Kao što sportske kladionice dopuštaju klađenje na događaje čiji ishod nije unapred poznat, tako i u životu postoje kvote za događaje koji će se eventualno desiti u budućnosti odnosno do kraja naših života. Neke su male, neke malo veće ali sve u svemu obično "dođe" ona kojoj se baš i ne raduješ.

Urnebesan lik, čak i najotrcanije fore zamuti nekim svojim stilom i pretače u kantu osmeha, pozitivac posredi, ali katkad i negativne struje redukuje naponom humora, za njega su masovni problemi paleta boja za oslikavanje neograničenog platna inspiracije, Zemlja je za njega prazna soba a ljudi loptice skočice svom silinom udarene o zid, udarci su bolni, ali je zato zvrrrr!

Ono što deca postaju, kada gosti odu.

Stres koji podjednako pogadja oba pola, kada smo u pubertetu. Svi jedva čekaju da nadju nekoga da ga poljube, čini ti se da si posle toga nekako odrasliji, faca, i sve je do jaja dok ti ne padne na pamet kako u stvari ne umeš da se ljubiš i ispašćeš seljak. E tu kreće noćna mora.

Ako si dečak šiljokuran, prvo ti kažu da ako si počeo sa onanijom a još žensko nisi poljubio - biće od tebe manijak i nema ti spasa. Do kurca. Pošto si naivan klinac, ili devojčica, nije te teško naložiti od strane starijih da vežbaš. Neki su vežbali tako što su vijali kliker jezikom po tanjiru, drugi su ga vijali po kafenoj šoljici, treći su pak vijali pampur po lavabou punom vode. E onda kad skontaš da u stvari ništa nisi naučio i da su se mangupi sa tobom (stariji brat, sestra) samo sprdali, prelaziš na drugu taktiku.

Ljubljenje u filmovima tada postaje značajno i naročito interesantno. Gledaš glumce kako se ljube na tv-u, upadaš u dilemu da li glava ide na levu ili desnu stranu, šta da joj radiš sa kojom usnom, d li ruku da joj staviš na obraz, u kosu, na ledja, koliko jako da je stegneš..Čitaš neke priče, načuješ nešto o francuskom poljupcu i na kraju se zbuniš u pičku materinu. Pomisliš - jebote, neću ja to znati da radim! I koliko duboko da gurnem jezik? Ili da ga ne gurnem? Onda krišom kreneš da gledaš starije kako to rade.

Rešiš dakle da postaneš muško, odvučeš neku devojčuru u mrak na prevaru u nameri da joj pokažeš da si faca, i kreneš da je ljubiš. Zbunite se oboje, imaš utisak kako ćeš joj u žaru borbe slučajno odgristi pola obraza (ili ona tebi) i ubrzo odustaneš, rešen da je neko vreme izbegavaš. Ostane ti da se pitaš da li se ovaj divljački nasrtaj pod naletom nagona računa u poljubac.

Kasnije se zaljubiš u svoju prvu simpatiju. Drugi koji su se već poljubili ti pričaju kojekakve izmišljotine u šta brzo odlučiš da ne veruješ, jer zaključuješ da kenjaju. Zamišljaš prvi poljubac, želiš da bude savršen (iako nisi siguran šta to znači), kako bi se tvoja simpatija oduševila i zaljubila u tebe do ušiju.

Onda nadješ neku devojčicu koja ti se ne svidja da sa njom vežbaš uveče, na klupi iza škole. Skontaš da i nije kako si zamišljao, ne vidiš zvezde, ne doživljavaš orgazam, ne poništavaš gravitaciju, nema vatrometa..Ali se raduješ svakom novom poljupcu.

Vremenski i prostorno dezorjentisan. Gurn'o kocku u krug. Sve radi naopako. Uvlači gaće u dupe. On ne zakasni, on uopšte ne dodje. Izgubi se u putu zato što je žurio da ne zakasni jer se uspavao. Izgubio bi se u luftu. Izgubio se u čekaonici.

Zakasni na voz koji kasni dva sata u polasku. Zato što on kasni tri sata u polasku. Jedino je na porodjaju krenuo na vreme, tu je čak i poranio.

Изузетно зајебан београдски блејач, који по цео дан седи у кафићима, пије сокић (зато јер је то фенси), чита спортски журнал, носи тренерку, беле чарапе и патике (у елегантнијој варијанти Sweet Years фармерке и дукс, зализану косу и наочаре за сунце. Мобилни увек мора бити на столу и увек се са келнером обраћа дрско и зајебано у вокативу (Еј дечко, дај ми један продужени и ђус!). Батица увек мерка рибе, али им никада не прилази (зато јер је то безвезе), са ортацима најчешће прича преко СМС-а, чак иако они седе поред њега у кафићу. Прави батица је свакако појава која се може видети само у Београду (или у Н.Саду - мада тамо је мало метеросексуалнија варијанта). Батице треба да буду туристичка атракција Београда, као што су швајцарска гарда у Ватикану, гондолијери у Венецији, арбатски сликари у Москви или гарда Бакигемске палате у Лондону. Важно је напоменути да батица увек пљује по црногорском приморју и уздиже Грчку, али сваког јула је виђен у Будви.