Домаћица која често користи рерну.

Женски тренер.

Млади брачни пар. Или само пар. Али са дететом. И сада опет мораш да питаш родитеље кад би да идеш у провод. Без детета.

Predskazatelj skorašnjeg odlaska iz Srbije.

Ili nakon ponoći, ili celu noć. Znate ono kad smo bili deca pa bio koncert u podne i onda čučiš ispred televizora i izigravaš majmuna neartikulisanim pokretima, ili roditeljima skačeš na glavu pitanjima - a kaće crtani? Sada isto to radiš, ali ispred vrata komšije koji uveliko upražnjava, ako imate sreće, operu ili bumbarov let, ili ako ste nešto galaksiji nažao učinili, onda farmu, Daru Bubamaru i ostale domaće životinje što kriče. Elem, da bi situacija bila zanimljivija, koncert u ponoć je propraćen povikom drugih komšija ili komšinica, policijskom patrolom, ili pokušajem fizičkog okršaja među susedima.

Особа која те гурка ко она виолетна крава у реклами, ал' не да се овајдиш и омрсиш брке већ, насупрот, ради огрешења. То је онај камен што ти се закачи око врата и упорно те тера испод воде, на само дно дна... док не испустиш душу - не оставља на миру, права баба Мора која стиска и гуши док не цркнеш. Јебени камен. Удара и удара. Без осмеха, без емоција, без човечности.

Aman, ženo! Aman,ženo, dosta! Objasnila si mi Darvinovu teoriju evolucije, pročitala dnevni, mesečni, godišnji horoskop i po stoti put sam čuo šta piše u knjizi života za Lenku, Stanku, Ranku. Rekla si mi dva puta da se preko plota čula sektaška muzika i da je Milena izjutra došla i kukala nad nepravdenim životnim putevima. Znam šta si jela i koliko puta si pikila kakila tuširala i kave popila. I šta još?! To žena, kad krene da priča...to mož se poludi! Aman.

Interesantne činjenice koje ćete naći i koje nalazite samo u skripti. Dakle, prepisivački rad učinio je svoje, sa kolena na kolena iliti, bolje rečeno, iz lakta u lakt, od učenika do učenika, studenta do studenta, šakom i hemijskom, ili u ovim novim generacijama kompjuterizovanim, kuc po kuc, skripta poprima drugačije štivo od onog početnog. Dešava se da ne obraćate pažnju na sadržinu, mehaničko bubanje pa kud puklo da pukne i pukne, na ispitu kad profesor ne preferira mehaničko ispitivanje.
I da, pogotovu su zanimljiva ona štiva koja su komentarisana od strane pojedinica, čime je ukazano na grešku a i sama skripta učinjena zanimljivijom.

Udruživanje depresivnih osoba, okupljanje radi kukanja nad sudbinom ili čisto gledanja u jednu tačku i lutanja... Svi zajedno, a svako tuđ, na svoju stranu, za svoje kormilo koje tone. Udruživanje radi gajenja zemlje iz koje biljka neće nikad nići. Teški slučajevi pakla. Ljudi između dva sata - jedan kasni, drugi žuri. Nikad neće stići. Pesnici mračnih ideja i širokog srca koji ne umeju da se zabavljaju uistinu... Smrtno ozbiljni... Prazne godine kruže i kruže... U raskoraku. Više ni sam ne znaju ko su... K'o beton tvrd im život, mladi, a sedi...
Odavno mrtvi, samo to niko ne primećuje.
Samo posmatrači života koji ide i nosi sve pred sobom.

По селу се свашта збива. Притом, кад кажем село не мислим село у правом смислу те речи. Мислим ти ја ту и на велика села и она мала и она унутар појединих персона који не могу да изађу из својих тараба, али зато у туђе и те како звиркају и зевају и не само у тарабе коментаришући њихове нијансе, већ и у авлије пуне разноликих збивања. И ту опет, не мислим на авлије ограђене само тарабама у том смислу, већ и на авлије унутар појединих персона. Елем, "прича се" је прво што човек изговара када крене у своју приповедачку авантуру користећи се многобројним стилским фигурама међу којима је најизраженија управо она што преувеличава ко микроскоп. Јединка постаје онај материјал на микроскопској плочици изложена многобројним нападима зеница посматрача што не увиђа реално стање ствари већ иде у крајност крајности, ако тако могу да се изразим. Прича се одвајкада и прича претвара у фантастику идући од уста до уста ко буксна увијена у ризлу на који се лепи пљувачка сваког буксноманијака чинећи причу маснијом, страшнијом и привлачнијом за јавност.

Икс индивидуа која носи ожиљке неискуства те о њој особе што кукају кано кукавица над судбином свију нас говоре опомињајућим гласом одвраћајући људе од зла посла, од покрета, од рада који су вољни да учине пропагирајући буђављење код куће јер је тамо најсигурније уточиште. Говори се да је та персона, о јадна персона, све и свашта преживела! Дуга је листа рана којима је подлегла при покушају да изађе из стана у свет!

