Izraz je isti kao i pitondžija. Sinonim za ljude sa velikim kurcem.
(Vod vojnika, njih 40 na služenju vojnog roka idu u intendantski servis na kolektivno kupanje)
Mika: Đole, zauzimaj prvu klupu, brzo se svlači i brzinski kupaj, nećemo da čistimo na kraju!
Đole: Slažem se burazeru, vataj se i na kupanje.
Mika: Au brate al je ladna voda haos.
Đole: Tako ti je to kad ti džomba pušta vodu jebem ih u usta...
Mika: Gle pogledaj majke ti Rileta, pogledaj koliku palemaru ima lik...
Đole: Nema šta, pravi kobasičar!
Vlasnik veoma velike kite zbog koje mu se sva krv iz glave spusti u donji deo tela. Mnoge devojke i žene smatraju da uz veliku visinu muškarca u paketu ide i velika kurčina, nekad da a nekad ne.
Znam likove koji su niži od mene a pravi su kobasičari.
Gost: E konobar, možeš li molim te meni i mojoj šećerlemi doneti meni.
Konobar: Mogu, naravno, stiže odmah.
Gost: (konobar doneo meni i stoji ispred gostiju)
Je li druže, jel se tebi to digao kurac ili šta?
Konobar: Nije gospodine, izvinite molim Vas.
Gost: Ma de nije burazeru, vidi se iz aviona, nemoj mi se smeškati možda ostaneš trudan.
Konobar: Oprostite molim Vas.
Gost: Vidim ja da si ozbiljan pitondžija.
Mašala, svaka čast domaćine!
Izraz za veoma pozamašan kurac u obimu.
Izraz je sličan kao merio ga toplomerom.
Izraz za merenje kite.
Pričam ortaku kako bih ribu odvalio od kurca i pita me lik kolika mi je kita i ja mu kažem
18-ica. Pita me lik ,,i čime si ga merio?"
Ja mu kažem iz sprdnje ,,toplomerom" i posle plakanja od smeha nastavljamo diskusiju i komentarišemo prosečnu dužinu kite i pročitamo od 13 do 15 cm a prosečan obim 11,5 cm i kažem ja ,,jebote taj je debeo ko kulen" ...plakanje..... vrištanje od smeha......
Totalno apsurdna rečenica u državi bez ijedne državne fabrike (osim namenske industrije, mada i oni su tu negde 50-50 i većina je pod stečajem), gde institucije ne funkcionišu, gde nema apsolutno perspektive i gde se država nalazi prosto na papiru i gde se starosna granica penzije pomera za po pet ili deset godina.
Ljudi i dalje žive u iluziji da je ovo 1980. godina i da kad odu u penziju da će otići u letnjikovac, piti kaficu i drkati kurac... Ali realnost je skroz drugačija jer za današnje robovlasničko i potrošačko društvo "starost nije razlog za odmor". Što znači i kad fiktivno odete u 'penziju' ima da radite i dirinčite jer nećete imati da skrpite kraj sa krajem a ne možete ni ovako, a kamoli da kupite lekove, platite račune itd. U suprotnom možete da se obesite o štrik.
Primer ovoga je toliko očigledan ali izgleda da moram da plastično objasnim neke stvari kako bi ljudima bilo jasnije.
Evo ovako, zamislite ExYu 'državu' koja je razorena ratovima, sankcijama i kojoj je Bog rekao "laku noć" i koja je imala da kažemo neki glupi komunjarski sistem kojima je svima dobro doneo osim Srbima (o tome ću kasnije ili nekoj drugoj defki)... Međutim posle 2000. kad je skinut onaj majmunoglavi Milošević i kad je narod mislio da je konačno došao neki mir i blagostanje u ovoj jadnoj i napaćenoj Srbiji i kada je narod mislio da će biti bolje a to su velike demokrate vedrile i oblačile narodu su se spremile nove podmetačine od stranih 'gazdi' koje ovde gospodare nad ovim prostorima preko svojih pijuna a to je PRIVATIZACIJA.
Istom privatizacijom smo došli na to da u državi nema fabrika u državnom vlasništvu nego je sve u vlasništvu privatnika (klasična korporativna agenda)... I dešava se to da 70% građana radi u privatnom sektoru a ovih 30% radi u državnom (pod ovo računam samo institucije koje naravno ne funkcionišu jer nema adekvatnog kadra i sve ih je preuzeo sns kartel koji je na vlasti). Samim tim je totalno beznačajno uplaćivati doprinose PIO fondu koji je u rukama kriminalaca i jednostavno treba ljudi da shvate da treba da uplaćuju privatnim osiguranjima doprinose i penzioni fond.
