Apstraktne imenice, ranije cesto vidjena imena samoposluga, preduzeca, ulica i fudbalskih klubova.
Solidarnost, Sloga, Rad, Mladost, Napredak, Pobeda, Jedinstvo, Sloboda, itd.
Naglo promenjeni nazivi koji nikoga nisu vredjali i stavise predstavljali pozitivne vrednosti.
Zamenjeni angloidnim kovanicama i primercima loze Nemanjica.
Ovo nema nikakve veze sa politikom. samo zapazanje sa ulice.
Izobličena, izvitoperena i nepravilna varijanta izraza,,Oko sokolovo'', koja, barem po mom mišljenju, mnogo gotivnije zvuči. Izraz se koristi kada neko u svom okruženju primeti ono, što bi ogromnoj većini ljudi promaklo.
Pita mene jedanput jedan lik:
On:,,Jesi li primetio nešto neobično u filmu ,,Lajanje na zvezde''?''
Ja(na trenutak razmislim):,,Pa ne, a šta si ti izvalio?''
On:,,Pa ovi glumci igraju maturante srednje škole, a u proseku su 10 godina stariji od tog uzrasta!''
Ja:,,U jebote, pazi stvarno, imaš soko okolovo...''
Trivijalan događaj u senci Svetskog prvenstva u fudbalu.
Poglavlje prvo:
Došao si u velegrad iz svoje vukojebine. Smještaš se u stan/sobu/podrum. Pošto si tele koje još uvijek misli da je fakultet srednja škola, ne propuštaš predavanja, ideš na sve vježbe, visiš na fakultetu cijeli dan, a uveče se smaraš uz televiziju jer, jelte, ne poznaješ ni grad ni ljude, pa ne možeš da izlaziš. U konstantnoj si erekciji dok gledaš poluobnažene koleginice kako se šetkaju faksom, blejiš otvorenih usta u zgrade i narod oko tebe dok se prevozom voziš do kuće, jer je najviša zgrada koju si do sada vidio jebena sedmospratnica u centru provincije iz koje si došao, a zadnji put si u gomili bio na šetalištu u Herceg Novom, dok si se pijan probijao do Pandore da muvaš nafurane buržujke.
Poglavlje drugo:
Polako se privikavaš na fakultet, ne ideš na sva predavanja, i dalje ideš na vježbe. Našao si neku ekipu skrpljenu s koca i konopca pa sa njima blejiš po faksu, a ponekad odete do grada. Knjigu i dalje ne gledaš, a svaku noć si pijan k'o stoka jer nema ko da te kontroliše i da te smara kad u 5 ujutru baneš u kuću i zaspiš go u hodniku. Počinje nomadski život, svako veče drugi stan. Upoznaješ koleginice, svakoj uzimaš broj, a telefon ti se puni raznim imenima, za koje poslije 2 mjeseca veze nećeš imati ko su, ali eto, nek' se nađu.
Poglavlje treće:
Na predavanja ne ideš, na vježbe ponekad skokneš, čisto da dobiješ potpis, a počinje da te hvata nervoza jer se približava ispitni rok, a ti si debil koji nema pojma ni gdje su mu knjige. Polako popušta euforija velikog grada, brišeš polovinu brojeva koleginica koje su te ispalile za tako uvjerljivo obećanu kafu, a polako se uhodava i neka stalna ekipa sa kojom izlaziš. Učenje. Jebena stvar, uzevši u obzir da si knjigu zadnji put dohvatio kad si polagao prijemni. Koncentracija kao u mušice, spavanje nad knjigom i litri guarane koje besomučno unosiš u sebe, ne bi li ostao budan. Ispiti. Padaš ispite. Daješ ispit, lešiš se od alkohola, kući te dižu u nebesa, ne znajući da si i njega dao tako što je profesor došao raspoložen i dijelio ocjene. Ali jebiga, ide u indeks. Prolazi ispitni rok. Piješ.
Poglavlje četvrto:
Približava se novi ispitni rok. Ponovo nervoza. Smaraš koleginice, poneka i poklekne. Jebeš. Jebeš kratko jer nisi jebao dugo. Ali ipak jebeš. I dalje piješ. Učenje ide malo lakše, ali i dalje slabo. Usralo te sa ispitivačima, daješ 4 ispita u jednom roku, hvataš uslov. Starci u delirijumu, ti u nevjerici. Častiš sve redom, dok ne potrošiš i zadnju banku. Piješ. I još piješ. Vraćaš se u svoju vukojebinu početkom jula. Smaraš se mjesec dana. Pališ nazad. Spremaš ispite za septembar, ne bi li upao na budžet. Kurac. Padaš. Kućni budžet. Stari ti jebe milu majku, ali jebiga, bar si dao uslov. Tebe boli kurac, još jedna godina u velikom gradu. Kraj.
