Plas sajz djevojke. Štrkljave ženske žuljaju, obilnije ljuljaju.
- I kakva je situacija? Hoćemo na ljulje? Nismo dugo.
- Ja se svakako namjeravam njihati pa di puklo da puklo.
- Pozvao me na ljulje?
- Malo ste prestari za ljuljačke i još si tepate, djeco.
- Ma ne, neka priredba gdje nastupaju ove malo jače izvodačice.
- Sada znam zašto te takvi macan pokupio. Živio fetiš, bublice moja.
Osoba koja je sposobna da napravi remek delo, ali ne i da se finansijski obezbedi.
Njegovu suprotnost nazivamo estradni umetnik.
Ono kad pokušaš treći put za veče.
Potklasa prdeža. Uglavnom se ne čuje (otud i ime), ali smrdi do neba...
Teoretičari kažu da tihomir nastaje kada "normalan" prdež pređe preko govneta u crevu, što prigušava zvuk i dodaje aromu.
Ko je pustio tihomira, jebaću mu sve po spisku?!
Ime koje niko u Srbiji neće više nikada dati svom sinu zbog toga što je to apsolutno svima poznat izraz za tihi, podmukli ali veoma surovo smrdljivi puvanjak.
Ako poznajete nekog Tihomira on je verovatno jedan od poslednjih ljudi koji nosi to ime u Srbiji.
-Dušo a da ga nazovemo Tihomir? Da bude tih i miran dečak.
-Tihomir! Tihomir! 'si ti normalna. Pa hoćeš celo detinjstvo da mu useremo? Nema šanse.
Veća vodena površina na kraju pešačkog, a pre trotoara koju svi prelaze u baletskim skokovima.
Pozamašna guzica.
- Ala ima bekstejdž, fan pit joj i ne treba.
Balkanski endem. Pojam koji se opire svakom definisanju.
To je kad staviš goblen sa zarozanim detetom na španski zid, deset santima od lamperije.
To je kad staviš milje na svaki stočić, stolicu, preko televizora i uopšte, na sve što ima pogodnu horizontalnu površinu.
To je kad na televizor staviš uspomenu iz Jošaničke Banje, blagoslov vladike Nikolaja i plastičnu gondolu iz Trsta.
To je kad u regalu izložiš celu proizvodnu liniju "Kristala" - Zaječar, gostinske šoljice "od akropolja", Novi zavet, "Čujte, Srbi!" i knjige iz "Novosti".
To je kad nosiš "rebak" majicu, upasanu u farmerice sa kaišem zategnutim oko rebara.
To je kad znaš da je "italijanka" frizura koja ne izlazi iz mode.
To je kad voziš "golf 2" kao momak.
To je kad na njega staviš nalepnicu u obliku mrlje.
To je kad su ti Lidija Vukićević i Snežana Savić vrhunske pičke.
To je kad na devojci ne primećuješ adolescentske brkove.
To je kad ne primećuješ da ti devojka liči na Leonida Brežnjeva.
To je kad joj fali gornja leva jedinica.
To je kad je oženiš u mesnoj kancelariji, pa proslavite pod šatrom.
To je kad je u šatri iznad mladenaca toalet-papirom na tepihu ispisano: "SREĆNI MLADENCI".
To je kad sa šatre vise baloni i papirni ukrasi.
To je kad prodaš golfa i kupiš pasata lubeničara, audi jaje, opel kadet ili ford eskort jer si ženjen čovek.
To je kad sa ženom gledaš "Kursadžije" ili "Seljake" i kidaš se od smeha.
To je kad citiraš Krstića&sina, Topaloviće ili Radašina.
To je kad piješ pivo ispred prodavnice.
To je kad su ti sise prodavačice koje su se otegle do poda izuzetno uzbudljive.
To je kad te pale debele devojke.
To je kad se nalaktiš na šipku pored ortaka - majstora u autobusu, sve značajno šmekajući snaše.
To je kad svastiki pri pozdravu šeretski gurneš srednjak u šaku.
To je kad ti dođu kum i kuma "zdecama".
To je kad kukate na političku situaciju uz rakiju.
To je kad zaključite da "opljačkaše ovaj narod", da "nema narod para" i "da 'oće da se vrati socijalizam".
To je kad ustanovite da taj Zapad nema tog druženja i te zajebancije, živiš, radiš, a i samo radiš.
To je kad zaključite da nema bolje od Srbije.
Sin Dejana Cukića koji se nikad nije uspeo da učini svog oca ponosnim. Dobar je on u duši, marljiv, pažljiv, ali nema ono nešto. Sliterinjani ga neće jer su elitističke svinje, u grifindor ne može jer je čkapi, a u revenklo neće da ga prime jer nema kefalo. Provlači se on kroz život, ima love taman toliko da pregura od danas do sutra, ali nema načina(a ni ambicije) da razbije tu učmalost i uradi nešto sa sobom. Ima stalnu partnerku već deset godina, jebu se redovno ali loše, i zabole ih dupe. Stalni član lokalne ekipe blejača, od onih koje ne primetiš kad su tu, a provališ kad fale. Ultimativni čiler.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Služi za naglašavanje neke činjenice. Ima slično značenje kao i riječ baš. Uprkos tome, ove dvije riječi se veoma često zajedno koriste što je pleonazam.
1. Uh, vala sam se baš pošteno najeo.
2. E i ti vala sereš, prije pola sata si reko da ćeš ići po krompir, a još gledaš te gluposti na TV-u!
3. Kako je bilo na ispitu?
Vala, pravo da ti kažem, ne znam na šta će izić, biće rezultati u idući ponedeljak.
Kad u kinder jajetu dobijes igracku koja se ne sklapa.
