Tiho ubistvo svake želje za bavljenje medicinom kod osoba sa disleksijom.
- Najpre ćemo probati terapiju adalimumabom, a ako ne bude dalo efekta prepisaću Vam medroksiprogesteron. Za slučaj neželjenih dejstava tu je rimabotulinumtoksin.
Rečnik / autori
S9
Sevastokrator_95
na Vukajliji od januar 2011.viđen 4. maj 2022.
248 definicija4 odabrane7.543 poena
Iskenjati se kao foka u prirodi, ali tamo gde prolazi velika količina ljudi i postoji opasnost da neko vidi ili zgazi umetnikovo delo.
- Pero, šta radiš više tamo iza ugla?
- Uf, matori, da vidiš kakvog sam pitona obnarodovao, može horor film da se snimi.
- Daj, jebote, ispred Filozofskog smo.
Još su poslednji dani školske 2012-13 nagoveštavali skroman i letargičan raspust. Većina je nevoljno i pogruženo jurila ocene, proklinjala prosvetu i razgovore započinjala melanholičnim frazama poput ''Ako se ikada završi...'' i ''Jedva čekam kraj!''. U takvoj atmosferi dočekasmo poslednji dan škole koji je označio još jednu godinu znanja i slatkih patnji u našem džepu i još jednu godinu manje do dana kada će naše školovanje biti zamenjeno svakodnevnim problemima i nostalgijom za gimnazijskim prijateljima, devojkama i srećnim i tragičnim događajima koji su taj životni period obeležili.
Najposle, kada i poslednje zvono zabruji hodnicima, dobismo priliku i mi, šuti i obespravljeni bikovi, da pohrlimo u stado razjarenih, jedrih i rogatih, stado koje već beše okupiralo lokalne kafane, košarkaške terene i parkove ili se, pak, razbežalo po svakojakim selima, sizerenima crnogorske i grčke obale. Vrata abatona našeg ličnog hrama privatnosti sada behu otvorena pripadnicama lepšeg pola. Tako su barem naše muške glave (one manje) razmišljale i svojevrsni Dictum Factum delovao je neoborivo i neporecivo. No, kako to obično biva sa latinskim izrekama, njihova praktična neupotrebljivost pokazala se jednako jakom i čvrstom koliko i njihova večnost.
Začudo, među pripadnicima moje generacije kojoj je ovo bio poslednji raspust pred onaj veliki nakon kojeg slede studije i, barem u našim očima, novi život, nije bilo mnogo onih koji su se zanosili visokim ciljevima koje valja ispuniti do septembra. Još začuđujuće, već krajem juna čežnja za žurkama, ludovanjima i opijanjem svela se na mršave dogovore oko zajedničkog letovanja, dogovore koji u startu behu osuđeni na zaborav. Početak jula svakako je prošao u znaku mog 18. rođendana koji sam, u svom stilu i protivno novoj modi, proveo sa najbližim drugarima i drugaricama nemilosrdno, svirepo i skoro sadistički satirući jetru rakiještinom i pivom i smejući se neartikulisanim zvucima koje ispuštahu drage mi osobe. Vredi istaći da mi je lična karta, tj. ulaznica za Mocart, otvorila širom vrata sveta kocke i drugih poroka o kojima ne bih. Svima poznat period kada se gotovo svi poznanici rabeže po morima i selima ja sam iskoristio da i sam provedem koji dan na selu kod mojih. U društvu dve godine starijeg rođaka obišao sam manje-više sve kafane Zapadne Srbije i turneju krunisao posve neinteligentim valjanjem u jami kraj puta koje se i daleko iskusnijim seljanima činilo kao preterivanje i koje je tek povremeno imalo antropomorfističke odlike.
Avgust sam, nije daleko od istine, ceo prespavao. Bdenje nad računarom do osam ujutru i ustajanje u kasnim popodnevnim satima moji drugari su okarakterisali kao suludo i besmisleno, no sve je kristalno jasno kada ukažem na svojevrstan apsrud – nisam se mogao sresti sa drugom jer tokom dana nije bilo minuta kada smo obojica istovremeno bili budni. Tek tada čovek postane svestan relativnosti vremena. Pred sam kraj raspusta konačno sam ušao u formu i navio biološki sat. Poslednje avgustovske, kao i prve septembarske dane, proveo sam čitajući lektiru od 2500 stranica, tako da pišem pod jakim utiskom iste (još uvek nepročitane).
