eee, matoree, tu sam sa nekom drugaricom (oči joj sa iste strane nosa), da dovedem i nju?!
- *slurp* Brate, dovedi drugaricu, vidi ako ima i drugarice neke!
Primer 2 (negde u Bosni):
- Ma 'đe si, jebaa!
- A eto, s' jaranicom nekom, ne znam dal' da je dovodim, il' šta...
- Ako ćeš je ti jebat'... Vod' na crtaće i šalji kući, imaa ovdje jedna cura, pita za tebe