МајаПи

Domaćica koja često koristi rernu.

Ženski trener.

- Al' me razbila sinoć ona trenerka.
- Što? Je l' tesna? Da li te steže?
- Odakle znam je l' tesna. Ne bi ja ono. Ali me je uništila.
- Ne znam gde kupuješ svoje trenerke, ali moje su baš ono široke i udobne.
- Jebote, ja tebe ništa ne razumem.
- Ni ja tebe.

Mladi bračni par. Ili samo par. Ali sa detetom. I sada opet moraš da pitaš roditelje kad bi da ideš u provod. Bez deteta.

- 'Oćemo li u provod u petak?
- Koga da pitam? Tvoje il' moje?
- Prošle nedelje smo moje, ajde sad pitaj tvoje.

- Halo, mama! E, mi imamo neke obaveze u petak, paaaaa ako biste mogli...dete da nam pričuvate...malo... Aha. Ne može da spava kod vas? OK. I do kad nam je fora? OK.

- 'Ajde ipak zovi tvoje? Možda kod njih i prespava. Ova nam daje foru, nema ništa od alkohola.

Predskazatelj skorašnjeg odlaska iz Srbije.

- Još kol'ko do kraja?
- Do kraja čega? Književnost ode, ostade još ceo faks, juče upisala Menadžment.
- Aaaa stvarno? Znači, uskoro viza pa letimo?

Ili nakon ponoći, ili celu noć. Znate ono kad smo bili deca pa bio koncert u podne i onda čučiš ispred televizora i izigravaš majmuna neartikulisanim pokretima, ili roditeljima skačeš na glavu pitanjima - a kaće crtani? Sada isto to radiš, ali ispred vrata komšije koji uveliko upražnjava, ako imate sreće, operu ili bumbarov let, ili ako ste nešto galaksiji nažao učinili, onda farmu, Daru Bubamaru i ostale domaće životinje što kriče. Elem, da bi situacija bila zanimljivija, koncert u ponoć je propraćen povikom drugih komšija ili komšinica, policijskom patrolom, ili pokušajem fizičkog okršaja među susedima.

- Komšinice, pa opet Vi?
- Jeste. Ja. Da li biste mogli da budete ljubazni, dragi komšija, i utišate radio?
- Radio? Ja nemam radio!
- Dobro, onda televiziju!
- Aliii nemam ni televiziju! :zličasti kez:
- Dobro, čoveče, pojačali ste nešto šta god da je to, utišajte!
- A što? Je l vam smeta?
- Ma ne, ne smeta mi! #$%$#&%#!!!!!
- Dobro, utišaću.
Tišina pola sata, a onda čekić po stanu landara.
Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
- Oooo, komšinice, pa šta ja sad?
- Lupate! Udarate u zid! Probudili ste me, ne znam gde se nalazim, mislim neko obija stan!
- Jaooo, ovo je miran kraj, ne bi se to dogodilo tek tako...
- Ma je l? Miran kraj? Miran? Gde miran? Otkad ste vi ovde.........
- Ali, ja sam malopre ustao pa krenuo da opravljam po stanu, što spavate do kasno?
- Zato što slušam operu do jutra!
- Aaaaa, pa lepo, kulturno se uzidžete!
- Kulturno ću da te vozdignem uskoro!
........ (Iz iskustva znam da će se nastaviti)

Osoba koja te gurka ko ona violetna krava u reklami, al' ne da se ovajdiš i omrsiš brke već, nasuprot, radi ogrešenja. To je onaj kamen što ti se zakači oko vrata i uporno te tera ispod vode, na samo dno dna... dok ne ispustiš dušu - ne ostavlja na miru, prava baba Mora koja stiska i guši dok ne crkneš. Jebeni kamen. Udara i udara. Bez osmeha, bez emocija, bez čovečnosti.

- Ijao ide onaj debeli Kamen saće da nas udavi, kad se zakači ne mož' ga otreseš, spasa ti nema, skreni levo levo levo LEVO dok nas nije snimio!

