Moramo da popričamo malo
Rečenica od koje nam obavezno preskoči srce bez obzira na to ko nam ju je uputio. Glavni zajeb leži u činjenici da obično ništa epohalno nije u pitanju pa se bezveze iscimamo.
Ćale: Sine, moram da popričam s tobom.
Ti (gutaš knedlu, skoro je pominjao otkaz u firmi): Kaži ćale.
Ćale: Šta da kupim majci za 8. mart?
Ti: 'Ajde bre ćale ja mislio nešto bitno!
Devojka: Moram da popričam s tobom.
Ti (zastaje ti knedla, primetio si da je malo čudna u poslednje vreme): Kaži ljubavi.
Devojka: Izgleda da ću da padnem ispit...
Ti: Uh dobro je! Imaš bre drugi rok, položićeš.
Profesor u srednjoj: Marko, moram da ti kažem nešto. (odvodi te u stranu)
Ti(prisećaš se polomljenog prozora, neopravdanih i blindiranog keca iz hemije): Izvolite
Profesor: Trkni do trafike kupi mi Drinu.
Sredovečni basketaš
Неопевано иритирајућа појава. Има четрдесетак година, стезнике на оба колена и високо подигнуте чарапе. Проћелав је, маљав као Чубака, и пун свакојаких мудрости. Ако промаши кош, био је фаулиран, чак иако га ниси ни додирнуо. Ако ипак не тражи фаул, онда му је крив обруч који је превисок/пренизак, терен који је превише нераван/клизав, или лопта која је офуцана/јајаста. Стално виче на саиграче "иди под кош!" или "откриј се!", али ти никада неће додати лопту.
- Фаул!
- Али нисам те ни такнуо!
- Синко, немој да си безобразан, ја сам играо са Паспаљем '87 !
