Jebigaš
Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.
Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".
-Ništa Kuzmanoviću jebiga, čujemo se vidimo se jebiga, pa se javi jebiga.
-Nisam tu ove nedelje.
-E jebiga, jebiga jebiga.
-Todo mislim da mi je sin peder, šta da radim?!!
-Ništa, jebiga...
Skloni ovo od mene!
Veoma imperativna rečenica i za ljubitelje dobrog ukusa sa slabom samokontrolom jedini način da prestanu sa jelom.
(onomatopeja mljackanja, trenutak tisine, a zatim gromoglasni cijuk)
- Skloni ovo od MENE!
- Vala, samo gledam kako si navalila na taj čips k'o mutava.