Pseći model demokratije
Jedini istinski model demokratije, sve ostalo su laži. Model kome treba težiti u cilju postizanju maksimalne slobode.
U neobaveznoj šetnji primijetih jednu stvar koja me navede na razmišljanje. Naime krećući se slobodnim stilom i ugledavši slučajno pseću jedinku kako se kreće ispred mene, shvatio sam da ljudi cijelog svijeta nisu slobodni! Naime, to biće odjednom se okrenu, leže na sred ulice i poče da oralno stimulira vlastiti spolni organ, pri čemu niko od pripadnika drugih živih bića, kako animalnih, tako i humanoidnih, ne obrati pažnju na to, svako gleda svoja posla... I to je tako oduvijek.
A zamislite samo da neko od ljudi koji žive u demokratiji (ili bar tako misli) ide ulicom i odjednom sjedne na sred ulice i počne sa realizacijom analogne radnje koju je izvršavalo gore spomenuto biće? Da li bi ostao nezapažen?
Nemam ja para za bacanje
Rečenica izgovorena od strane roditelja kad im tražimo pare za neku nama bitnu stvar, koja je njima čista besmislica.
Ja: E ćale, imaš li para za antibiotike, stao sam na rđav ekser...
Ćale: Idi bre, nemam ja para za bacanje, eno ti rakija...
Mašala', danas je pojeo skoro čitavu bananu
Izraz koji donosi neku vrstu utjehe i budi nadu (najčešće lažnu) u nastavak života već otpisanog teško bolesnog ljudskog bića.
Telefon zvoni. Zove neko od rodbine gore spomenutog N.N. lica...
A: E šta ima kume, kako ste?!
B: Evo, dobro je...
A: Jel sve uredu, kako familija, žena, djeca?
B. Ma dobro su hvala Bogu svi, ništa ne fali...
A: A de mi reci, kako je N.N., je l' i dalje samo leži, može li ustati, znam da je zadnjih par dana na aparatima i infuzijama...
B: Ma bolje je dosta sad, mašala, danas je pojeo skoro čitavu bananu...