Kad se isključiš iz dosadne priče i odlutaš na neko lepše mesto.

Profesionalna deformacija među Bosancima tokom odgovora na pitanje odakle dolaze. Shodno nekom ustaljenom mišljenju gde svi znaju topografske pojmove u svojoj okolini, a sa daljom okolinom se snalaze prema nekim krupnijim orijentirima (planine, reke, državne granice itd), Bosanci su to malo okrenuli na svoju ruku, pa materiju maksimalno uprostili.

Odgovor domaćina na pitanje uvređenog potencijalnog gosta zašto nije pozvan na slavu. Naravno, domaćin nije ni imao nameru ugostiti dotičnog, ali posle boja koplje je u trnju, pa dotičnom nakon ovakvog odgovora ostaje samo da nagađa da li je ipak trebao otići nepozvan i da li je uopšte bio poželjan.

Opšte mesto, jedan nadasve nadahnut, promišljen i odmeren zaključak jednog napaćenog, prevarenog, poštenog i dostojanstvenog građanina grada, jednog Starosedeoca tog carskog grada, te srpske Atine, te nove srpske Venecije. On je utučen, poražen, jer jednog dana samo su se ni iz čega pojavili ti prljavi varvari u obojcima jedva, čudnog izgleda i govora, koji, eh čuda, ne znaju kulturni značaj Savamale, KST-a, SNP-a, Limana i slično, koji ne znaju da gradski ide na svakih deset minuta i da pare možeš i na bankomatu da uplatiš, da je najbolja pica kod Bucka, a indeks sendvič kod Mirjane, i slično, da ne drobim dalje. Eh, ti prljavi varvari, bez novčića u džepu, dođoše u moj lepi grad, grad kulture i umetnosti, sišli s neke čuke, i potrudiše se da iskoriste svoju jedinu šansu, upisaše škole i završiše ih bolje nego moje dete lepo starosedelačko krvi čiste kao dunavska voda, koje voli malo da srkne na nos i da pravi probleme u gradu, ali je dobro dete u duši, onda dobiše posao odmah u struci jer su se učlanili u stranku, tu prljavu stranku što nam je uništila grad, eh šta je bitno što je naftaški smer završilo to kopile varvarsko i što ima prosek 9,72, znam ti ja tačno ko je njega zaposlio, onaj Sarić što je tu već trijes godina. Kako misliš ko je asfaltirao ovaj grad?! Ma neki bre Lukić, Marić, Brkić, Nikolić, Kovačević, dobri, pošteni, radni ljudi (prosečna bosanska prezimena - prim. aut.). Kad sam rođen? Pa u leto 1972. tu dole odmah ispod Fruške, u Staroj Pazovi gari.

Daska WC šolje u zimskim mesecima, pa je potrebno protljati je starom majicom ili parčetom WC papira pre upotrebe kako bi se zagrejala.

Kad baba namesti onu sočnu, slatku baklavu, pa se cela porodica naginje nad plehom i oblizuje usne čekajući da se baklava o'ladi.

Svojevrsna kolekcija velikog broja numeričkih kodova čija vlasništva su u sadašnjem trenutku diskutabilnog karaktera. Kako je tvoj matori nabavio neki Samsung na dugmiće pre pet i kusur godina za potrebe povezivanja sa svetom, tako se naučio kako se kuca poruka, memoriše broj, poziva i njemu dosta. Pravi matori ne bi bio pravi da pored redovnog posla ne obavlja i bulumentu raznoraznih varijanti sa strane, pa tako u svom telefonskom imeniku čuva dragocene kontakte potencijalnih saradnika.

Bankomat nakon dvadesetog u mesecu, kad legne plata. Prilaziš bankomatu, rasterećen, ubacuješ karticu, kucaš PIN, dižeš dvadeset hiljada, nove novčanice šuškaju među prstima, ti si kralj ovog grada!

Dođoš mađioničar.

Ili naćefleisan. Pijan. Ne znam poreklo izraza, ali se izraz koristi za nekoga ko je blago pripit, ne baš potpuno pijan.

Merna jedinica koju su stari davno koristili. Trebala bi da je ravna inču, ili mnogo poznatijem colu, ali ne postoji standardna veličina koja je univerzalna među ljudima. Jota može označavati milimetar, tek malu promenu u dužini, a takođe može označavati neke veće razdaljine, sve zavisi ko meri, i šta se meri.

Isto kao parking mesto, al' ne možeš da se isparkiraš nikad više.

Odrednica za starost devojčica koje lagano postaju devojke sa svim svojim potencijalima.

Љубитељ тетоважа. Великог броја тетоважа. Не зна за неукус и за границе. Икона или светац преко леђа, мајчино име на левој сиси, змај на рамену, кинеска слова на подлактици, рибино име (мада мож' и датум рођења) на другој подлактици, кинески самурај на листу, срце оковано бодљикавом жицом поред пупка, паукова мрежа на лакту, и тако даље... Све у свему, сплет различитих цртежа и нацрта, такозваних тетоважа, које за свог поносног носиоца имају само њему знана значења и која није спреман да открива са обичним, неишараним смртницима.

Човек, а најчешће студент, који носи лап-топ кроз кућу у нади да ће ухватити довољно јак комшијин интернет сигнал.

Намигивање, подизање обрва - слање поруке очима када је вербална комуникација онемогућена.

Она је хтела да види света, да студира у иностранству, да се уда за просперитетног мушкарца, да има дете и да посматра залазак сунца са балкона украшеног цвећем негде у центру Париза. Зацртала је себи високе циљеве и тежила ка њима, бацајући све остало под ноге. Као млада је пишала по мушкима, и оним добрим, и оним мање добрим. Чекала је тог правог. Али загорелост не чека.
Околина, подстакнута реалним циљевима, је наставила узлазном путањом у развитку будућности и спокојног живота. Данас та иста околина ужива у младости, чекајући да за све дође време, а она је, због неколицине "неочекиваних" и "напрасно искрслих" проблема, морала све своје снове да стави у ад акта, и да мало замени место са онима који су јој били под ципелом. Од студија ништа не беше, удаде се млада, са неких двадесетак година, добила је и дете, све са надом да ће муж зарађивати и доприносити. А муж јој је мање више неспособњаковић, од каквог је као млада бежала, али јој другог избора не преостаје. Он је срећан јер је оженио врх рибу. И док се остали и даље забављају, њено је место за судопером, уместо на балкону тамо неке куће у центру Париза, док у позадини свира Лудовикова композиција "Ђорни Диспари", а муж припрема пасту са Болоњезе преливом.

Најстрашнија пензионерска клетва. Нема пензионера који је се не плаши. Устаљено је пензионерско веровање о вечном животу, као и животу без диоптрије, и лекова пре свега.
А стари људи су свашта прошли, па су годинама таложили мудрост у себи, с тога им је тешко појмљиво да се међу њима налази неко непоштен или лукав.

Последње чедо и чудо модерне технологије. Без обзира што се технологија мења из дана у дан, и што је оно од јуче данас већ застарело, ова ствар ће се држати врха мало дуже. Тога нема кад се купи код нас, имаш среће ако ти поклони тетка из Америке или из Немачке можда. Ал' опет, не долази до пуног потенцијала, јер још увек не знаш ни даљинац да користиш како треба.

Заједљив коментар шалтеруше кад се брзо (али и аљкаво) потпишете на документу или рачуну.