Aman, ženo! Aman,ženo, dosta! Objasnila si mi Darvinovu teoriju evolucije, pročitala dnevni, mesečni, godišnji horoskop i po stoti put sam čuo šta piše u knjizi života za Lenku, Stanku, Ranku. Rekla si mi dva puta da se preko plota čula sektaška muzika i da je Milena izjutra došla i kukala nad nepravdenim životnim putevima. Znam šta si jela i koliko puta si pikila kakila tuširala i kave popila. I šta još?! To žena, kad krene da priča...to mož se poludi! Aman.

- Ajde, bejb, čujemo se sutra, moram da idem da spavam, sutra radim od 5 sati...
- Samo još jednu stvar da ti kažem!
- Koju stvar?
- Paaaa zapravo su dve stvari!
- w&qqq&rt#ds#&&#!

Interesantne činjenice koje ćete naći i koje nalazite samo u skripti. Dakle, prepisivački rad učinio je svoje, sa kolena na kolena iliti, bolje rečeno, iz lakta u lakt, od učenika do učenika, studenta do studenta, šakom i hemijskom, ili u ovim novim generacijama kompjuterizovanim, kuc po kuc, skripta poprima drugačije štivo od onog početnog. Dešava se da ne obraćate pažnju na sadržinu, mehaničko bubanje pa kud puklo da pukne i pukne, na ispitu kad profesor ne preferira mehaničko ispitivanje.
I da, pogotovu su zanimljiva ona štiva koja su komentarisana od strane pojedinica, čime je ukazano na grešku a i sama skripta učinjena zanimljivijom.

- Pero Slijepčević je išao mnogo dublje od Skerlića.
- Kako to, kolega, mislite dublje? Gde dublje? U pećinu?
------------------------------
- Bodgan Popović je bio izvrstan etičar (umesto estetičar).
------------------------------
- Isidora Sekulić je volela da pati, volela je patnju, mučenje bol! (dodato: ah, ta mazohistički nastrojena Isidora!)
------------------------------
- On nije bio sasvim svoj (Budi svoj! Sprite!)
------------------------------

Udruživanje depresivnih osoba, okupljanje radi kukanja nad sudbinom ili čisto gledanja u jednu tačku i lutanja... Svi zajedno, a svako tuđ, na svoju stranu, za svoje kormilo koje tone. Udruživanje radi gajenja zemlje iz koje biljka neće nikad nići. Teški slučajevi pakla. Ljudi između dva sata - jedan kasni, drugi žuri. Nikad neće stići. Pesnici mračnih ideja i širokog srca koji ne umeju da se zabavljaju uistinu... Smrtno ozbiljni... Prazne godine kruže i kruže... U raskoraku. Više ni sam ne znaju ko su... K'o beton tvrd im život, mladi, a sedi...
Odavno mrtvi, samo to niko ne primećuje.
Samo posmatrači života koji ide i nosi sve pred sobom.

- Alo bre, de ste? Celi dan vas tražim?
- Na keju, blokautujemo, svrati...
- Kako bre blokautujete, a Block Out se raspao...
- Pa i mi se raspadamo. Svrati...

Po selu se svašta zbiva. Pritom, kad kažem selo ne mislim selo u pravom smislu te reči. Mislim ti ja tu i na velika sela i ona mala i ona unutar pojedinih persona koji ne mogu da izađu iz svojih taraba, ali zato u tuđe i te kako zvirkaju i zevaju i ne samo u tarabe komentarišući njihove nijanse, već i u avlije pune raznolikih zbivanja. I tu opet, ne mislim na avlije ograđene samo tarabama u tom smislu, već i na avlije unutar pojedinih persona. Elem, "priča se" je prvo što čovek izgovara kada krene u svoju pripovedačku avanturu koristeći se mnogobrojnim stilskim figurama među kojima je najizraženija upravo ona što preuveličava ko mikroskop. Jedinka postaje onaj materijal na mikroskopskoj pločici izložena mnogobrojnim napadima zenica posmatrača što ne uviđa realno stanje stvari već ide u krajnost krajnosti, ako tako mogu da se izrazim. Priča se odvajkada i priča pretvara u fantastiku idući od usta do usta ko buksna uvijena u rizlu na koji se lepi pljuvačka svakog buksnomanijaka čineći priču masnijom, strašnijom i privlačnijom za javnost.

