Za koga me ti smatraš
Majstorska fora za izbegavanje odgovornosti od neprikladnih misli... Ako se odigra pravilno.
- (To, TO! Pratim je do samih vrata, poljubac za laku noć, zove me unutra, sex cele noći, ijaaaaooo matori, kako sam sve savršeno izprojektovao!)
- Hvala ti što si me dopratio do kuće, stvarno si divan! Baš volim muškarce koji poštuju žene, a ti si stvarno sjajan. Nisi bio navalentan, niti si imao neku, bože me oprosti, pozadinsku nameru da me otpozadi... Ovo, ono... Stvarno mrzim takve šljamove... Ili možda jesi, a? (Pogled ravan kao Vojvodina, težak kao černozem).
- Iju! Bože me sačuvaj, za koga me ti smatraš?
Moja fioka
Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.
Промиче киша... Неколико збијених црних кишобрана горе... Неколико блатњавих црних ципела доле. Једна лопата, мантија и гавран што се љуља на грани.
И лица која испраћају.
Плачу.
Али греше... Фиоку су оставили кући... А тамо је све!
K'o da me je Bukovski pravio
Budiš se neispavan, mamuran, u ustima osećaj k'o govna da si jeo. Odteturaš se do vecea, baciš peglu iz nekoliko pokušaja uz obavezne molitve "Bože uzmi me i skrati mi muke".
U sobi smrdi kao na deponiji. Pepeljara puna istrošenih kondoma i usmrdelih pikavaca. U vazduhu se oseća ustajali miris jebačine.
Na podu razbacane gaće, prazna flaša od kisele vode i jeftinog vina, omoti od kurtona, pepeo i poneki odbegli pikavac. Posteljina zgužvana kao da su se po njoj valjale sestre iz "Varljivog leta '68-me".
Još jedan pokušaj povraćanja gde najzad izbacuješ iz sebe zelenog ljigavca. Bacaš pogled na policu sa knjigama, gde te posmatra ON sa korica "Bludnog sina", nasmešiš se i pomisliš "O, čoveče, da nisam slučajno tvoj potomak?"