Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti. I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju. Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima. Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore. Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem. Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide. Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN! Lepa Brena: Kakva je ovo galama? Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira. Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara. Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Glavni baja u kraju koji voli da sklapa rime, da se igra rečima i pravi kalambure kad god mu se ukaže prilika. Siguran u svoj dar, nemilice sipa svoje pesničke tvorevine, najčešće duhovito-erotskog naboja. Kvalitet njegovih literarnih pokušaja je obrnuto srazmeran širini njegovih leđa, ali će se u društvu uvek naći neko ko će jedva dočekati da se pohvalno izrazi o neospornom talentu koji baja poseduje.
- Je li, momci, jesmo svi tu? - Nismo, Stefan nije došao. - Pa gde je taj STEFAN, u dupe mu STERAM, a-ha-ha-ha! - Hi-hi-hi, dobra ti ova, brate!
- Je li, momak, odakle si ti? - Iz Karavukova... - Ha-ha-ha, iz Karavukova... Vi tamo mora da se karate s vukovima, a-ha-ha-ha! - Hi-hi-hi, brate, kako si se samo duhovito izrazio!
Ako vam se to desi, znajte da ako ste muško, sledećih par godina nosićete nadimak Pižon, a ako ste pripadnica lepšeg pola (i devojčice prdu al´ ređe) onda vam sleduje ništa manje nego Kromanjonka. I da, posle tog časa se po zbornici sigurno neće pročuti ovaj događaj, i niko od profesora neće znati za ovo. Nema teoretske šanse!
Tišina na matematici. Čuje se muva kako leti svoj usplahiren let, i već 4 minuta pokšava da izađe kroz zatvoren prozor. Tup, tup, tup. Profesotica pogledom kolje. Ustaje, kreće u svoj marš. I u trenutku. Pdddrrrrršš. Neko je opalio Pižona. Smeh u učionici. Iako bi plakali, jer prdež-suzavac tera na plač, svi se valjamo k´o da smo pre časa slušali Mrkonjićev plan za izgradnju mosta 2015.-te (koji će kao po defaultu biti izgrađen pre roka). Profesorica merka ko je taj mangup koji se usudio da na njenom, naglašavam NJENOM cenjenom času uradi tako nešto Bogohulno. Na njeno pitanje "Ko je?", svi (bez razmišljanja) prstom uperimo u raspalog štrebera koji se pravi da ga ovaj događaj nije ni dotakao (kao, više pažnje je obratio na muvu na početku). On jebeno sklapa blago-teleći pogled tipa mawa mittza, i pokušava da obmane profesoricu, ubeđujući je da nije on. NJEGOVE plave oči i NJEGOVE petice iz NJENOG predmeta je ubeđuju da nema teoretske šanse da je njegov šupčić mogao da ispusti takav krik! Njen ubilački pogled ka ponavljaču, i svi znamo šta sledi. "Nikolaaaa marš napolje! Javi se gosn direktoru i prenesi atmosferu odavde!" "Pa kako da je prenesem? Da mu prdem u kancelariji?" UKOR DIREKTORA U NAJAVI
Random osoba koja ničim izazvano stane da ti soli pamet, deli savete ili drži slovo na račun neadekvatnog ponašanja, koje je, opet, po tvojim kriterijumima, sasvim normalno, uobičajeno, prihvatljivo i, na kraju krajeva, sasvim poželjno.
-Ajd do'vati mi onu kutiju tamo levo. -Nećeš valjda opet? Vidi, matori, čini mi se da malo preteruješ sa tom gandžom. Počeo si, bre, da variš za doručak, ručak, večeru, nikad nisi normalan kad 'oću s tobom da porazgovaram. A i nije ti zdravo to. Prija, brate, ne kažem, ali što je mnogo - mnogo je! -E, kevo, nemoj me smaraš, ništa te ne pitam. Ako ćeš daj, ako ne, sam ću ja, a ti aj polako. Mislim, da te ne nadimim... Ono, nije zdravo i to...
Omiljeni hobi svake strine, tetke, babe, kume, komšinice i ostalih otelotvorenja radoznalosti čije aktivnosti stupaju na snagu pri i najmanjoj sumnji da je muška osoba, koja se u njihovoj blizini pojavila, potencijalni zet.
-Jelena, što nas ne upoznaš sa ovim mladićem? -Zato što nema potrebe. -Kako nema, sine? Pa što da malo ne porazgovaramo? -Zato, tetka, što on nije tu da ti pokupiš kompletnu anamnezu. On je ovde da odradi posao i da ide dalje. -Iju! Da odradi posao?! I ti meni tako kažeš?! Ova današnja deca nemaju srama! -Tetka, to je majstor. Crkla mi veš-mašina!
Crni biser. Jedinstven i poseban primerak muške vrste koji dominira, uvek je prvi u svemu, biraju ga za doživotnog vođu i nazivaju alfa mužijakom. Pogledom te tera da se smrzneš, dodirom da se istopiš, a opet uspe da se ogradi i ništa ga ne dotiče. On ima nešto što drugi nemaju i po tome je prepoznatljiv. Da li je u pitanju blistav um ili dug palamar, to je manje bitno, kod njega sve prolazi. Romantičan i poetičan kao Ivan Bosiljčić, on stvarno jebe (trololo), a kuva još bolje. Džejmi Oliver? Pičkin dim. Ženke se za njega lepe iz nepoznatog razloga i po difoltu: ako se zalepi jedna, obavezno će bar još 10 takvih da nagrne. Priča se da mu je Tap 011 posvetio pesmu Žene.
- Ćao, ja sam Igor. - Ja sam Tamara, drago mi je. - Lepo ime, he he he. - Nije ni tvoje loše. Izlaziš često ovde? - Jok, nije ovo moje mesto. - A je l’? A čime se baviš? - Pravom. - Zar i ti? Baš je mnogo studenata prava u poslednje vreme... - Mnogo je veverica, ali samo je jedan Cipiripi. - A?! - Ja sam diplomirao, položio pravosudni, a otvorio sam i firmu skoro. - :vilenjački sjaj u očima i par nabrzinu skovanih planova: Jesi za neko piće? Ja častim... __________________________________________________________________________
- Ana, ja znam da smo mi drugovi i sve to, ali stvarno mi se sviđaš, a i seks s tobom je b... - Opusti se bre. Sve sam ja isplanirala. - Pa bre, kako?! Ima još momaka, a ja bih da se osiguram! - Mnogo je veverica, ali samo je jedan Cipiripi. - Sad te tek ništa ne razumem! - Puno je drugova, ali samo jedan ima povlastice. Samo nastavi dobro da jebeš i nema zime za tebe.
Rešenje za svaki problem i ishod svake kritike. Ako ti se nešto ne dopada, pali. Mojne smaraš. Problem je u tebi. Nama nije loše i u govnima da leškarimo. Mi volimo naša govna.
- Ljubavi, nemoj da se ljutiš ali mislim da pomalo preteruješ sa čvarcima i ćeten alvom. Preljeva ti na leđima, podvaljčić ti obložio vrat i grudni koš, butkice se ojedaju a trba na koljenima. Mogla bi da povedeš računa, a? - Molim? Ako ti se ne dopadam u gornjem desnom uglu imaš vrata. Mogao bi da se odjaviš a ako nisi u stanju rado ću da te izbacim. - Oće te to učiniti vitkijom? - Gore desno! - Znam jebote ulazim na njih svaki dan. I svaki put te vidim za broj veću. Gnusno. Odo đembela. Drš se.
