Сељак који је дигао кредит.

оно срање за качење одеће

Погрдан назив за човека из Пријепоља, користе га становници суседних места.

Стари израз, настао у доба отоманске окупације Балканског полуострва, када је управо колац био главни реквизит за кажњавање најтежих прекршаја, типа раздевичење субашине ћерке јединице или ношење дреса репрезентације са оцилима.

За оне који су историју заборавили или је никад нису ни знали, тј. учили је од пијаних гостију на слави док се свађају око порекла Вечитих ривала и њиховом везом са усташким и масонским покретима, важно је напоменути да се у овој фрази не мисли на припадника влашке националне мањине, познатом по јаким скиловима у домену вуду магије и читавом албуму за сличице "Животињско царство" овековеченом у облику гипсаних фигура и смештеном на ограду од кованог гвожђа око вишеспратнице у Неготинској Крајини. Влах је стари турски назив за Србина, православца. Дакле, погрдан за сву сиротињу рају јер Влах у оригиналу значи чобан или шта већ. Овај назив се одржао у неким србским земљама под окупацијом, нпр. у БИХ и Санџаку. Јебига.

Зашто Влах псује са коца? Мајку му, и ти би некако гледао да испровоцираш обрезаног да ти скрати муке јер ти се налази јебени комад дрвета пречника десет сантима у чмару! Замисли онај бол кад поједеш пола теглице феферона безлеба и сереш жилете наредних пар дана, па га помножи са 10¹². Дакле, треба бити изузетно креативан и маштовит како би лични кочијаш Веље Илића под дејством зозоваче поред тебе изгледао као шездесетдвогодишњи Жан Пјер Константиновић, професор чембала и страствени колекционар хаику поезије док у "Квадратури круга" најфинијим буржујским речником објашњава како нема леба у цреву, а да је чембало продао ромским скупљачима секундарних сировина. Значи, оно најгрђе.

Синтагма која се односи на дванаест до четрнаест зиљавих осећајних пички које су у стању да пусте сузу на обичан интернет чланак где могу погледати куцу или мацу како су се упискиле, Нолета како вади усране гаће из дупета или рандом животињу како плаче јер ће бити претворена у паштету у року од пола сата. Обично јебено преувеличавање, јер није реално да неки тамо Бугарин издвоји времена и батали товарење једнодневних гмо пилића у мајмунару како би кликнуо на твој шугави линк. А Шиптар тек неће, још ће да ти обори сајт и окачи црног орла како пева "Шоте, мори, Шоте". Балкан је много више од твог засеока. Научи географију, глупа курво.

Уместо речи Балкан врло често се употребљава и реч регион, јебало их братство и јединство, да их јебало.

... па да има три живота.

Прекор особи којој је до живота и здравља свог женског родитеља стало као Бађију до пустих пара проклетих након што је схватио да нису вредне отуђивања од најмилијих.

Људи који нису слушали пјесму.

Нетрулежни остаци тестиса (мошњи) свете особе.

*Ein Doppelgänger ist eine Person, die einer bestimmten anderen Person im Aussehen so stark ähnelt, dass es zu Verwechslungen ihrer Identität kommen kann.* (извор: Wikipedia)

Е сад, ја не знам баш тачно шта овде пише пошто никад нисам учио њемачки и једини додир са њим сам имао у доба сателитских антена пре више од деценије и тако једино научио неке речи које се константно понављају у еротским филмовима, као што су шнел, ја итд. Са појмом *допелгенгер*, или по српски *двојник* сам се упознао проучавајући германску митологију. Допелгенгер је батица (или дух) који постоји негде у свету и кад тад ће ти се најебати маме, изгледа потпуно исто као ти, само што има другачију ћуд.

