Pošto Rumuni, Bugari, i Mađari imaju svoju definiciju na ovom sajtu, mislim da to zaslužuju i Slovaci.
Posle naših braća Rusa sa kojima delimo veru, drugi narod koji nas najviše poštuje a čak nisu ni pravoslavci su Slovaci. Slovaci nisu ko naša braća Crnogorci pa da priznaju Kosovo posle pola godine.
Visoki, plavi, pomalo bucmasti ljudi koji preferiraju majice u plavoj boji. U neke delove Banata ( Kovačica, Padina ) i Bačke ( Bački Petrovac i okolna sela ) su se naselili još za vreme Austro-Ugarske, znači pre više od 200 godina. Nikad nisu ratovali sa Srbima, što je pravo čudo kad pogledate sa kim smo sve ratovali u poslednih 100 godina.
Ako imate druga slovaka, koji se najverovatnije zove Janko ( keva Zuzana , a ćale Pavel ), nećete imati problema da tražite sa kim ćete da pijete. Slovaci piju pivo (nije slučajno Lav pivara u Čelarevu), i prosto je neverovatno koliko mogu da ga popiju. Ako ga pitate nešto o pivu, npr. koja je ideala temperatura lager piva, iz cuga će vam odgovoriti od 5°C do 9°C. Popiće sa tobom i rakiju ako baš piva nema. Ako piješ kod njega u stanu ( ogroman broj njih studira u Novom Sadu ), ponudiće te sa slovačkim kulenom, čvarcima i slaninom. Obavezno će ti ispričati kako se taj slovački kulen pravi, i kako u Kulpinu samo to jedu, i da sremski kulen ne može da bude bolji od slovačkog. Nikad ne štedi na hrani i piću, to mu je to navika možda zato što dolazi iz zemljoradničke porodice. Droga mu je strani pojam, ne zna ni ko diluje sa njom a ne zna ni ko je Kiza robija. Što se sporta tiče, ima dve leve noge.

nusprodukt civilizacije

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Реченица која се углавном чује по задимљеним кладионицама и коцкарницама и после које углавном иде јебање мртве мајке свему и свачему.

Најчешће питање комшија док им се у пролазу јављате чисто из неке културе ...

Opomena onome čije psihofizičke sposobnosti cenimo daleko manje nego svoje.

Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"