Đavo definitivno postoji. Nema rogove, kopita, trozubac i rep, ne jebe tuđe žene, ne pije krv i ne odnosi duše Hadu. Dugačak je svega par centimetara, visok još manje a u srpskom jeziku je u "ženskom rodu". Kao i svaki đavo, ne dolazi niotkuda, samo se odjednom stvori. Može da preživi Hirošimu, Čenobilj i napad asteroida na Tunguziju zajedno. Na prvi pogled, obična letnja papuča je sasvim dovoljno jako oružje da đavola spljeska na nivo 2D animacije. Međutim, nemojte se iznenaditi, ako zaboravite da 2D animaciju izbacite napolje, i posle 15 minuta se vratite na mesto zločina, a đavola nigde nema ( u tom trenutku čujete muziku iz Halloween-a ). Okrećete se ne biste li izbegli hladno sečivo noža Majkla Majersa, ali jedino što vidite je da se mali gmižući stvor zaputio pravo u vašu sobu ispod kreveta. Laku noć.

Nije bitno gde, nije bitno kako, najbitnije je oštar mač, makljaža i 5 cisterni kečapa. Interesantno je kada se otfikari neki ekstremitet iz rane šiklja krv kao iz hidranta. Kontam kada se preseče arterija, pa piči krv na sve strane, ali ovo... Haos. Još je jače, onako zaleću se u slou moušnu, i ŠLJAS, seva mač, deranje, pičkaža do bola, tu nogama izmlati 2 manje čete, vadi mač iza leđa, i kao Isa mesar, cap, njih 13 trče k'o pilići bez glave i zalivaju scenografiju. Tajanstveni nindža/samuraj, se jebeno ludački zagleda u jednu tačku dok truplo ne padne nepomično. On potom vraća giljotinu u okvir uz zvuk šcn, i odlazi prema horizontu sa osmehom od uva do uva, jer je napokon osvetio polomljena 2 izloga njegove radnje.