Дечја маштања о митским бићима су се обистинила једног дана када ме је љубазна госпођа на улици обавестила како личим на неког дечка који много лепо пева и да је послала смс глас за њега, одрићући се получасовне надокнаде за рад у државном предузећу како би дотичном помогла да се вине до звезда. Грандових. И би тако, момак је у финалу развалио неког ћелавог слепца и потврдио да је могућ наследник Бога музике, Шабана. Како то обично иде (осим ако сте Душан Свилар), кад победите на том престижном такмичењу, сва врата су вам отворена. И предња и задња. Отворена су вам врата престижних београдских сплавова и средњеевропских препрцаних дискотека где пиво од 0.25 кила кошта као пола кила јањетине у некој од реномираних печењара на Ибарској магистрали. Доступни су вам најбржи аутомобили, ненормално велике количине наркотика и алкохола, мешаног меса и бруталних пички какве кара само декан Мегатренда. Један живот на коме вам многи завиде.

Ако сте имали среће да се родите са физичким особинама Душана Свилара, боли вас курац. Нису вас гуркали лактовима у ребра пензионери и загледали кроз дебела стакла наочара, дељећи комплименте. Јер кога реално заболе курац за Свилара мртвог. Ако вас је живот до те мере усрао да имате стомачину и ружну фацу Дарка Лазића, није вам лако. Пре свега што нисте добили тако зајебан глас који прави паре и пичетину. Глас који одјекује шатром пуном гастарбајтера са великим апоенима европске валуте. Глас који тера људе да држе ваш постер на гајби и да поломе пола кафанског инвентара. Глас какав ваш никад неће бити јер не може свакога да усере толико, да певајући *Два галеба бела* сам себи истера ону најтежу, мушку сузу. Онај што вам створи завист и мржњу.

Сад сам схватио да сам ја зли допелгенгер. Није дечко ништа крив, јебига.

Традиционална локација за извршење хомицида у руралним пределима. Како су потоци обично у увалама и добро обрасли врзином, савршени су за скривање посмртних остатака особа које су ушле у конфликт без превише размишљања о консеквенцама.

Ако имало држиш до себе и сматраш се правим домаћином и патриотом, посећујеш манифестације попут вашара. Ако не, прво мораш да схватиш шта је то вашар, панађур, кирбај или како се то већ зове у твом селу. Твоје село нема вашар? Дабогда ђецу за лактове водили.
Не, вашар није леп народни обичај и место где је пожељно повести целу фамилију као да идете на Дејвис куп у Арену, обучени у одећу за славу. Бар не последњих дездваес година. Јер то више није више бенигно и безазлено окупљање припадника једне етничке скупине у порти православне цркве где се врши трговина бозом, лицидерским срцима и, да је среће, тамнопутим робљем. Па добро, можда јесте, али до раних поподневних часова док се не сјате дивље хорде малинара и дрвосеча. Хардкор момака. Онда нема места зајебанцији - кући, намири стоку, слагалица па Аранђел. Управо та екипа је битна за ову причу јер се овде прича о шатри, незаобилазном елементу таквих хепенинга.
Шта је шатра? Шатра је угоститељски објекат у коме те конобар пита "Штаћеш" уместо "Изволте". У очима неког архитекте јако једноставан, прост као и наш човек, домаћин. Велико парче цераде са неколико шипки које служе као носећа конструкција и хладњачом иза. Не шатор. Тако кажу педери. У шатри столови. Али не као кад је свадба или некада давно испраћај. Битан је распоред столова, јер у овом случају столови нису спојени, већ сваки стоји за себе. На породичном весељу под шатром седе људи блиски, међусобно вољени. На вашару је друга ствар, ни са ким не делиш симпатије и свакога гледаш као свог потенцијалног убицу, а са својим убицом не седиш за истим столом осим ако си за то потписао код матичара. Други битан елемент под шатром је бенд који у свом имену има реч бенд са женским вокалним солистом која није прошла аудицију за Звезде Гранда, већ је отерана са позорнице после прве строфе. Дакле, ужасне вокалне способности. Ако ти не ваља, иди у неки фенси ресторан па слушај Оливеру Ћеху или тако те скупље курве. И трећи, најбитнији елемент без кога би вашари нестали брзо попут половина куваних јаја на овалу са предјелом - гого секулић играчице. Госпођице без новаца, срама и рецептора за хладноћу у кожи (или како се то већ зове) јер одлично подносе све временске услове оскудно обучене, као да су пиле антифриз. Е, оне су те које су кључне за ово писаније.
Ако си икад био у таквом угоститељском објекту, (мого си да прескочиш довде јер сам објашњавао овим урбанима шта и како) сигурно си приметио једну појаву која мене изузетно иритира, а виђа се изнова и изнова. Дакле, неке скупине људи који стоје на улазу у горепоменути објекат. Да те подсетим, куцај "rumski vasar 3 decembar i rumske mesalice" у јутјубу. Да се не мучиш, јер знам каква си ленштина, ево ти линк. Е сад, какви су то људи? Као што видиш, одређене старосне доби, обично адолесценти. Момци из руралних подручја, са сома кинти у џепу, донираних од стране родитеља уз речи "Ево сине проведи се нађи неку женску прцај тако сам ја кад сам био млад а и после мало јебига немој рећи мајци". Обучени у пазарске фармерке и ариљске дуксеве и боди мајице. Са трибалима. У оба ушеса минђуше са цирконима, у коси онај гел Макси рози, на паркингу остављен кинески скутер. Са трибалима. Пошли су са мишљу "Ајмо мало, биће пички, јебига." Ниједној нису пришли, немају никакву жваку и једноставно нумеју. Онда се сете: мајку му јебем има тамо подшатром код Шкемпа неких фукси што играју и дају пичке одма, само једва чекају да им приђе нешто скурцем, то бре све Венди до Вендија. Дођу пред шатру, а тамо већ нешто чека двадесетак истих таквих паћеника. Сконтају да је ваљда скупо пиће, а фуље још скупље. Ђеш давати 200 динара за пиво кад има за шесет испред Мечкине продавнице. Препушташ пипкање ужеглих, знојавих спојлера који се тресу на телу неостварене фризерке, професорке социологије или раднице у металоглодачкој индустрији маторим нежењама, малинарима и дрвосечама као и локалним шверцерима док шатра зврји полупразна. Кисело грожђе, јебига.