Sve u svemu, izvesnom se pokazala bolna činjenica da život teče brzo i da će teći još brže. Vreme prolazi i tu smo nemoćni da išta učinimo. Da ne bude da je to glavni i jedini utisak, nestrpljivo iščekujem matursku ekskurziju i čari koje donosi (uzeše nam 420 evra za novembar!).
"Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola."
Zajebana rabota koja zahteva strpljenje. Nešto sa čime samo najbolji lako izlaze na kraj.
- Kažeš, pobeg'o je od murije ipak?
- Ma da, eno ga sad troškari tih deset soma što je mazn'o, a pajkani okrivili nekog jadnika što je ranije obijao trafike u kraju.
- Znao sam, pa on piša dignuta kurca i svira flautu u isto vreme.
Osobina naših očeva da vređaju i pljuju tim za koji navijaju u određenoj utakmici (ako je omiljeni klub u pitanju, onda se obično gasi te-ve). Po svemu sudeći, osobina koja se sve češće da primetiti i kod nas samih, u skladu sa našim postepenim odrastanjem.
- 'Ajde, mame li vam rumunjske! 'Ajde Ovča! Ovča! E jebi ga! Što Belodedić ne igra!?
- Ćale, nije on odavno tamo.
- Znam, zajebavam te, ja sam gled'o Zvezdu u Bariju kad se ti još nisi rodio.
- Nije ni u Zvezdi.
- Ne seri, šta ti znaš.
- Daj, bre, znaš kad je to bilo. Mator čovek.
- Pa, zajebavam te. A 'de je Mutu onda, jebem li mu mater cigansku!?
...
- 'Ajde jebali vas i Đerdap i vampiri, kurac ćete uzeti Negotinsku krajinu, kad primite dva komada za petnes' minuta!
Dokazati sopstvenu nesposobnost u svakom pogledu. Loš rezultat prouzrokovan nemogućnošću povezivanja elementarnih činjenica u iole složeniju strukturu ili, pak, prevelikim kriterijumima/očekivanjima.
- 'De je pivo?
- Ne da. Zabranjeno posle deset sati, kaže.
- Ko je bio? Muta Mrgod?
- Jok. Sale.
- SALE!? I nije ti dao pivo!? Je l' me zajebavaš?
- Ne. Nešto je mahao rukom, doduše.
- Aaa peder. Vidi i on da mu trafika ide u kurac, tražio ti stotku. Što mu ne dade pare?
- Otkud sam znao šta 'oće.
- Pa da. Ti bi i u Moldaviji suva kurca ost'o. Sad je sve zatvoreno.
Rečenica kojom pokušavamo da neku osobu prikažemo normalnijom nego što se o njoj govori, često i kultivisanijom i poštenijom nego što zaista jeste.
- Neću da idem tamo, znaš šta mislim o Šomiju!
- Daj, brate, on je sasvim ok lik.
- Okej? Tebi je okej to što baca upotrebljene kondome na moju sestru kad god je vidi?
- To je njihova stvar, znaš da ga je prevarila.
- A onda kad smo se vraćali iz Banje Koviljače, pa umesto za Beograd skrenuo za Zagreb, pa smo tri kilometra išli nazad u suprotnom smeru!?
- Svi smo bili pijani. Nije tako strašno, šta i da smo otišli do Hrvatske...
- Bio je jebeni avgust devedes' pete!
- Bilo pa prošlo, šta sad!?
- To je bilo, a kad mi je pre tri meseca rekao da ima do jaja dojavu i ja puk'o pedes' evra? Još ih nisam prežalio...
- Desi se, jebi ga! Dobar je čo'ek, pa ne jede pingvine, jeb'o ga bog!
- Ne jede, al' ne bi me čudilo da krene...