Ustanova u kojoj mozete nauciti mnogo korisnih stvari. Evo nekih mojih,zivotno vaznih saznanja:
Profesorka psihologije:"Znate,veverice su jedne ljupke zvercice."
Prof istorije:"Crnogorski knez Nikola bio je ozenjen svojom zenom."
Profesor fizike:"Idealan gas necu da objasnjavam,to cu da demonstriram."
Profesarka srpskog:"Deco,vi ste odrasli ljudi."
Profesorka interne medicine:"Tecnost se izbacuje urinom,znojanjem i pljuvanjem."
Profesorka zdravstvene nege:"Spric se nalazi na vrhu igle."
Profesorka infektologije:"Dobar dan,ja sam Zdenka,nisam ja dobila ime po siru,vec sir po meni!"
Profesor zdravstvene nege:"Guarana ima ukus k'o gazirani sirup za kasalj"
Kada uspiješ pokupiti žensku u afteru, nakon što si kiksao na tulumu.
Višednevna bleja na spidu, pivu i ostalim opojnim drogama i halucigenima, i to na Mirejvu 2. Paranoja kreće posle dan-dva nespavanja i neobavljanja ostalih fizikalnih fukcnija.
...U jednom trenutku malo sam se osvestio i našao sebe kako sedim na betonu ispred lokalne piljare. U krilima mi je bila kesa, a u kesi 2 bombe apatinskog piva, 4 flaše lav premiuma i 3 kese smokija. Dok sam se kretao ka stanu u suterenu gledao sam oko sebe. Jebote, šta sve video nisam - partizana u zasedi iza žbuna, bombardere iznad glave mi moje i neke cigančiće što lupaju dobošima i bubnjevima uz harmoniku. Jebo ih doboš u pičku materinu, postade nemoguće slušati sve to a biva sve glasnije i glasnije. Vadim ti ja tako paklu kad ono hedovi umotani u rizle, e jebo te bog gde to stavi u paklu od crvendaća maribora. Al jebo ga nema mi drugih pljuga, nema mi ni novčanika, samo soma dinara i lična karta.
Približavam se kiosku malo po malo, ali deluje ko da je sve dalji od mene, jerbo ga ću stignem tako do kraja dana il ne, al uspevam pomalo, i dok bivam sve bliži pita me ona kasirka šta ću, ja ono ne znam al ono idem ono standardno - guarana zelena, laki crveni i orbit plavi. I dok se vraćam sve nešto postaje živo al i normalno.
Tako ti se ja krećem još malo i ulazim u zgradu, 2 sprata niže i eto ga improvizovani stan Dekija Voždovca
>Ee de si Krle, imal rekbu?
Koji kurac je rekbu? Ma jebeš to, uzimam ti ja lepo džojnt jedan lepi mastan, u koji kurac je mastan. A valjda treba da bude mastan. Al ne nije to mast od hašiša... Jebote ne seri da sam lio zejtin po rizli.... Pa da to je kad smo palili golfa kod Vinče, stavio flašu zetina u džep umesto u rupu za gorivo
>E Mare, ćeš da cepamo ds
Ja sam ih samo gledao dok sam polako otvarao bombu piva. Stucao tu za minut jedan i tad kreće polako da tutnja papazjanija. Čuje se tu brate nešto, zuji u pm. I najednom ulazi Milica LM, tako smo je nazvali jer purnja drinu i šmrka stvari iz bugarske i albanije. I dok ja pušim rizle prilazi ona, daje svima po micubiši i motanu kareliju a za sebe uzima drugu bombu piva i pola vinjaka.
Već je jedan ujtro a na radiju WTF idu pesme struke, nigrutina i thcfa. Bog te jebo šta zavija to. Budim ti ja Mareta lik u fazonu daj mi rizlu, ma jebala te rizla ameri nas opet bobmarduju. U tri lepe pa znao sam ti ja da je to to, palim ei niš neki što stoji gledam ti ja ni vest da objave ma znaju šta rade, lepo ti čutnem ja malo vinjaka kad ono prekid filma, i eto ga jebiga sad sam ili u raju ili Kumodražu, nema mi druge
