Kada na forumu ničim ne doprineseš diskusiji, ne budeš ni komični predah, a nikog čestito ni ne iznerviraš. Jednostavno, verbalna čorba, često u oooogromnom kazanu, koja ima dovoljan broj ključnih reči da bude na toj temi, a pritom je istovremeno i ništa. Šredingerova mačka foruma vukajlije, postoji, a ni ne postoji, simultano.
Neko: Šta ćete da radite ako uvedu kovid propusnice?
Melkijades: Pa svanulo bi nam jbt. Prvo što bih uradio otvorio bih kafanu samo za nevakcinisane. Organizovali bismo se, jedni druge šišali, zidali kuće, razmenjivali hranu i kartali se uveče. Uzeli bi neke vaks kurire da nam donose potrepštine i bakaluk. Svanulo bi nam bez morona, gledali bismo kako se davite u sopstvenom bezumlju i govnima. Lečili bi nas antivaks lekari...Ma milina.
Nova vrsta identiteta. Sa drugim narodima smo se raspičkali, opoziciju nemamo, a Zvezda i Partizan smaraju čim izađeš iz srednje škole. Pošto nam je država obezbedila sve vakcine odjednom, pojavila se prilika za nove podele i takmičenja ko će biti bolji laboratorijski pacov.
A: Tata, zvao me Petar danas da dođem kod njega da se igramo, jel mogu? B: Ne može sine, njegovi su Fajzerovci, treba bežati od takvih.
Osnovni uzrok drastično različitih oblika ponašanja u istim ili sličnim okolnostima.
Neki gradić u Norveškoj... 24.decembar: "Gradonačelnik pohvalio sugrađane zbog toga što su, kao i prethodnih nedelja, redovno uklanjali ledenice sa svojih krovova i čistili sneg ispred svojih dvorišta i lokala."
Grad u Srbiji... 7.februar: "Ledenica ubila ženu na Banjici" 8.februar: "Gradonačelnik naredio da se sve ledenice poskidaju sa krovova. Svaka opština u kojoj bude nađena i jedna ledenica, uplatiće u gradski budžet kaznu od 10.000.000 dinara i dobiće dve hiljade raseljenih Roma." 18.februar: "Dragi gledaoci, kao što možete da vidite, ledenice su na svakom koraku. Zato, kad krenete na posao - pažljivo i držite odstojanje od zgrada ukoliko je to moguće."
Grad u Rusiji... 21.januar 20:05h: "Još trideset ljudi udavilo se danas popodne, prilikom kupanja u zaleđenom jezeru. Po preliminarnim rezultatima obdukcije, a i na osnovu snimaka sa sajta Youtube, očigledno je da je u trenutku smrti velika većina bila u alkoholisanom stanju. Ovo je treći dan za redom da se dešava ovakva tragedija." 22.Januar 09:13h: "Gradonačelnik apelovao na sugrađane da se ne kupaju u ledenoj vodi, ili da barem smanje unos alkohola u periodu od nekoliko sati pre toga." 22.januar 17:23h: "Tridesetdve nove žrtve kupanja u zaleđenom jezeru." 23.januar 14:13h: "Policija je, pre nešto više od sat vremena, uhapsila oko stotrideset ljudi prilikom pokušaja da uđu u ledom okovano jezero. Ipak, oko dvadeset najodlučnijih i najbržih uspelo je da izmakne pažnji policije i uskoči kroz rupu u ledu. Jedan od osujećenih kupača, revoltiran, u vidno alkoholisanom stanju, napao je pripadnika policije ledenicom koju je odlomio sa krova obližnje kuće i naneo mu lakše telesne povrede. Onda je pokušao da pobegne i uskoči u jezero, ali je usmrćen nakon što su ostali policajci otvorili vatru u njegovom pravcu."
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk: - Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati. - Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on. - Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji? Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo. - Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci? - Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita: - Kto to je pustil prdečko? - Mamičko, to je tatička pustil prdečko! - Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Dar. Sposobnost visprenih jebača da u isto vrijeme koriste i gornju i donju glavu. Logična evolucija taktike za odlaganje prevremene ejakulacije, jer je čak i zamišljanje gole Isidore Bjelice dok stavlja puder na pušku sjedeći na klonji, ovih dana totalno izlizano i ne služi svrsi. Pojedinci su razvili taktiku i ulaze dublje u meditaciju razmišljajući o nasumičnim događajima iz života, čime prekidaju vezu između mozga i koplja te prepuštaju tijelo da radi mehanički. Time se i brkati Radovan sa bauštele dok kara svoju zmaj ženu pretvara u Super GTO 16v turbo(folk) jebača nove generacije.
