Мувач - Лик који долази само да би мувао колегинице, а учењем се бави само кад нема кога да стартује. Примарни циљ су девојке са права, економије, медицине али може да упадне и нека добра са другог факса. Активан је углавном лети.

Јунајтед колорс оф књига тип - Чешће су девојке у питању али има и мушкараца. Тип који је окружен свим могућим маркерима, танким фломастерима и хемијскама у боји. Књиге и скрипте више делују обојено него подвучено а за сваки појам или реченицу у зависности од битности имају боју. Кад их питаш да ти позајме на минут било који маркер, увек питају - а коју ћеш боју? Иако је теби свеједно, њима није. Као школарци су волели ликовно.

Ај на паузу тип - Особа коју ћеш више видети испред читаонице него у њој. Стално праве паузу било са пљугом, соком, храном или у ВЦ-у. Кад виде неког познатог прилазе са чувеним - ај на паузу, а ако их одбијеш траже нову жртву. Иако су лењи прилично су комуникативни па ћеш их увек видети у разговору са неким. Минимум три пута на дан оду до кафића на кафу.

Класичан штребер - Особа која са једном једином намером долази у читаоницу - да учи. Паузе прави само да једе или да оде до ВЦ-а, не занима га дружење или нешто друго. Долази у читаоницу кад престану предавања и видећеш га у њој тачно онолико колико траје његов факс јер ће све дати у року.

Природни факултет тип - Тип студената који студирају неки од природних факултета. Предњаче Етф-овци, Пмф-овци, машинци. Сто им је претрпан разноразним формулама прастарим и оронулим жутим књигама, белешкама, свескама на коцкице и дигиталним геџетима. Стално нешто куцкају, пишу - бришу, нервирају се, траже формулу по белешкама и слично. Почетници неретко имају укључен звук на дигитрону, па им се деси да услед континуираног прављења БИП БИП БИПБИП БИП звукова, Јунајтед колорс гађа својим зеленим маркером којих ионако има неколико (у различитим нијансама).

Лако ћемо тип - Особа која дође у последњи час за препремање испита, јер је до тад говорио - Ма лако ћемо. Често је нервозан јер је опет почео касно са учењем и тиме шири негативну енергију око себе. Увек зна који је најлакши професор за пролаз, код кога може скрипта а код кога се преписује у преводу - мајстор кривина. Чак и ако одложи испит за касније увек му је недовољно. Обожава да говори - Јаооо да ми је само још један дан.

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.