Prva usta - Jeste čuli da se Zora vatala sa Stankom?
Peta usta - Jeste čuli da je Zora izgubila devičanstvo?
Šesta usta - Jeste čuli da je Zora Stanku dala u drugu?
Deseta usta- Jeste čuli da se Zora pojebala sa pola sela?
Sedamnaesta usta- Jeste čuli da je se Zora pojebala sa pola sela i morala da ode u drugo selo i tamo upoznala Stanka s kojim se smuvala? Jadan ne zna šta ga je snašlo.
Pedeset i peta usta (Stanku)- Jesi čuo da je Zora kurva?

Iks individua koja nosi ožiljke neiskustva te o njoj osobe što kukaju kano kukavica nad sudbinom sviju nas govore opominjajućim glasom odvraćajući ljude od zla posla, od pokreta, od rada koji su voljni da učine propagirajući buđavljenje kod kuće jer je tamo najsigurnije utočište. Govori se da je ta persona, o jadna persona, sve i svašta preživela! Duga je lista rana kojima je podlegla pri pokušaju da izađe iz stana u svet!

- 'Ćeš na paintball? Idu Mile, Slavko, Zoran, Goran...
- 'Si ti normalna?
- E, što?
- Pa jedan čovek tako išao! I em što je imao modrice, em ga je najebao skroz kad ga pogodili u oko! I onda su ga vodili u bolnicu i tamo je operisan i u suštini je O.K. ali, ne znam da l sad dobro vidi na to oko...Pojma nemam, nemoj da ideš! Šta sve može da ti se desi! Nisi ni svesna!
- Važi...
------------------------------------------------------------------------------
- De ćeš s tom jabukom?!
- Pa da je zagrizem! Jede mi se...
- Ni slučajno! Jedan čovek tako probao jabuku da zagrize i zamisli mrdnula mu se vilica i on se ugušio! Ne znam tačno kako se to dogodilo i gde, ali najebaćeš skroz ako mnogo otvoriš usta, što je ne nasečeš na komade i tako sitne jedeš?! Sigurnije je!

On njoj izjavljuje ljubav, ona se izmiče i lažljiva kučka odlazi ostavljajući rupe u njegovom ranjenome srcu željnom ljubavi, ah, ah, i sreće! Iliti on o njoj ništa ne zna, ona je anđeo, ljubav, i tako dalje, patetično traži imena kojima da nazove svoju ljupku milu draganu! I sve to uz srceparajući ritam koji dovodi do letargije bola! Sve isto, a samo malo drugačije. Zato je i lako napraviti mešavinu pesama, a da one ne izgube smisao, ako smisla uopšte ima...

Anđele, anđele
istina nije da nešto krijem od tebe
pogledaj me, pogledaj me
Kad vino popijem razum izgubim
sve zaboravljam i ništa ne vidim
i tebe dodirnem, drugo ime dozivam
pijan ti dušu otvaram
Jer ja ne mogu da živim u laži
ako to možeš ti samo mi kaži
da mi nismo mi i da to nije to
ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio
Nisam ljubomoran, nisam
ali hoću da znam
jesmo li jedno za drugo
ili prolazna stvar
Ako pogledaš drugog
drugu pogledaću ja
sve što možeš ti
mogu i ja
Znaj
ljubavi svakoj dođe kraj
kad dvoje loši postanu
prijatelji teško ostanu
Zbogom ljubavi
odlazim i reći ću ti što
stoput si me
navela na zlo
ženo bez himena!