Vrsta pohoda, onog koji deluje bezazleno, ali u svojoj osnovi doprinosi sve većim brojkama detektovanih F dijagnoza u Srbiji. PSTP takvih razmera može se pokupiti jedino još životom u Mirjevu, vožnjom u (na) 50ici i Maksijevom vodkom.
Ulazak u Aman propraćen je razjebanim platičnim otiračima. Nekoliko preostalih šarki koje su pukle samo na 2 mesta drže glavnu zamenu na svojoj poziciji - karton, tačnije šta god da je ostalo od njega. Isti onaj karton kojim su 1996. dovozili BiP zidarca u bombi od 2 litre.
Ostatak nije ništa bolji. Pre podizanja pogleda, napaćena individua ima priliku da jako dobro osmotri ostatak od onoga što je nekad bio pod. Pločice koje su vrlo verovatno ukradene iz Doma zdravlja Sremčica, razlomnjenim tako da predstavljaju neizmernu opasnost po sve, a pre svega Ermaks Najke. Jedan pogrešan korak i samo osetiš kako ti se đon izduvava.
Pivo je toplije u frižideru nego van, kafi rok istekao još dok je Toma Nikolić bio predsenik, a brašno poprimilo čvrst oblik od vlage. Svaki raf je pun nekih uvoza iz Donje Vukojebine stacionirane u jugoistočnoj Aziji, uvoza koji garantiraju, pazi ovo, limenku koja sadrži energetsko piće, ili, plastično pakovanje sa čokoladnim proizvodom. Da se radi o šverc robi nije ni pitanje već činjenica. Nebitna činjenica.
Sve je to nebitno jer sledi sekcija mesnih proizvoda. Kombinacija prionskih bolesti (bolest ludih krava), pantličare, kao i raznih drugih boleština samo je šlag na torti. Meso iz Amana, od ribe od govedine nosi specifičan i jako užasan smrad, smrad crkotine. Ipak mora se i on proći, ujedno sa delikatesom jer predstoji jako izčekivana stvar - žestoki alkohol. Tu ima standarda - Džek, Vinjak, Čivas, Džoni, Smirnof, Jeger.. Ali, kako čovek sve više zuri, um mu sve više skreće na neke specifičnije primere. Jedan minut posmatranja dovoljan je da se utripuje postojanje Desingerica Rakije, a čak 3 za udbin (BIA) pelinkovac.
Na kasi ništa bolje. 17 penzionera, svi plaćaju isključivo krušedolima ili sa pet soma. Ponekad čak i za hleb izvuku jednu crvenu, jer jebiga, trebaju i njima sitne pare.
Posle cele te agonije, izlazak nazad u bilo koju vukojebinu (osim možda Mirjeva ili Karaburme) deluje ko olakšanje.
Idealizovanje života u Novom Sadu, od strane ljudi koji žive van istog, a naročito van Vojvodine.
Ustaješ u državi Liman. Na radiju 021 piči "Gari" od UMT-a. Serviraš doručak - kafa, makovnjača, gibanica i kulen. Dok doručkuješ na TVu ide repriza Državnog posla. Menjaš kanal, a na sledećem puštaju Dnevnjak. Ostaješ da gledaš.
Posle sedaš u auto koji je uredno i propisno parkiran i ideš do Detelinare. Tamo spremaš ispit za FTN sa ortakom dok sa ploče ide pesma 981 obojenog programa.
Za ručak - futoška sarma, sataraš i cipovka.
Odlaziš na posao koji si našao preko studentske zadruge - mikromarket. Na kasi niko nije nervozan i svako je voljan za priču. Svi su tu pošteni obrazovani i zaposleni ljudi i niko ne pije na ulazu
Za večeru ide nasuvo s krompirom i pripremak za izlazak u SKCNS
Ispiti (glagol), vrši se nad bocom šljive, obaveza svakog odgovornog studenta kad dolaze ispiti (imenica).
Hrpa papira koja svakom poštenom studentu predstavlja pitanje između predroka i roka, prolaska i pada, života i smrti...
Neke skripte prenose se sa kolena na koleno, neke ne vide dalje od sopstvenog tvorca, a neke svoju popularnost steknu posle prvog roka, ocrnjene u pičku materinu.
Kvalitetna skripta prepoznaje se po svom sadržaju. Čim je prva polovina odgovora originalna, druga polovina prepisana iz knjige, a treća kopirana iz starih, inferiornih skripti, ista garantira osmicu, možda čak i devetku ako te usere.