Он њој изјављује љубав, она се измиче и лажљива кучка одлази остављајући рупе у његовом рањеноме срцу жељном љубави, ах, ах, и среће! Илити он о њој ништа не зна, она је анђео, љубав, и тако даље, патетично тражи имена којима да назове своју љупку милу драгану! И све то уз срцепарајући ритам који доводи до летаргије бола! Све исто, а само мало другачије. Зато је и лако направити мешавину песама, а да оне не изгубе смисао, ако смисла уопште има...

Ликчина! Човек који је толико добар, толерантан, оптимистичан. Човек који је ту увек када ти је лоше, диже те из мртвих, човек који једноставно не поседује мане, и човек који те једноставно одушевљава у сваком смислу.

Особина мушкараца да исказују своју снагу на нејаким ручицама слатких девојчица. Приликом поздрављања сломити јој све кости како би се доказао. ("Знаш, ја сам оно ово јако опасан тип, моји мишићи су суперкулекстра и тај фазон. Прави сам међед.") . Девојкама, наравно, једино преостаје да их избегавају увелико, да им се јављају из далека и машу уз смешак ( који у суштини значи "Брже боље нађи склониште"). Међутим, постоје и оне девојчице које итекако знају да узврате, мило за драго, што би се рекло, и такође међедовим руковањем остварују контакт, али не с десницом ни левицом мушкарца којег срећу, већ са оном њиховом, такозваном средњом ручицом.

МОЛИМ?! Па је л' ти знаш колико је то нездраво?! 'Ајд што је нездраво, него што је горе но нездраво? Лепо је мени говорила моја баба: ''Сине, снага на уста улази, зато трпај све што ти дође руке и убацуј у уста! Да ојачаш, пиле бабино! И без доручка врата не отварај!'' Ако којим случајем помислиш...ПОМИСЛИШ само да изађеш без доручка, негативне силе ће се окренути и на леђа сести, а онда ти види шта ћеш с њим. Нема мрдања. То ти је што ти је. Призвао си злу коб!
Многи су тако изашли без доручка, и...и ето, ходају на главу, не виде на даљину, не виде на близину, не знају да причају како треба. Многима је тако аутобус закаснио, знам, причали су ми! Добијали су кечеве, падали испите, остављали их момци, девојке, па опет момци, па опет девојке... дешавала су им се разноразна срања у животу и они су покушали све то да спрече. Јесте, пробали су...и јели! Редовно јели. Излазили пуних уста. Али касно. И сад ти, види шта ћеш и како ћеш. Али без доручка НИКАКО! То ти моја баба каже. А онда то не прича због себе...

Реченица која је родитељима главни мотив у скоро свим свађама илити проповедима. Наиме, ови старији свезналци, пуни искуства, заслужни су за наше рођење (отуда и она честа подсећања на тај немили чин Ја сам те родила!), а онда су и пролазили где ми сада пролазимо, и знају сваку путању, сваки знак, свако скретање! И из тих разлога, они, дакле, имају право свог света, да просипају своје мудрости пред нама, и говоре шта како где зашто и шта никако!
Ову реченицу употребљавају и професори, када примете да су вам мисли одлутале и да већ дуго не пратите њихова излагања. Враћају вас треском свеске о сто или дневника, ударцима кључева или креде о таблу или драњем, након чега следи, опет беседа о правилима понашања у школи, а онда опет ова чувена реченица! (Знате ли ви ишта друго да кажете?!)

Под кокодакањем се подразумева говор, али не било какав говор, већ посебан, говор кокошака, јелте. А под кокошкама се подразумевају особе (обично женског пола, мада се дешава да и мушкарци пошашаве) који се скупе на једном месту и крену са изношењем истина, полустина и неистина. Оно што је, такође, њихова одлика, јесте чињеница да оне често говоре углас, тоном који је прегласан и за човека којему су бубне опне оштећене те се дере док прича и тражи од тебе да ти исто учиниш понављајући му сто пута једно те исто.
Када сретну своју жртву дотадашњег оговарања, једна кокошка се њој приближава, како би добила информације из прве руке, док остале са благотелећом фацом као неприметно, посматрају из даљине гестикулацију и чуље уши да што више информација прикупе.
Наравно,како су кокошке помало глупе (тражим опроштај од животиња, ја не вређам њих, вређам сорту људи) онда их је лако преварити и довести њихов мозак до усијања и пада система.

Лутка од човека. Лутак, тачније. Прелепо изгледа, али је дрвен. Уштогљен, слабо покретљив. Све му је нелагодно, све му некако смета, ни у чему и ни на чему се не осећа удобно, добро...

Једини спорт којим се бави је,можда, шах. Лопту у животу није ухватио, ни тег подигао. Јесте паметан, ма геније...али кондиција...ужас! Рука ко батак, и то не ноја.. Скоро па неспособан. Не уме ни да хода како доликује. Потрчаће на св. Живка, а јебаће... јебаће?

Аргумент над аргументима којем прибегавају многи старији људи када изгубе моћ надмудривања. Дакле, расправа траје и траје и траје и када вам се смеши победа они кец из рукава - старији сам. Ту се све завршава. Крај.
Ако је он старији - онда сигурно значи и да је паметнији јер је забога искуснији!