Studentski frižider.
-Sine, ljubi te mama, zašto mi bečke šnicle, koje sam ti poslala za svetog Jovana psuju na mađarskom majku bugarsku i stenju?
-Ma ja to za školu nešto, rekli nam da uzgajimo razne kulture, pa velim, u ime nauke...
-More, uzgajaćeš ih na suvom lebu i klot pasulju, bitango razmažena. Dok neka deca trpe gladna ti se zajebavaš.
Uglavnom, tridesetogodišni propali fudbaler koji nema para za rulet ili ćosavi srednjoškolac sa facijalnom ekspresijom daždevnjaka koja je odraz intelekta njegovog. Iritantniji su čak i od javnog maženja Milutina Mrkonjića i Ane Bekute i peckanja dok pišaš. Od njih mi, pošteni članovi ovog društva koji nismo zavisni od kocke ne možemo da sastavimo tiket, čak ni u sredu, kada igraju Iranci i Čileanci. NAPRED UNIVERZIDAD KATOLIKA.
:tak: :tak: :tak:..
-Znači, Grojterfirt je u poslednje dve utakmice primio :tak: četiri komada. :tak:. Četri podeljeno zdva bi :tak: bilooo... Ovaaaj... :tak: ummmm :tak: znači... Tri?! :tak: Jeste, tri...
=Višnju mi daj, višnju, višnju, višnju bre.
-Sad ću ja šljivu da ti dam, mamicu ti nevaspitanu, marš kući pa udri po ženi i deci. :trš, trš: Da se vratimo poslu, znači tri. Grojterfirt daje 3+, dobra kvota, dobra.
Kobila. Ono žensko koje ni ker ne bi ujeo. Ono žensko čiji otac proklinje dan kada su mu mošnice sišle u skrotum. Ono žensko koje će ti u diskoteci gurnuti štiklu u zanokticu, lakat u želudac a a kažiprst u oko, samo zato što nisi uspeo da se skloniš sa njene zamišljene putanje. Visoka je kao Raško Katić, lepa kao Angela Merkel , studira Megatrend, a od modnih detalja joj najbolje stoji sedlo.
-Kepecu ružni, havajke se ne nose već dvadeset godina, ćebote. Skloni se u stranu, dišsmr.
-Odgalopiraj, lepojko. Čim ti vidim te zube, odmah se setim Konjske masti, čukljeva, reume i deda Borivoja.
Savršeno izvajano dupe gospoje koja se kreće ispred Vas sposobno da, kada fiksirate pogled na isto, neutrališe osećaj da Vam katran izlazi iz pluća a duša iz nosa dok se penjete uz nenormalno strmu i dugu ulicu.
-Sti lud? Iš'o si peške uz Mokranjčevu? Prošli put kada si krenuo, dovezla te je hitna pomoć.
- Ma ćuti, išl'o je dupe komšinice Jece ispred mene, mog'o sam i Mrkonjića na krkače diznesem.
Glavni argument svakog probisveta i raspikuće na pitanje zašto je razjebao, popio i prokockao sve što je iole vredelo i što su generacije pre njega decenijama krvavo sticale.
-Pa dobro, majku mu jebem, da mu jebem. Prodao si kuću, stanove, lokal, prodao si radionicu, šume, njive i sve to na vinjak, kocku i kurve dao. Gde se 'vataš, tu se suši, crno ti se piše, crni gazda Vitomire.
-Ma ko mu jebe mater, neće duša da me kune, svaki dan joj je bio kao poslednji.
-Možda neće, pobratime, možda, ali te deca podstanari i bosonogi unuci već pakleno kunu. Da zna tvoja duša šta je čeka i ona bi te klela. Nego, večeraj i prenoći ovde, pa od sutra gledaj gde ćeš i kako ćeš.
Nejestivi, ukrasni, čvarci za čije je dobijanje potrebna slanina, kazan i pijani kasapin sposoban da čeka satima da čvarci dobiju tvrdoću dovoljnu da dijamant ostave iza sebe u upišanoj prašini punoj buva.
I lepo mu kažem- čika Bogoljube, sipaj još vode u kazan, nemoj da pečeš tu slaninu. Jok, on se pravi gluv. Pa ih je pek'o, pa ih je pek'o do 11 uveče. Mast nisu htele ni svinje da jedu, a kerče je pojelo čvarke i odma' sledećeg dana crklo. Onaj šoder ni dinamitom ne moš razbiti.