Nekvalitetna je nekad bila odraz skripte napisane preko kurca, prve koja se delila među rajom u nadi za lakšim čišćenjem godine. Ipak i taj kurac bio je koliko-toliko smislen, jer je sa začeljem nove decenije veštačka inteligencija preuzelja ulogu istog. Korišćenjem ai skripte, pored pada sledi i upit o mentalnom zdravlju od strane jadne duše koja je morala čitati odgovore.
Dužina skripte se meri u stranama, a strane u broju pitanja, od prve se uvek kreće a poslednja se ostavlja za kraj, jedan sat pred ispit
Improvizovana piksla.
Kako bi se vršila diferencijacija, otkine se ono metalno sranje sa vrha, u suprotnom se rizikuje ispijanje tečnosti nataložene ispod opušaka.
Lažan jezik, koji je formiran od dva lažna jezika - srpskog i hrvatskog.
Zahvaljujući jugoslovenskom nacionalizmu kod Srba i Hrvata, nastaje ovaj jezik, kao proizvod krađe dva prava jezika - Bosanskog i Crnogorskog. Kao što je svim lingvistima poznato, Bosanski i Crnogorski su bili jedan jezik nekada, Bosanskocrnogrski. Antireformom jezika ta dva se dele na njihove trenutne forme.
90ih godina prošlog veka, narodi Srbije i Hrvatske prisvajaju ta dva jezika, kombinovanjem ih po svome nahođenju. Kako bi učinili svoj jezik jačim kombinuju ga u jedan, uostalom nigde prihvaćeni dijalekt (samoprozvani jezik)
Primer "srpskohrvatskog"
Dalmoš: Ejj, di si stari, što se radi, eva ja popia pivu posle posla u konzumu, znaš što, ak nemrem popit alkohola posle rada, ja bih bia malo maka od istoga sutra. Treznost je buža bez dna, tak znaju po cilome svitu.
Šumadinac: Ma znam ti ja to, jebiga, ne kontam šta ti je buža al boli me kurac, ono znaš kako su me jebali u kafi end fektoriju, ono sjebao im jedan od ona dva kurca na mašini za espreso, a u kafiću bilo tolko ljudi ko da je bre vojna poseta, sve išlo duplo sporije, a još će mi i odbiti bakšiš od cele nedelje za popravku. Ma bre puko sam jebote
Primer bosanskog, kao i crnogorskog
Sarajlija: Gdije si bolan, prahnel li tebi kak oš smazat sirnicu i sabahom i ćejf ti splajhne kad zurneš na kalendar i gleš kak je bajram. Vazda je barjam, nikad vrijeme za merak, sam se može pojit kahva bez mlijeka po čaršiji
lik iz Herceg Nove: ma nez ti ja tak šta veliš jebote, slušao te već 2 ure i niš ne kontam, ko ono peča sa tv podgorice sam, kao zna svija a jede li pjat po pjat, pa hodati ne može po basti.
Izraz za nekoga ili nešto što je nemoguće naći. Lako se može iskobinovati i za druga mesta: Kanalizacija u Borči, Parking na Vračaru, Žive duše na Kanarevom...
E, uzeo sam ti Guaranu. Hella nigde nema, lakše je naći trotoar na lekinom nego limenku jednog
Klošar na kub.
Pivo u povratnom staklu, pa čak i u limenci je vrlo pristupačno, i razlika u ceni često biva oko 5 do 10 dinara. Tako se, na primer, limneka banjalučkog neretko može naći za 70 dinara, što je em jeftino em solidnog kvaliteta.
Ipak nekim ljudima nije sve u parama i ima nešto i u imidžu. Takvi, često u grupama, odu do obližnje trgovine (a neretko i preskupe trafike) i uzmu po jednu ili više flašu, najčešće Zaječarca.
Takvo piće pozitivne afinitete nema: prvo jer se u isto puni pljuca iz pivarskih postrojenja, a zatim dolaze plastika, UV svetlost i temperatura na kojoj stoji.
Takav miks stvara ukiseljeno bezukusno alkoholno piće koje se po ukusu ne takmiči sa drugim pivima već sa gorušicom i znojem.
Ali jedinka koja pije to ne mari, ponovo, sve je u imidžu. Ajde da analiziramo:
- Kad bi osoba išla sa staklenom čašom točenog piva, ne bi imao gde da je odloži, plus bi izgledala kao da ju je ukrala iz kafane. Ipak bilo bi joj dobro, jer su čaše svih oblika jedini pravilan način konzumacije piva
- Lik sa plastičnom čašom piva izgleda kao da se vraća sa koncerta ili festivala piva. Ponovo, dobar način da se jedno takvo piće pije.