Izraz koji označava podelu na ljude koji drže do svog stava, obraza i dostojanstva i koje neće prodati po bilo koju cenu, čak i života.
I zaista takvih ljudi je zaista malo jer smo kao narod ozbiljno i odavno posrnuli kako ljudski tako i moralno i svemu ostalom. Smatram da na današnji dan, na Vidovdan i kad pišem sve ovo da nismo dostojni naših predaka i njihove žrtve.
Citiraću poznatu izjavu našeg velikog Jovana Dučića a to je "Bosna pripada onome ko je za nju umirao na turskom kocu i austrijskom konopcu."
Ovaj izraz je ukorenjen u našem narodu i kao primer važi pogotovo za "obrezane" (poturčene) i "pokatoličene" na prostoru današnje Bosne i Hrvatske, doduše tu se mogu ubrojiti Crna Gora i Makedonija zbog istorijskih i političkih zbivanja koja su mnogima poznata i sami su pokazali ko su i šta su. Naravno svaka čast pojedincima koji nisu prodali veru za večeru a i onima koji priznaju da su nekad bili Srbi i ne odriču se toga. Pogotovo veliki pozdrav za braću Gorance koji su uvek bili na srpskoj strani iako su islamske veroispovesti.
E sad malo dubljeg objašnjenja i blagog skretanja sa teme zbog čega navodim sve ovo kao primer:
Razbijanje neke države radi interesa velikih sila i svetskih moćnika radi promene područja, etničke, političke, demografske i verske strukture se planira decenijama unazad. Čak i vekovima kako bi se stvorilo plodno tle gde je najlakše kroz manipulaciju i čuvenu poznatu "zavadi pa vladaj" kontrolisati narode poput predstave u lutkarskom pozorištu. I upravo tako poput svojih obaveštajnih službi koje operativno rade na terenu i prikupljaju informacije preko prodanih duša o svemu navedenom i možemo tu i ubrojati prirodna i rudna bogatsva, vojsku, policiju, državno uređenje, raspoloženje u narodu i potraga za jako dobrim okidačem za izazivanje eskalacije u društvu. Sve ovo navodim jer postoje "handbook-ovi" koje je izrađivala CIA za Bosnu i Kosovo i Metohiju.
Kao epilog svega što se dešava je upravo to da instalirani sistem ovde koji je od '45-te na ovamo je upravo instaliran od svetskih moćnika koji su tu Jugoslaviju i stvorili kao tampon zonu i koju su odlučili da će rasturiti preko političara krvavim sukobima koje su nam ovi izrežirali i koje su opet oni doveli na vlast preko kojih mogu da upravljaju ovde. Nastavak posle
5. oktobra 2000. godine i promena vlasti a pogotovo kad je došla sns sekta potpomognuta CIA-om koji su žvalavu hulju Muslijua doveli na vlast (kao i sve pre njega) došlo je do opšteg kraha društva.
Maksimalne podele su nastale u društvu, na "blokadere" (studente i običan narod) i "ćacije" (stranačke vojnike, kriminalce i pristalice žvalavog) zbog čega sam ovaj primer i naveo jer mora da se zna ko je ko i na čijoj je strani. Žvalava hulja je preko svojih savetnika iz inostranstva verovatno i domaćih prodanih duša napravila plan kako da utiče na svest i psihu, da podeli narod i testira medijski inžinjering nad sopstvenim narodom, odnosno neo-kortikalni rat. U takvoj sredini gde je sns sekta preuzela institucije i sve medije na TV-u, čak i podcast-e na YouTube-u i gde politička afera prati aferu, oni preko mass medija i BIA-e pokušavaju da operu stvari i spinuju sve u svoju korist skretajući pažnju sa bitnih stvari.
A ono najvažnije je upravo ovde:
Ono što je uvek prisutno u narodu jeste da su neki ljudi spremni na žrtvu i borbu do kraja kako god se ona završila radi zajedničkog interesa a postoje i ovi drugi koji su jaki na rečima i komentarima na društvenim mrežama i koji će zbog svog ličnog interesa i kalkulacija da "prelete" u drugu stranku koja dođe na vlast i kojima ništa nije sveto. Upravo ako se pojedinci koji čitate ovo pronalazite u ovome, želim vam sve najgore.
