#"Gde iskurbla tu košulju majku mu? Pored svih ovih novih ti baš tu našao da nosiš."

#"Jesi uspeo majstore?"
"Joj ništa me ne pitaj! Iskurbl´o sam nešto, ima da radi!"

Ј: "Ваш рачун, господине, је 16 522 динара. Како плаћате?"
П: "Ауууу мноогоо! Јел могуће неко плаћање у натури?"
Ј: "Па у принципу може. Пођите самном до канцеларије."
(у канцеларији)
Ј: "Седите господине."
П: "Нека, лакше ми је стојећи."
Ј: "У реду. Е па да чујем како би ви то да платите у натури?"
П: "Па мени мало непријатно пред вашом колегиницом, ако може она да изађе?"
(колегиница излази)
Ј: "Е па да видимо сад?!"
(скида се го од појаса ка доле, хвата полни орган и обраћа се радници)
П: "На! Тури сама себи!"

Негде у фенсикафеу у Србији..
П: "Ало газда! Мичи ми с очију ове кракате, мршаве Рускиње! Утакмица почела пре 3 минута!"
С: "Марш море сељаку један из мојега локала. Овде се гледа само гламунрозни и луфксузни програм."

Стари: "Ма није могуће..види послала ми жена поруку, каже у Марибору поплава, не могу изаћи напоље уопште."
Млади: "А тета Мара у Марибору живи?" (срећан што би могао да започне тему)
Стари: "Ма тамо имамо кућу, па она понекад оде са дјецом, онако реда ради."
Млади: "Имам ја стрица у Марибору. Стварно леп град, нема шта. А јесте ви то узели пре рата или..?"
Стари: "Ма осамдесдруге ја радио у градском у Марибору. А тамо плата возача тада била као овде чиновничка, и ја им`о тад неких пара и купим кућу од неког Едина, штатијазнам. А што је тај им`о добру жену, дао би му и кућу за њу. Е тад је била мачка ипо, ноге до земље, коса плава..ма шта да ти причам, знаш како кажу у мене у крају: Ко није Словенку оборио, боље да кру`а није јео. Хахахахахаахах"
Млади: (смеје се као луд, не би ли изгледало као да је схватио фору) Хахахахахаах!
НАГЛИ ПРЕКИД СМЕХА
Стари: "Шта се смијеш! Гледај куд` возиш магарац!"

"И улећем ја у кривину 120 на сат, гуме цвиле, дрифтујем тако једно два километра, кад...."
"Денсер матерет`!"

М: "Обраде сине! Шта радиш то у мојој соби? Ко је та курва? Марш напоље!" (пали светло) "Јелена ћери!?" кгкгкккххх
О: "У јеботе, црче ћаћа!"
Ј: "Шта да радимо?!"
О: "Па ништа..нек сачека да завршимо па ћемо видети шта ћемо даље. Окрећи се!"

Ј: "Бураз јуче сам једва побјего кући, спопала ме она мала риђа у клубу, одвуче ме у wс и нисам стиго ни да јој кажем да оћу, она се већ натакла! И тако четерес минута, кад липсо нисам!"
Ф: "Како мене неће таква нека да спопадне?"
К: "Синеее, ниси ти такав сатиричар!"
---
Професорка: "Према мом плану, данас ћу вам ја показати шта је то сатира."
Ф: "Ма дај! Немој ме зајебавати...."
---
Е: "Ћао маче! Што си ми вечерас нешто посебно сатирична!"
М: "Како мислиш?"
Е: "Шта како? Па сат`ро би те болан ко комбајн курузе!"

О: "Чујеш бре, немој да ја морам да долазим. Уради како ти се каже! Ваљда ја знам боље. Назови малога и реци му..." (ту-тууууу-ту-туууууу)
Л: "Шта је брате, Оља Бећковић, а?"

Б: "И размишљам недељу дана да ли да идем са Милетом и екипом на Златибор, знаш како је, пара нема, ал реко адје да видим са Гилетом, можда ми позајми, а знаш Гилета, никад се не јавља кад га требаш, смрад мали. Никад га нисам готивио... "
К: "Аман чоече...je'л сошо ил' ниси?"

М: "Е како нема Митра, нисам га видео има бар две недеље?"
Н: "Па ти ниси чуо!? Баба му купила ону маст против бубуљица Др. Милојевића, и оженила га!"

U malobrojnom društvu u srcu dijaspore...
M: "Nego, momci jeste gledali sinoć utakmicu, sunce ti jebem, odraše ih naši dvajes` razlike."
N: "Ala čovječe božiji, nisam se odavno obradovo ko sinoć, još odkad sam dobio stalnu vizu."
G: "Jao što sam danas video super cipele. Jao sve bih dao da ih posedujem."
(dramska pauza. čuđenje)
M: "Jel` mali jes` ti malo....?"
G: "Misliš jesam se zaljubio? Oooo da! Neverovatan je, prelep! Uff!'"
M: "Jebote, pa ti si peder! Kud te put nanese ovde. Od cijele Austrije, ti baš ovde dođe! Pu jebemti sreću. A i znao sam da ste vi Beograđani pederi."
N: "Auuuu..!! Furundžija a?!"
G: "Ali moj tata je iz Šipova!"
M: "Iz Šipova!?"
G: "Pa da."
M: "Pa što ne reče prije, pa mi smo zemljaci čovječe božiji. A ja vidim da s`ti dobar momak, vidi ti se u očima. Konobar, deder donesi još tri komada ovamo! Nego jel znaš ti..."

Tišina na matematici. Čuje se muva kako leti svoj usplahiren let, i već 4 minuta pokšava da izađe kroz zatvoren prozor. Tup, tup, tup. Profesotica pogledom kolje. Ustaje, kreće u svoj marš. I u trenutku. Pdddrrrrršš. Neko je opalio Pižona. Smeh u učionici. Iako bi plakali, jer prdež-suzavac tera na plač, svi se valjamo k´o da smo pre časa slušali Mrkonjićev plan za izgradnju mosta 2015.-te (koji će kao po defaultu biti izgrađen pre roka).
Profesorica merka ko je taj mangup koji se usudio da na njenom, naglašavam NJENOM cenjenom času uradi tako nešto Bogohulno. Na njeno pitanje "Ko je?", svi (bez razmišljanja) prstom uperimo u raspalog štrebera koji se pravi da ga ovaj događaj nije ni dotakao (kao, više pažnje je obratio na muvu na početku). On jebeno sklapa blago-teleći pogled tipa mawa mittza, i pokušava da obmane profesoricu, ubeđujući je da nije on. NJEGOVE plave oči i NJEGOVE petice iz NJENOG predmeta je ubeđuju da nema teoretske šanse da je njegov šupčić mogao da ispusti takav krik! Njen ubilački pogled ka ponavljaču, i svi znamo šta sledi. "Nikolaaaa marš napolje! Javi se gosn direktoru i prenesi atmosferu odavde!"
"Pa kako da je prenesem? Da mu prdem u kancelariji?"
UKOR DIREKTORA U NAJAVI

"Asi glup čoveče..."
"Asi lepa bokte..."
"Asi sasi..."