- Sa limenkom, osoba osoba bi već mogla biti bilo ko ili bilo šta. Sa limenkom viđamo akademske građane (studentariju), klošare, proletarijat, narkomane i penzionere. Previše je to generalno
- Sa povratnom staklenom flašom već kreće klošarluk, jer direktno iz iste najčešćje piju ili pijandure ili građevinski radnici poput zidara (otud i ime). Naravno te flaše treba i vratiti zarad povratka kaucije, što dodatno otežava stvari
- Na red dolazi plastikaner, bomba, krmača ili kako god je drugi zovu. Ovaj duboko inferioran način konzumacije podizilazi sve i još ostavlja čep za mogućnost odloženog napojanja. Imdž sam sebi stvara, polako to ide od post-tranzicione proletarijatske familije za slavu/prvi maj i stremi ka sopstevnom, ekstremno klošarskom.
Da stvar bude gora, u jeku štekanja para za marlboro crveni, neretko se desi da flaša prestane biti zamena za 4 limenke i poprimi oblik javnog servisa, iz kog brlju konzumira poveći broj osoba i za sobom ostavlja sve zamislive i nezamislive bolesti.
Marko: E a šta misliš o Luki
Sofija: Si ti normalan, lik pije pivo iz bombe. Celu zimu istu jaknu nosio i ja kao da grlim to stvorenje. Ma beži
Višednevna bleja na spidu, pivu i ostalim opojnim drogama i halucigenima, i to na Mirejvu 2. Paranoja kreće posle dan-dva nespavanja i neobavljanja ostalih fizikalnih fukcnija.
...U jednom trenutku malo sam se osvestio i našao sebe kako sedim na betonu ispred lokalne piljare. U krilima mi je bila kesa, a u kesi 2 bombe apatinskog piva, 4 flaše lav premiuma i 3 kese smokija. Dok sam se kretao ka stanu u suterenu gledao sam oko sebe. Jebote, šta sve video nisam - partizana u zasedi iza žbuna, bombardere iznad glave mi moje i neke cigančiće što lupaju dobošima i bubnjevima uz harmoniku. Jebo ih doboš u pičku materinu, postade nemoguće slušati sve to a biva sve glasnije i glasnije. Vadim ti ja tako paklu kad ono hedovi umotani u rizle, e jebo te bog gde to stavi u paklu od crvendaća maribora. Al jebo ga nema mi drugih pljuga, nema mi ni novčanika, samo soma dinara i lična karta.
Približavam se kiosku malo po malo, ali deluje ko da je sve dalji od mene, jerbo ga ću stignem tako do kraja dana il ne, al uspevam pomalo, i dok bivam sve bliži pita me ona kasirka šta ću, ja ono ne znam al ono idem ono standardno - guarana zelena, laki crveni i orbit plavi. I dok se vraćam sve nešto postaje živo al i normalno.
Tako ti se ja krećem još malo i ulazim u zgradu, 2 sprata niže i eto ga improvizovani stan Dekija Voždovca
>Ee de si Krle, imal rekbu?
Koji kurac je rekbu? Ma jebeš to, uzimam ti ja lepo džojnt jedan lepi mastan, u koji kurac je mastan. A valjda treba da bude mastan. Al ne nije to mast od hašiša... Jebote ne seri da sam lio zejtin po rizli.... Pa da to je kad smo palili golfa kod Vinče, stavio flašu zetina u džep umesto u rupu za gorivo
>E Mare, ćeš da cepamo ds
Ja sam ih samo gledao dok sam polako otvarao bombu piva. Stucao tu za minut jedan i tad kreće polako da tutnja papazjanija. Čuje se tu brate nešto, zuji u pm. I najednom ulazi Milica LM, tako smo je nazvali jer purnja drinu i šmrka stvari iz bugarske i albanije. I dok ja pušim rizle prilazi ona, daje svima po micubiši i motanu kareliju a za sebe uzima drugu bombu piva i pola vinjaka.
Već je jedan ujtro a na radiju WTF idu pesme struke, nigrutina i thcfa. Bog te jebo šta zavija to. Budim ti ja Mareta lik u fazonu daj mi rizlu, ma jebala te rizla ameri nas opet bobmarduju. U tri lepe pa znao sam ti ja da je to to, palim ei niš neki što stoji gledam ti ja ni vest da objave ma znaju šta rade, lepo ti čutnem ja malo vinjaka kad ono prekid filma, i eto ga jebiga sad sam ili u raju ili Kumodražu, nema mi druge