Saradnička mreža službe (JB-javna bezbednost, DB-državna bezbednost...) postoji u svim segmentima društva, čuveni "spavači"...
Pod njih spadaju analitičari, tužioci, sudije, doktori, političari, kriminalno podzemlje kao i svi oni na koje služba može računati u budućnosti
(ista postavlja i predsednika države, strana ili domaća) i koji će zarad sopstvenog ćara da izvršavaju zadatke službe gde nema povratka, uglavnom na kraju kada otkažu poslušnost šetaju betonske cipele po Dunavu..
Saradnička mreža je prepravljena posle
5. oktobra i vraćena u arhivu službe (istu onu koja nikad neće biti otvorena za javnost a svako ima dosije ili nečiji predak) po nalogu
Radeta Markovića, poslednjeg načelnika RDB-a
(preteče BIA-e).
Isti ti rade za službu po nalogu jer ista za njih u većini slučajeva ima stvari u fioci (uglavnom robija ili stvari kojim mogu da ih ucenjuju) u fazonu mogu da seru po tebi a ti im ne možeš ništa...
Vremena kad je komšija 'otkucavao'
komšiju nisu prošla i to se najbolje vidi po mentalitetu ljudi koji žive po selima i gde
"svi sve znaju o svakome".. Neki su to radili iz ličnog hira smatrajući da rade veliku stvar a neki jer su "korisni idioti"..
Malograđanština koja traje i dan danas, čuveni "palanački mentalitet"...
Služba vrti gde burgija neće..
OZNA-ško - UDBA-ška
(kasnije RDB i BIA) kancerčina koja
nas jede više od 80 godina... Komunistički režim koji je instaliran ovde spregom Vatikana i Kominterne 1945. i koji je došao na sovjetskim tenkovima.. I svako ko kaže da su Rusi braća ispišam mu se u usta, bratstvo i normalni odnosi postoje između ljudi a između država je interes.
Isti Rusi su '91. naoružavali ustaše i slali vozove sa naoružanjem, postoje snimci nadletanja helikopterima JNA...
Nekima neke stvari nikad neće biti jasne kako funkcionišu u ovoj banana državi..
Postoji velika verovatnoća da će ova defka biti obrisana...
Primer: Služba nekoga rokne, ne mora metkom, dovoljno je otrovati čoveka. Doktor koji radi za istu će u autopsiji navesti infarkt i slabo srce.
Gospodin peder.
"Ser" ili ti "Sir" znači gospodin a ovo drugo je većini poznato.
Kolač koji jevreji striktno izbegavaju.
Izraz potiče od anglosaksonske reči "chimney" što znači dimnjak ili odžak, zavisi ko ga kako krsti.
U pitanju je kolač koji se pravi od slatkog testa koje se razvlači, seče u trake i obmotava oko drvenih valjaka sa drškom i tako se peče i na kraju dobija oblik šupljeg valjka. Kolač može spolja biti urolan u neki mleveni keks ili cimet a iznutra može biti napunjen nekim kremom ili namazom po izboru.
Izraz koji može biti dvosmislen u tom pogledu da u jednu ruku može značiti da imate problem sa probavnim traktom jer malo konzumirate tečnosti i vlaknaste (kuvane) hrane a cepate u fast food-u pa zbog toga kenjate blokove i cigle. U drugu ruku može se okarakterisati kao tipična rutina jednog džankija na horsu koji zagreva kašiku i smesu pre nego što je ugura u venu.
Keva: Sine hajde spremila sam ručak, čorbu i đuveč.
Sin: Ali kevo pohas'o sam malo pre gurmansku.
Keva: Jesam ti rekla da ćeš pokvariti stomak i creva, da mora nešto i na kašiku?!
Sin: Važi kevo.
------------------------------------
Džanki1: (obraća se Džankiju 2) Alo buraz bani kod mene na gajbu, stiglo mi je kilo šećera.
Džanki2: Ajde brate, stižem.
Džanki1: Jel imaš brate malo smejanja?
Džanki2: A pusti to brate, daj 'ljač, mora nešto i na kašiku...
Izraz koji neretko spontano izađe iz usta kad nemate nekome šta da kažete a jako vas je izbacio iz takta.
Ovo je iz mog ličnog primera sa drugarovog rođendana kad smo bili klinci.
Drugar: svađa se sa kevom na svom rođendanu.
(raspravljaju se i prepiru)
Keva: MA PUŠI DUPE!
Ista stvar što i babin zub samo u muškom obliku.