Jebe tako Radovan i počne razmišljati. Sjeti se đeda Milutina i babe Radojke. To je najdalje što može da se sjeti, a i njih slabo pamti. Deda je umro kada je Rašo imao tek tri godine. Našikao se i u žaru svađe sa brezom koju je zapišavao, naišli su vuci. Baba je bila relativno mlada i strašno ju je pogodilo što je ostala bez zdrave kurčetine. U tom trenutku prebaci ženu na bok i nastavi da jebe. Stari komšija Božo mu je pričao kako je baba bila grom riba dok je bila mlada. Kaže da je pokojni đed Mile prestao okretati janje a cigar mu je ispao iz usta koliko je zinuo kad ju je ugledao. Došla valjda sa ćaćom i kravom u selo jer je tu bio naširoko čuven Šaronja, rasplodni bik koji nijednu kravu nije ostavljao ravnodušnom. Milutin je, kako kaže komšo, zbog nje ostavio prvu ženu. Vrlo romantično, zamisli se Radovan gladeći kosu jer bradu nije nosio. Jebe tako i dalje i konta se jel' mu svršila žena. Pomjeri se da pogleda, ali ništa ne provaljuje u mraku. Utom izađe mjesec iza oblaka i obasja jednu sisu, pa i drugu. Skoči ko lav, izleti na terasu, napnu se ko indijanski luk kvalitetne izrade te izvadi ćunu, šta ćunu? Zmijugu. Ma šta zmijugu, Enterprajs Staršip i taman da razbaca nesuđeno potomstvo po golubovima što kljucaju podno zgrade, sjeti se da mu je ćaća bio trgovac pa se vrati i nastavi da jebe... Ženi drago pa ga i ne pita šta se tako zamislio. Stari mu je bio mangup. Slušao je one sektaše, kako je pokojni đed govorio. Oblačio se nakaradno, nije volio da kosi travu i baca sijeno. Kad su mu doveli nevjestu........ Utom žena vrisnu i Rale shvati da je posao odrađen. Baci još jedan pogled na desnu sisu a bogami i na lijevu pa opet izleti na terasu...
Po predanju, drevno mesto gde se okupljaju svi veliki Srbi nakon što napuste zemaljsku otadžbinu. Što bi se reklo, spasli se na vreme. To je mesto u kojem vlada harmonija, na prvom mestu su moralne vrednosti koje su nezamislive današnjim stanovnicima Srbije, ali nije spomenuta jedna važna činjenica: i oni su samo ljudi od krvi i mesa. To jest bili su, ali su ljudi, kapirate.
Car Dušan : Šanto, 'ajde na sketba protiv mene i Njegoša, fali igrač! Aleksa Šantić : Aha. Pa da mi opet nabijete komplekse, vas dvojica zajedno imate čet'ri metra. Alas : Preciznije 4,11 što je za 1,06 više od udaljenosti obruča od zemlje. Ili čak i malo više, ako uzmemo u obzir nagib. Tesla : Dobro, Alase, što si gik tol'ki, da smo i mi fizičari prezicni smarači kao vi, svet nikad ne bi napredovao. Andrić : Mora on uvek da se kurči, struja ovo, ono... Ja sam dobio Nobelovu nagradu, bre! Tito : Pa zna se ko je to sredio, hehe. Aleksandar Karađorđević : Šta ova komunjara radi ovde, koji kurac!? Vodite ga, bre! Car Dušan : Daj o'ladi, zajebava se čovek. Aleksandar Karađorđević : Šta o'ladi, koje mudo ga je pustilo, a? Miloš Obilić : Eto, ja sam! Ima neko nešto protiv, miševi? Knez Lazar : Slušaj mali, ako si nabo onog Turčina u maksto, ne moraš sad da se širiš po Nebeskoj. Ščuo?
Diskusija se nastavlja u nedogled, a veliki sunarodnici besomučno čuvaju balkanski mentalitet u okviru svakodnevnih nesporazuma.
Nenadjebiva umetnost, nešto što samo istinski jebač može uraditi. Po svemu sudeći, za ubistvo čoveka dovoljno je par prstiju pritisnutih na usne.
Razjareni četnik ubija mlađahnog partizana prislonivši mu svoju ručerdu na usta. Žrtva se ne opire, gubi vazduh i snagu, i nakon samo desetak sekundi umire. Sledi pitanje za milion dolara : zašto 'crveni' nije iskoristio nos za disanje?
