Kilimandžaro
Bubuljica koja u svakom smislu te reči privlači tvoju pažnju - niti si u stanju da slušaš sagovornika šta priča, nit' si u stanju da bilo šta progovoriš sa njim sve dok ima TO na licu. U glavi ti je samo jedna stvar - kako da na najsuptilniji način dođeš u situaciju da iscediš taj tumefakt, koji polako preti da dobije ljudske osobine.
- I tako ja nju pit...
- Je li bre, Memedoviću, 'ćeš me pustiš da osvojim taj Kilimandžaro, dok još ne postane endemska vrsta?!
Zadušne babe
Бабе (оба пола) које иду по задушницама, сахранама, парастосима, црквеним славама... Свуда где има да се једе и пије. Једу, пију и трпају у торбе да носе кући. Временом су толико огуглале, да се више не труде ни да покажу лажну ожалошћеност, него опуштено ћаскају као да су саме, а и околина их је једноставно прихватила такве какве су. Претече оних што данас иду по разним хепенинзима, ВИП журкама и сл. да би јели и пили ако нешто има и да би били виђени у друштву познатих (гурање у кадар приликом сликања се подразумева).
Разговор између залогаја (жвак, мљац, цврц, пљуц и сл. убацити по нахођењу):
Задушна баба 1: Уф што машно ово петшење...
Задушна баба 2: Јеш вала, а и туорта им ништа не ваља. Ужегли ораши...
ЗБ1: Еее, шејо мила, ништа нема док нумре јединче...
ЗБ2: (клима главом)