Гневна реакција на изненадни сусрет са траговима сперме непознатог порекла.

Синоним за задиркивање, мало слабије од померања буље али довољно за изазивање ерупције гнева код објекта зајебавања.

Разјебавање лобање хладним оружјем до непрепознатљивости са последицом распршавања мождане масе свуда по јебеној просторији.

Чамуганско *Yeah*.
Такав изговор се може чути у скоро свакој реп песми и филму са црнчугама снимљеном преко баре, при слављу тамнопутих играча после атрактивног ломљења табле на утакмици итд.

Народи са којим наши људи воле да праве паралеле кад се прича о неким другим етничким заједницама широм света јер свуда има таквих сличних случајева, свака нација има једну братску која им је доста слична али опет не воли да дели животни простор са њима, као и другу која им је највећи непријатељ, зулумћар и тиранин.

Реченица која следи после "Де журиш коју пичку материну?", а претходи "Седи попиј ракију баба скувај унуку каву како у школи шта ти раде мајка и ћаћа јеси нашо нешто за секс хехе?", изговорено од особе која вас није одавно видела и упорно жели да вас још мало задржи у свом природном станишту како бисте уживали у мирисима мемле и купуса из бурета.

Реченица која се врти кроз америчке филмове и понавља се кад год неки батица шпијун тајни агент упадне у неку зграду обучен као њено особље и ту налети на некога од тих људи који су толико глупи да не знају ни ко су им колеге, нити могу да осете било какву неправилност, као ни да питају дотичног из којих је кућа и преко које везе је добио посао гурача колица са вешом у којем се крије његов партнер са узијем. Један од многих доказа неоригиналности у седмој уметности преко Баре.

Одапео.
Последње улепшавање пред састанак са Светим Петром.

Израз за крематоријум који је постао познат после реплике Аксентија Топаловића из једног култног домаћег филма.