Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.

Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.

Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.

Život sporednih glumaca u sapunicama. Život glavnih glumaca je previše zamršen.

U narodu, rado korišteni izraz za muškarca koji je stalno u ženskom društvu. Ali on nije jebač. Jok, možda poneku tu i tamo da ošine, ali rijetko. Još kao trogodišnjak pokazivao je simptome nezainteresovanosti za tri glavne muške ljubavi: fudbal, auta, žene.

Kada mu je ćale donio tenk napravljen od šibica, kojeg je vrijedno gradio dok je bio u rovu negdje u Bosni, on ga je samo pogledao i okrenuo se prema svojoj najdražoj plišanoj barbiki Bušli. U školi su ga svi tukli, od onog s kojim je sjedio u klupi, maturanta iz osmog, pa sve do djevojčica s kojima se vraćao kući. Da li zbog toga što je izbjegavao ganjanje stare flašice od Bony Cole po školskom dvorištu sa ostalim, zdravim, seoskim dječacima, da li zbog svog bejbi soft lica bez ijednog cepelina na čelu, možda pak zbog toga što se igrao gume sa djevojčicama ili je to pak bilo onako, čisto zato što je pičkast, rezultat je bio isti: višesatno kmečanje materi u krilu.
I tako, malo po malo, kada dolazi u godine kada može samostalno da odlučuje o svojoj sudbini, naša ženskobara odluči da probije uho. To je sad IN, svi nose. Još kad nabaci tetovažu leptira ili violinskog ključa na svoj desni biceps, ode na kvarcanje u solarijum, pa obuče papuče i šorc kad ljeti izlazi u grad, sa debelim lancem oko vrata k'o da je poš'o na izložbu pasa, tek onda će da izazove rotaciju vratnih žila kod slučajnih prolaznika koji će poželjeti da imaju neki tvrd predmet u ruci da ga spucaju u glavu.

Gledajući svog sina kako odrasta u hipsterluku, ćale više ne može da podnese takvo ponašanje, te se oda svom starom poroku: Morava cigarama i ljutoj prepečenici, koja mu donosi trenutnu amneziju u glavi, da bar na trenutak zaboravi na kletu modu što je žabari iz Milana donesoše u našu avliju.

Ultimativni odjeb prve vrste. Koristi se u situacijama kada sugovorniku želimo da sugerišemo da nismo zainteresovani za bilo koji oblik komunikacije.

Dešava se u pubertetu, kada se još nisi počeo baviti crnom rupom neke od famoznih pornićarki, u doba kada ti je komšijin napucani Bendžo bio dika i san da se jednom provozaš u njemu. A onda prođe neka dojajna prepička pored tebe, a vratne žile ti se rotiraju za njom k'o kad seljak kokoški uvrne vrat. U trenutku ti se stvara kaleidoskop pred očima. Koji kurac sam ja gledao u auta, pišljive fudbalske lopte i ostala sranja?
Počneš iz dana u dan da misliš o komšinici koja zaljeva cvijeće u uskim pantalonama, o radnici iz seoske zadruge i njenoj jedroj dojkari, a zatim krećeš s fugiranjem pločica po kupatilu. Samo od sebe dođe i nisi ni svjestan kako si sve ostale stvari oko sebe zanemario i odbacio.

Постати предмет неизмерног обожавања. Умиљатим понашањем заузети посебно место у срцу неке особе, постати миљеник.

Процес који не подлеже контроли, не можеш да бираш, само ти се једноставно деси. Некога много зготивиш, заволиш га толико да постане део тебе, сруши ти имуни систем као вирус па постанеш слаб на ту особу. Нема ти помоћи, заражен си. На сам њен помен милина ти прожима цело тело, љубавни серум пумпа се право у крвоток, па постајеш слеп за све осим ње. Као хероинска игла увуче ти се под кожу и дрогира те, а теби је лепо. И то траје и траје и у једном тренутку схватиш - постао си зависник.

Treba provesti neko vrijeme u Sarajevu da bi čovjek mogao da vidi koliko se sarajevski mangup razlikuje od ostalih mangupa. Taj nivo budalaštine koji oni imaju ne posjeduje nijedan grad na svijetu. Sarajevski mangupi čine jednu posebnu vrstu ljudi koji imaju tri osobine: ljudi koji nisu zlobni, ali stvaraju bol nehotice; ljudi koji imaju nevjerovatan smisao za humor i ljudi koji mogu da naprave nevjerovatnu glupost.

Odsluženje studija bez oružja.