Kaže se za apsolutno nebitnog lika čija reč ima težinu slobodnog atoma helijuma. Svi ga zaobilaze u toj meri, da se može reći kako je prosečan stanovnik više puta pročitao uslove pri registraciji nego što ima ušiju koje su čule šta on ima da kaže.
- Gospodine Muhamed bin Zajed Al Nahjaaaan, ja sam prvi sekretar predsednikovog kabineta. Odlično poznajem arapski i engleski, moje ime je Mi...
:već dvadeset sekundi nema pažnju šeika:
Toma: Pa, da počnemo. Veoma mi je drago što ste u Srbiji.
Sekretar: Predsednik izražava veliko zadovoljstvo povodom vašeg dolaska. Ako smem da dodam, uvek ste dobrodošli u moj dom.
Šeik: Al buljuk allaaa ei Tomisljav! :mig:
Sekretar: Šeik vam se zahvaljuje i kaže da imate lepo ime.
Toma: O, hvala vam. Predlažem da vas upoznam sa članovima Vlade.
Sekretar: Ako nemate ništa protiv, predsednik će sada pozvati ministre. Ja sam jedno vreme bio poslanik. Kakav je opšti utisak o Srbiji za sada?
Šeik: Bil kuliu allaaaa eknu!
Sekretar: Biće mi zadovoljstvo da ih upoznam.
Toma: U redu. Inače, mogli bismo nakon toga da porazgovaramo o investicijama u poljoprivredu ako ste zainteresovani.
:Muk:
Šeik: Val kai?
Sekretar: Kaže da si masna pička. Ne, to ja kažem! Je l'si srećan, obrezani!? Napuši mi se kurčine! Svršim ti u turban, kamilojepcu! Slušaš li ti mene ili me ne jebeš k'o uslove pri registraciji na sajt Al Kaide?
Šeik: Allaaa eik Crvena Zvezda em el Vučić va Marakana. Sori.
Poslednja nada i uteha za osobu sa malom alatkom za pamprčenje. Činjenica je da je većina azijatkinja, a naročito onih sa Dalekog istoka, naviknuta na male kurčeve, koji su uzgred i dovoljni jer zapremina vagine prosečne Japanke ne prelazi desetak centimetara.
- Bato, daću ti pedes' odsto popusta, ako 'o'š.
- U, fala ti, a što?
- Pa ovde ima jedva devet santima, pola posla, znaš već.
- More, marš u pičku materinu. I nije devet, nego devet i po!
- Nemo' se ljutiš. Imam jednu ortakinju iz Japana, njoj će to biti premija.
Žiri koji odlučuje o nivou smaračine prouzrokovane monotonošću kojom sagovornik zrači.
- Brate, je l' sam ti pričao o onoj tuči na bazenu u julu?
- Jesi brate.
- Kako smo ih izmlatili, lik doš'o i kren...
- Dosta, bre! Dosadio si Bogu i narodu!
- A!?
- Smaraš k'o Mađar kad krene o poljoprivredi na RTV-u!
Krajnji stepen imaginarnosti nekog pojma.
- Brate, kakvo ti je ovo sranje od igre. To što mi je komp očajan, ne znači da uživam u ovakvim torturama od video igrica. Tražih ti neki dobar en-bi-ej i ti mi doneseš ovo vnugo trojku.
- Ti bre nisi normalan! To ti je klasik. Kak'a bre dva-ka govna!
- Kurac klasik. Igra je realna k'o Karleušine usne. Za 1,2 sekunde pretrčim teren sa centrom.
Rečenica koja ima ogroman značaj pri biranju devojaka, barem kada su u pitanju najvatreniji navijači nekog našeg, ali u novije vreme i nekog stranog kluba.
- Mislim da ću da smuvam onu Jovanu.
- Onu kuravu!?
- 'Alo bre, pazi šta pričaš!
- Brate, cela opština ju je natakla.
- Ne seri, k'o da je svaka tvoja bila nevina.
- Pazi, za ovu kažu da joj ni nozdrve nisu nevine.
- Boli me kurac šta drugi kažu. Sve to pričaju da bi nas sjebali.
- Aha. Ali na tekme je nećeš voditi.
- Što!?
- Pa ne navija za Jablanicu!
- Kurva raspala! Jebem joj sve živo!