Човек чија дебела жена воли да буде горе.

Група жена (и пар мушкараца) која само физички живи у Србији, а духовно доручкује цеђену поморанџу код Тифанија, пије кафу без кофеина у Монте Карлу, шопингује у Милану, руча слаткокисело пркно од јака фламбирано коњаком у Лондону, сере у Берлину, лудо се проводи и пије коктеле са тродневном омудином панде на Ибици, изненада упознаје осећајног Мирка, менаџера који обожава Лигу шампиона, безалкохолно пиво, сквош и ПЕС, заљубљује се на први поглед и то објављује Теи, Мии и Леи на ручку, онда цичи, скаче и пљеска рукама са њима, купује изазовни "Victoria's secret" доњи веш, пали миришљаве свеће по соби и пушта амбијенталну музику, сензуално води љубав са Мирком у 37 невероватних поза за побољшање секса, затим открива да и он воли Кејт Хадсон и да тихо јеца на крају "Титаника", бива испрошена на врху Ајфелове куле, "Да! Да! Да!", ангажује Владанку Целић за дизајн венчанице и ту им се живот завршава.

Poslednja stranica knjige iznajmljene iz gradske biblioteke.

Неизоставни део српске трпезе који је деведесетих стекао култ мистериозног - мог'о је временски да путује.

Kvadrat u centru jednak je zbiru dva kvadrata na periferiji grada.

"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat... i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.

Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.