Stvorenje zbog koga pošteni srpski domaćini vekovima unazad svake noći proklinju Duga lakom premazan i veštom rukom hoblovan parket. Ovog drevnog drvnog vampira još uvek niko nije video jer onog trenutka kada ti se njegovo struganje i podjebavanje skurči, te pridigneš guzicu iz kreveta rešen da noktima počupaš parket i izujedaš skota na smrt, on se ućuti i pravi blesav tako da ćeš pre da nađeš šator na vašaru u Bobovištu u kome svira bend Jovana Maljokovića nego daščicu u kojoj sipac šilji svoj mali, debeli falus, spreman da ti ga opet mune čim se vratiš u topli krevet svoj.
Proces desetkovanja živinskog fonda poštenog srpskog domaćina od strane lisice, jazavca, drekavca, Karleuše ili nekog petog grabljivca.
-Ženo moja ljubljena, šta će tvoj mužić danas da ručka?
-Gloginje, mužiću. A možeš i taj smrdljivi opanak da žvaćeš. Dok si ti po jendecima oko kafane, pijan, izigravao mangulicu valjajući se po blatu, tvor nam je izdepilirao kokošinjac za vjek i vjekova, ni perce nije ostavio.
Oblak je naziv za veliku grupu Cigana koja se kreće i ponaša na isti način. Ta skupina je dobila takav naziv jer, dok se kreću, oko njih se stvara gasna barijera vidljiva golim okom.
I taman ja krenem da mrčim mladu cigančicu, kad se odjednom stvori oblak cigana. Ubiše dušu u meni i uzeše mi Juga za staro gvozđe.
Čitav niz krajnje komičnih mera koje su seljacima služile za razbibrigu, a bile strah i trepet za svakog NATO agresora zbog kojih Ameri nisu smeli da napadnu kopneno, jer bi ih moj ujka odma' karabinom ''VRAU'' po sred čela, majke im ga klonirane.
I, krenemo ti mi u šumu, pedes' čoveka, minimum, da nasečemo drva za rampe i bedeme. Kad krenuše da mlate sekirama po državnoj šumi, da te Bog sačuva. Rade Kraka zapenio ispod nekog gloga, kaže- ''Kad se natakne 'merikanac na trn, pa kad to zagnoji, ima d'umre do Đurđevdana''. Deda Vojkan mlati po jednom grabu, a oči mu na drške izašle, pa krvave kao u Kraljevića Marka i sa mukom priča: ''grabovina je žilava pa će takva rampa da zadrži neprijateljske tenkove dok naša armija sprema ofanzivu''. I samo što je čiča stigao do kore, počelo je da ga guši, pa smo morali da ga nosimo do kuće.
Dovučemo nekako motke i deda Vojču, namontiramo rampe na svim ulazima u selo, natočimo rakiju u balonče, blokče u ruke i legitimišeš svakog ko ulazi u selo. Jebiga, možda su došli da nam spale štale, da postave lokatore ili da nam prcaju žene, ehehe. I tako jedne noći, dok smo štitili našu otadžbinu, mrtvošemo se od rakije, te Novica i Jablan onakvi anestezirani krenuše da vide, da nam neko nije sipao bojni otrov u seoski vodovodni rezervoar, da nas truje. U međuvremenu su se izgubili i otišli čak do Crne Bare gde ih je izujed'o šarplaninac, a vratila ih je milicija posle nedelju dana kad ih je čovek naš'o u podrumu kako kradu rakiju i polivaju kereće ujede. Nije lako bilo.
Svakog dana, od ledenog marta, do vrelog juna- znalo se; čuvamo otadžbinu grabovim motkama, rakijom i lovačkim puškama od neprijatelja kome smo videli samo spaljene tragove.
Završi se rat, kažu izgubili smo, a govna nas nisu ni napala kako dolikuje, Ratko Lopov, predsednik mesne zajednice, pokupi one rampe i cele zime se tim motkama grejao, a deda Vojča, čuveni seoski gazda, umre od muke jer nije mogao da podnese to što je, kao da je sluga, Ratku, slinavom prevarantu, spremao drva za ogrev.
Subjektivnost jačeg faktora, na silu ugurana u naše glave.
-Dečko, dođ' ovamo. Šta misliš, ko je bolji, Zvezda ili Partizan?
-Pa, objektivno, Partizan već 5 godina...
-More, pet ću rebra da ti skršim, đubre nijedno brezobrazno. :tup, čvok, krc:. Pevaj!
-Zfesda mi e sfe, Zfesta šivot e.
-Bravo mali, objektivnost je vrlina, upamti to. Xexexe.
Prikaz haosa u porodici u kojoj su se i muž i žena ''učipili'' sa po par dece iz prvog braka.