Osnovi manipulacije marvom
Narod je stoka i to najveća“, rekao je Bogdan Diklić u „Tri karte za Holivud“. Naravno da je narod stoka i zato, bez obzira da li si naumio da budeš večiti lelemud i podjebavač ili samo političar, tehnike manipulacije masom moraš da poznaješ. Krenućemo od stavova Gistava Le Bona, francuskog sociologa i psihologa koji je inače mislio da su Azijati gola govna, a da su crnci još tri puta ogavniji i retardiraniji. Osim što je bio skinjara još krajem 19. veka, Le Bon je imao neke ok stavove o gomilama. Idemo redom:
Gomila je pametna koliko i najgluplji bizgov u njoj. U prevodu, glupa je kao zaguljeni kurac. To znači da na koncertu Dragane Mirković u rodnom joj Kasidolu, između hitova „Lažno grliš, lažno ljubiš“ i „Hej mladiću, baš si šik“, pijanom skupu nikako ne treba da dovikneš: „Larpurlartizam je maksima našeg delanja!“ Neće te razumeti i najbliži domaćin će pozvati kovinsku ludnicu da te pokupi. Radije šalji poruke koje bi i ameba shvatila, recimo ponesi transparent sa natpisom: „Dragana, Ceca može da ti puši!“
Masa je veoma razdražljiva, sklona isključivosti i nabijena emocijama. Što će reći, na okupljanju omladine radikala, pododbor Veliko Crniće, nikako ne ide da uzvikneš: „Živela demokratija, sloboda za Tibet!“ Pregaziće te bagra ko što je Majkl Daglas pregazio Šeron Stoun. Mnogo je primerenije da kanališeš emocije mase kakvim razumnim povikom, recimo: „Smrt ustaškoj kurvi Nataši Kandić!“ Naići ćeš na bučno odobravanje.
Gomili ne vredi argumentovati bilo šta – ona ne misli logično, nego u slikama. Dakle, ako se zatekneš na Trgu dok se dele fantastične i u svakom smislu neophodne sadnice japanske trešnje, ne pokušavaj da čoporu razuzdanih penzionera objasniš da ne treba da skaču jedni drugima po lobanjama jer će biti sadnica za sve te da je strpljenje majka mudrosti. Radije im dobaci da se na Terazijama deli bonsai za džabe.
Sa amebama mora da budeš paramecijum
Ljudska glupost ponekada, pardon, često prelazi granice. Kao i vulgarnost. Ljudi neretko ispadaju debili, kao i tarzani. Prosto počnete sto posto da verujete u teoriju da je čovek postao od majmuna, jer vidite par primeraka koji to dokazuju.
Ljudi nasrću jedni na druge, daju sebi pravo da se mešaju u tuđe živote, nameću svoje mišljenje bez ikakvih argumenata, prete da će vam jebati prvi red na sa'rani... I to bez ikakvog razloga. Jer su nezadovoljni svojim jadnim i mizernim životima i žele da se i vi osećate isto.
To im dođe kao neka duševna hrana, ko će ga znati. A onda kada iscrpe jednu žrtvu, likuju jako kratko, shvate kako su bedni i mizerni i prelaze na drugu. Hrane svoj ego. Svoj jadni, bedni ego koji je toliko jadan da jedva postoji.
Plaše se svog odraza u ogledalu, jer mrze ono što vide unutra. Žele da iskoče iz svoje kože. Ali ne mogu. Pičke su pred tim ogledalom. Ali, ne žele da to drugi saznaju. Jer bi ih to dokrajčilo. Jer je jad i beda ono što teče njihovim venama. A to ne mora svako da zna.
Laza: Aloooo, eno je Bojana u kolima do nas! Čije dete nosiš Bojana, Bojanaaaaa?!
Mika: Lazo, ne deri se, majmune!
Laza (otvara prozor i izbacuje glavu): Bojanaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! Čije dete nosiš Bojanaaaaaa?!
Mika: Lazare, majmunčino, ulazi u ta kola, da ti ne jebem mater sada! Pero, reci mu.
Pera: Ma, ne zanima me, kad ga spiči nešto, videće on.
Laza: Ćuti bre i vozi. Bojanaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!
Mika: E, slušaj, sad idemo do jednog lika koji je Hrvat, taman da popričate vas dvojica.
Pera: Što mu to pričaš?
Mika: Pa da bi se smirio, ne znam ni jednog Hrvata, taman da mu skrenu misli sa Bojane. Sa amebama mora da budeš paramecijum.