Vode poreklo iz Egipta, gde su se smatrale polubogovima. Svaka kuća je u ta davna vremena morala da ima bar jednu, ali je nijedan čovek nije posedovao, zato što se božanstva ne mogu posedovati. Brodom je preneta u Evropu, ali je ljudi tamo nisu domaćinski dočekali. Na tome su imale da zahvale mitu o Fridi, boginji ljubavi, plodnosti i lepote, koja se vozila kočijama koje su vukle mačke, i izazivala sukobe i patnju gde god se pojavila. To sujeverje živi i danas, rame uz rame sa predrasudama da su mačke zlobne i neprijateljski nastrojene. Čak ni činjenica da su mačke za vreme kuge uveliko pomogle ljudskom rodu tamaneći gamad nije osvestila čoveka.
Malo po malo, mačka se ipak uvukla čoveku i pod kožu i pod krov kako samo ona može, ali se jedna stvar nije promenila – čovek je i dalje ne poseduje, jer, božanstvo ili ne, ovo biće je nemoguće posedovati. To je ta osobina koja sujetnom čoveku kod mačke najviše smeta – njena samostalnost. Ipak, ona svoju naklonost pokazuje predenjem, maženjem, umiljavanjem, namigivanjem i čapkanjem. Često voli da izigrava „gazdinu“ senku, pa on uvek gleda na dole ne bi li izbegao da je zgazi. Kad oseti čovekovu tugu i neraspoloženje, skače mu u krilo da mu svojim čarima odagna misli.
I konačno, ona je do te mere skladno građena i njena lepota je toliko izražena, da je čovek ženu počeo zvati njenim imenom.

dodji,ker,mali ker